Ламивудин

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ламивудин
Ламивудине Струцтурал Формулеа V.1.свг
Ламивудине балл-анд-стицк.пнг
Клинички подаци
Продајно име3TC, Epivir, Epivir-HBV, Hepitec
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације5 - 7 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број134678-17-4 ДаY
ATC кодJ05AF05 (WHO)
PubChemCID 60825
DrugBankDB00709 ДаY
ChemSpider54812 ДаY
KEGGC07065 ДаY
ChEBICHEBI:63577 ДаY
ChEMBLCHEMBL141 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC8H11N3O3S
Моларна маса229,256
Физички подаци
Тачка топљења160—162 °C (320—324 °F)

Ламивудин је органско једињење, које садржи 8 атома угљеника и има молекулску масу од 229,256 Da.[1][2][3]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) -0,6
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) -0,6
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 113,5

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fox Z, Dragsted UB, Gerstoft J, Phillips AN, Kjaer J, Mathiesen L, Youle M, Katlama C, Hill A, Bruun JN, Clumeck N, Dellamonica P, Lundgren JD: A randomized trial to evaluate continuation versus discontinuation of lamivudine in individuals failing a lamivudine-containing regimen: the COLATE trial. Antivir Ther. 2006;11(6):761-70. PMID 17310820
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).