Сладолед

Сладолед
	Сладолед са шлагом и вафером.
Врста јела	Десерт
Главни састојци	Млеко сисара/биљно млеко или крем.
	Медија: Сладолед

Сладолед је хладан десерт, направљен од млечних производа, као што је згуснуто млеко, комбиновано са вештачким укусима и заслађивачима, као што је шећер. Ова мешавина се приликом хлађења меша да би се избегло формирање кристала леда.

Занимљивости у вези са сладоледом[уреди | уреди извор]

Упалу грла од сладоледа углавном добијају они којима је грло већ нападнуто бактеријама.
Сладолед се у Русији више једе зими него лети, јер је високо калоричан.
Британска председница владе Маргарет Тачер, по занимању инжењерка технологије, своју каријеру је започела проналаском хемијског једињења које се додаје сладоледу да би био кремаст.^[1]
Занимљива анегдота о пореклу корнета приписује се Ернесту Хамвију који је радећи на Светском сајму у Сент Луису 1904. године, приметио да је продавац сладоледа на оближњем штанду остао без чашица за сервирање. Хамви је дошао до савршеног решења - савио је један од својих вафла у облик корнета, пустио да се охлади и тако је настао најпопуларнији начин послуживања сладоледа. Посуђе и кашике више нису биле потребне.^[2]
Први сладолед на штапићу настао је заслугом Криса Нелсона посластичара из Ајове, који је био инспирисан дечком по имену Даглас Ресенден који није могао да одлучи између лизалице и сладоледа.
Универзитет Ђелато у близини Болоње привлачи хиљаде посластичара из различитих земаља заинтересованих за усавршавање својих вештина у производњи сладоледа.
Познати су случајеви неких посластичара који су у сладолед додавали антибиотике, да би сладолед био бактериолошки исправан, а то може бити веома опасно за оне који су алергични на антибиотике.