Laktitol

Laktitol
Nazivi
	IUPAC naziv 4-O-α-D-galaktopiranozil-D-glucitol
	Drugi nazivi Lactitol; Lacty
Identifikacija
CAS broj	585-86-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	138481 ;
ECHA InfoCard	100.008.698
E-brojevi	E966 (glazing agents, ...)
KEGG	D08266 ;
PubChem C ID	157355;
	SMILES O([C@@H]([C@H](O)[C@@H](O)CO)[C@H](O)CO)[C@@H]1O[C@@H]([C@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C12H24O11
Molarna masa	344,31 g·mol−1
Tačka topljenja	146 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Laktitol je šećerni alkohol koji se koristi kao zaslađivač za nisko kalorične tipove hrane. Njegova slatkoća je oko 40% slatkoće saharoze. On se isto tako koristi kao laksativ.

Primene

Laktitol se koristi u mnogim prehrambenim proizvodima sa niskom energetskom vrednošću i niskim sadržajem masti. On je veoma stabilan, te je podoban za primenu u hrani koja se peče. On se koristi u bezšećernim bombonama, kolačima, čokoladi, i sladoledu. Laktitol je prebiotik. Usled slabe apsorpcije, laktitol daje samo 2,4 kalorije (9 kilodžula) po gramu, u poređenju sa 4 kalorije (17 kJ) po gramu za tipične ugljene hidrate.

Laktitol se koristi kao ekscipijens u nekim lekovima, npr. Aderal.^[4]

Laktitol je laksativ i koristi se za sprečavanje ili tretiranje konstipacije, npr. Importal.^[5]

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Adderall, drugs.com
^ FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Adderall, drugs.com

[5] FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]