Лактитол

Лактитол
Називи
	IUPAC назив 4-O-α-D-galaktopiranozil-D-glucitol
	Други називи Lactitol; Lacty
Идентификација
CAS broj	585-86-4 ;
3D model (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	138481 ;
ECHA InfoCard	100.008.698
E-brojevi	E966 (glazing agents, ...)
KEGG	D08266 ;
PubChem C ID	157355;
	SMILES O([C@@H]([C@H](O)[C@@H](O)CO)[C@H](O)CO)[C@@H]1O[C@@H]([C@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C12H24O11
Моларна маса	344,31 g·mol−1
Тачка топљења	146 °C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Лактитол је шећерни алкохол који се користи као заслађивач за ниско калоричне типове хране. Његова слаткоћа је око 40% слаткоће сахарозе. Он се исто тако користи као лаксатив.

Примене

Лактитол се користи у многим прехрамбеним производима са ниском енергетском вредношћу и ниским садржајем масти. Он је веома стабилан, те је подобан за примену у храни која се пече. Он се користи у безшећерним бомбонама, колачима, чоколади, и сладоледу. Лактитол је пребиотик. Услед слабе апсорпције, лактитол даје само 2,4 калорије (9 килоџула) по граму, у поређењу са 4 калорије (17 kJ) по граму за типичне угљене хидрате.

Лактитол се користи као ексципијенс у неким лековима, нпр. Адерал.^[4]

Лактитол је лаксатив и користи се за спречавање или третирање констипације, нпр. Импортал.^[5]

Референце

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). . „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). . „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). . „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Adderall, drugs.com
^ FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). . „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). . „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). . „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Adderall, drugs.com

[5] FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]