Ебола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ебола
Ebola Virus (2).jpg
РЕМ-снимак вируса еболе (црвено) на површини растуће ћелије.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност заразна болест
ICD-10 A98.4
ICD-9-CM 065.8
DiseasesDB 18043
MedlinePlus 001339
eMedicine med/626
MeSH D019142

Болест вируса ебола (ЕВД) или хеморагична грозница ебола (ЕХФ) је људска болест коју проузрокује вирус еболе.[1] Симптоми типично почињу од два дана до три недеље након инфицирања вирусом, грозницом, гушобољом, боловима у мишићима, и главобољом.[1] Типично следе мучнина, повраћање, и пролив, заједно са смањеном функцијом јетре и бубрега.[1] Тада неки људи почињу да имају проблеме са крварењем.[1]

Узрок и дијагноза[уреди]

Кување дивљачи у Гани. Употреба дивљих животиња у Африци је повезана са преносом многих болести на људе, укључујући и еболу.

Вирус се може добити додиром крви или телесне течности инфициране животиње (обично мајмуна или великих љиљака).[1] Преношење ваздушним путем није документовано у природном окружењу.[2] Верује се да су велики љиљци носиоци и преносиоци вируса иако сами не обољевају.[1] Када се особа зарази, болест се може ширити и међу људима.[1] Мушкарци који су преживели болест, могу је преносити путем сперме и до два месеца.[1] Да би се поставила дијагноза, најпре се искључују друге болести са сличним симптомима као што су маларија, колера и друге вирусне хеморагичне грознице.[1] Да би се потврдила дијагноза, узорци крви се испитују на вирусна антитела, вирусну РНК, или на сам вирус.[1]

Превенција[уреди]

Превенција укључује смањивање преношења болести са оболелих мајмуна и свиња на људе.[1] То се може учинити проверавањем да ли су такве животиње заражене и убијањем и правилним одлагањем тела ако се открије болест.[1] Такође, корисно је правилно кување меса и ношење заштитне одеће приликом руковања месом,[1] као и ношење заштитне одеће и прање руку у окружењу оболеле особе.[1] Нарочито је потребно пажљиво руковати узорцима телесних течности и ткива оболелих људи.[1]

Лечење, прогноза и епидемиологија[уреди]

Земље Западне Африке које су 2014. биле погођене епидемијом.

Не постоји посебно лечење за болест; зараженој особи се помаже давањем оралне терапије рехидратације (да пије воду која је мало слатка и слана) или интравенским течностима.[1] Болест има високу стопу смртности: често од ње умире од 50% до 90% оболелих од вируса.[1][3] ЕВД је најпре идентификован у Судану и Демократској Републици Конго.[1] Болест се типично јавља епидемијски у тропским регионима подсахарске Африке.[1]

Од 1976. године (када је болест прво идентификована) до 2013, годишње се зарази мање од 1.000 људи.[1][4] Највећа епидемија до данас је текућа епидемија еболе у западној Африци 2014., која је погодила Гвинеју, Сијера Леоне, Либерију и вероватно Нигерију.[5][6] До августа 2014. године идентификовано је преко 1600 случајева.[7] У току су напори да се развије вакцина; међутим, вакцина до 2016. није постојала.[1][8]

Вирус[уреди]

Вирус еболе.

Ебола је група вируса (Genus Ebolavirus) која код човека изазивају обољење: хеморагична грозница ебола или вирусно обољење ебола (ICD-10: A98.4).[1] Симптоми ове болести се обично јављају у периоду од 2 дана до 3 недеље после заразе, а то су грозница, болови у грлу и мишићима, и главобоља.[1] Касније их прате мучнина, повраћање и дијареја, уз ослабљену функцију јетре и бубрега.[1] У овој фази код неких пацијената се јавља крварење.[9]

Болест се преноси тако што особе долазе у додир са крвљу или другим телесним течностима инфицираних животиња, као што су мајмуни и велики љиљци.[1]За велике љиљце се сматра да су преносиоци ове болести од које сами не обољевају.[1] Када се једном зарази особа, болест се може пренети са те особе на другу.[1] Мушкарци који преживе заразу еболом, могу да полним путем пренесу заразу још до два месеца.[1] Да би се утврдила дијагноза, потребно је искључити болести које имају сличне симптоме: маларију, колеру и друге хеморагичне грознице.[1]

Не постоји посебна метода лечења за пацијенте заражене вирусом ебола. Пацијентима се помаже оралном терапијом рехидратације, или интравенским течностима.[1] Болест има високу стопу смртности, која иде до 90%.[1] Епидемије се типично појављују у тропским областима Субсахарске Африке.[1] Болест је први пут идентификована 1976. у Судану и ДР Конго.[1] До 2012. инфицирано је мање од 1000 људи.[1]

Знаци и симптоми[уреди]

Симптоми еболе.

Знаци и симптоми еболе обично почињу нагло, са појавом грипе, коју карактерише умор, повишена телесна температура, главобоља, заједно са болом у мишићима и стомаку. Повраћање, дијареја и губитак апетита, такође су уобичајени. Мање заступљени симптоми су болови у грлу, грудима, штуцање, губитак даха, и отежано гутање. Просечно време између заражења вирусом и појаве првих симптома (време инкубације) је 8 до 10 дана, али може да варира између 2 и 21 дана. На кожи, ебола се може манифестовати у виду осипа (у око 50% случајева). Рани симптоми могу бити слични маларији, денга грозници, или другим тропским грозницама, пре него што болест напредује у крваву фазу.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).