Лактитол

С Википедије, слободне енциклопедије
Лактитол
Цхемицал струцтуре оф лацтитол
Називи
IUPAC назив
4-O-α-D-galaktopiranozil-D-glucitol
Други називи
Lactitol
Lacty
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.698
Е-бројеви Е966 (глазинг агентс, ...)
КЕГГ[1]
  • O([C@@H]([C@H](O)[C@@H](O)CO)[C@H](O)CO)[C@@H]1O[C@@H]([C@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO
Својства
C12H24O11
Моларна маса 344,31 g·mol−1
Тачка топљења 146 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Лактитол је шећерни алкохол који се користи као заслађивач за ниско калоричне типове хране. Његова слаткоћа је око 40% слаткоће сахарозе. Он се исто тако користи као лаксатив.

Примене[уреди | уреди извор]

Лактитол се користи у многим прехрамбеним производима са ниском енергетском вредношћу и ниским садржајем масти. Он је веома стабилан, те је подобан за примену у храни која се пече. Он се користи у безшећерним бомбонама, колачима, чоколади, и сладоледу. Лактитол је пребиотик. Услед слабе апсорпције, лактитол даје само 2,4 калорије (9 килоџула) по граму, у поређењу са 4 калорије (17 kJ) по граму за типичне угљене хидрате.

Лактитол се користи као ексципијенс у неким лековима, нпр. Адерал.[4]

Лактитол је лаксатив и користи се за спречавање или третирање констипације, е.г. Импортал.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Adderall, drugs.com
  5. ^ FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.