Крварење вежњаче ока
| Крварење вежњаче ока | |
|---|---|
| Синоними | Субцоњунцтивал хеморрхаге, субцоњунцтивал хаеморрхаге, хyпоспхагма |
 | |
| Крварење вежњаче ока. | |
| Специјалности | офталмологија |
Крварење вежњаче ока, субкоњунктивална хеморагија или суфузија коњунктиве (лат. хаеморрхагиа субцоњунцтивалис) је крвављење у коњунктиви на предњој површини ока. Најчешче је врло бенигне природе јер не даје никакве симптоме али врло често јако уплаши пацијента због „застрашујућег“ изгледа.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Често се јавља, у свим годинама живота, укључујући и новорођенчад, али је најчешћи код пацијената средњих година старости, највероватније због повећане изложености бројним факторима ризика.[1]
Чешћи је код жена него код мушкараца, док је нетрауматски облик крварење вежњаче присутан у око 0,6% слућајева[2]
Етиологија[уреди | уреди извор]
Ова крварења настају услед:
- мале трауме,
- напрезања код јаког кашља, кијања (нпр код астме),[3]
- напрезања приликом порођаја,
- напрезања при повраћању,
- код хипертензије
- након употребе антикоагулантне терапије.
Предиспонирајући чиниоци[уреди | уреди извор]
- Системска хипертензија
- Абнормална крварења код других болести (леукемија, поремећаји коагулације крви)
- Примена антикоагулантних лекова (нпр аспирин, варфарин)
- Васкуларна лезија вежњаче
- Траума очне јабучице (укључујући повреде везане за контактна сочива)
- Шећерна болест
- Несреће код роњења - стезање маске (волумен унутар маске ствара повећан притисак са повећањем дубине)
- Тешка повреда грудног коша која доводи до повећаног притиска у екстремитетима, укључујући и повећања притиска у околини ока.
- Лептоспироза
- Ебола
- Повећан венски притисак (нпр екстремна г-сила током летења, напрезање, повраћање, гушење или кашљање).
- Прелом зигоматичне кости (резултира бочним субкоњунктивалним крварењем).
- Фебрилне системске инфекције.
- Хиперлипидемија.
- Коронарне болести срца.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клиничком сликом најчешче доминира благи бол или иритација (без бола). Мадаболест може бити и асимптоматичан
- Клинички знаци
- Црвена површина на оку,
- Локација која је обично инфериорна, узрокована крвљу испод вежњаче на којој се може видети јасна граница крварења (ако се граница не може видети, крварење може потицати од интра-кранијалног крварења, у ком случају хитно упућивање лекару може спасити живот болеснику).
- Крварење је обично једнострано локализовано.
- Без спољашњег пражњења крви.
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
У диференцијалној дијагнози треба имати у виду:
Хеморагични коњунктивитис (ЕХЦ)
- вирусни коњунктивитис (обично мале вишеструке хеморагије)
- обично су промене обостране
- Коњуктивалне неоплазме (нпр лЛимфом) са секундарним крварењем
- Капошијев сарком (црвене или љубичасте лезије под коњуктивом)
Терапија[уреди | уреди извор]
Стање често може и спонтано да се санира без икакве терапије у року од 5-10 дана.
У основне терапијске мере спада:
- апликација хладних компреса на око, које могу смањити неугодност
- лекови за сузбијања очног лубриканта ако је присутна блага очна иритација.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Крварење вежњаче ока је бенигно обољење, са добром прогнозом, под условом да није повезано са системским болестима.
Крварење вежњаче ока потенцијално може бити један од могућих фактора ризика од можданог удара након три године од субкоњунктивалне хеморагије.[4]
Мере превенције[уреди | уреди извор]
- Мерити редовно крвни притисак
- У трауматским случајевима, обавезна је контрола неуролога
- Увек установити да ли се може видети крајња граница крварења, како би се искључио интра-кранијални извор, нпр. након лома главе лобање
- Ако пацијент има историју повремених субкоњунктивних крварења или историју крварења или абнормалности крвотокова, или је пацијент на варфарину (нарочито ако је повезан са необјашњивим модрицама на кожи), обавезне су контроле надлежних лекара
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Тарлан Б, Киратли Х; Субцоњунцтивал хеморрхаге: риск фацторс анд потентиал индицаторс. Цлин Опхтхалмол. 20137:1163-70.
- ^ .Ху ДН, Моу ЦХ, Цхао СЦ, ет ал; Инциденце оф Нон-Трауматиц Субцоњунцтивал Хеморрхаге ин а Натионwиде Студy ин Таиwан фром 2000 то 2011. ПЛоС Оне. 2015 Јул 1610(7):е0132762.
- ^ Родригуез-Роисин Р, Торрес А, Агустí АГ, Уссетти П, Агустí-Видал А. Субцоњунцтивал хаеморрхаге: а феатуре оф ацуте севере астхма. Постград Мед Ј. 1985 Јул;61(717):579-81.
- ^ Wанг ТЈ, Келлер ЈЈ, Схеу ЈЈ, ет ал; А 3-yеар фоллоw-уп студy он тхе риск оф строке амонг патиентс wитх цоњунцтивал хаеморрхаге. Ацта Опхтхалмол. 2013 Маy91(3):226-30.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мимура Т, Усуи Т, Yамагами С, ет ал; Рецент цаусес оф субцоњунцтивал хеморрхаге. Опхтхалмологица. 2010224(3):133-7.
- Лим ХY, Пуах СХ, Анг Љ, ет ал; Субцоњунцтивал хаеморрхаге фром бронцхосцопy: А цасе репорт. Респир Мед Цасе Реп. 2015 Сеп 316:97-100.
- Мимура Т, Yамагами С, Мори M, ет ал; Цонтацт ленс-индуцед субцоњунцтивал хеморрхаге. Ам Ј Опхтхалмол. 2010 Нов150(5):656-665.
- Мимура Т, Yамагами С, Усуи Т, ет ал; Лоцатион анд еxтент оф субцоњунцтивал хеморрхаге. Опхтхалмологица. 2010224(2):90-5.
- Цронау Х, Канканала РР, Маугер Т; Диагносис анд манагемент оф ред еyе ин примарy царе. Ам Фам Пхyсициан. 2010 Јан 1581(2):137-44.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
