Литература у биомедицини

С Википедије, слободне енциклопедије

Литература у биомедицини је скуп писаних, објављених и необјављених радова, у било ком облику, из области биомедицине као посебне научне области. Најчешће су то: чланци у часописима, књиге и друге монографије, остали публиковани материјали, необјављени материјали, електронски материјали.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Захваљујући информацијам са плоча писаних клинастим писмом сумераца сачувани су подаци о медицини тога времена.

У подручју између река Тигар и Еуфрат, насељеном Сумерцима, Акађанима, касније Вавилонцима и Асирцима, познато под називом Месопотамија. Она је једно од најважнијих подручја у историји човечанства.

Око четири хиљаде година пре Христа основани су на овим просторима први сумерски градове, а у више од три хиљаде година ова четири културе које су цветале, карактерисала је најранија употреба писаног језика (клинасти) који је преживео и до данас на многим глиненим плочама и гравирама. Управо захваљујући преносу, научних, социјалних и административних информација, данашњи историчари медицине налазе најстарије медицинске писане трагове, који досежу до петог миленијума пре нове ере. Због свега овога, Месопотамија је позната и не само као „колевка цивилизације“, већ и првих писаних научних публикација из области биомедицине.

Од свих тих глинених плоча око 800 плоча, је посебно посвећено медицини. Тако је на плочици пронађеној у Нипуру (Nippur) (која се данас сматра најстаријим писаним медицинским документом) забележено неколико рецепата за лечење.[2][3] Египатска медицина је у великој мери магична, али са магијом се паралелно развијало и научно размишљање у подручјима као што су; медицинска астрологија, ботаника, минерологија, анатомија, јавно здравље или клиничка дијагностика, што је у оно време предсвљало велики напредак на путу разумевања многих болести. У великој групи текстова тзв. популарног херметизма,[4] који су приписани легендарним Египћанима Нехепсу, Петозирису и Хермесу Трисмегисту, (3. век п.н.е.), наводи се и очигледна присна веза између астрологије и медицине. Текстови обрађују подручје ботанике, минералогија, али и медицине и медицинске астрологије у којима се одређене лековите биљке, минерали и делови људског тела повезују са знацима зодијака, са планетама и њиховим међусобним положајима итд...„У свим тим астрологијско-алхемијско-магијским трактатима основна је претпоставка теза о међусобној повезаности свих делова космоса, теза о деловању закона симпатије и антипатије...“ на тело човека и његово окружење. Астрологија при томе има важну улогу у медицини, не само у предвиђању тока болести, већ и у лечењу.

Еберсов папирус

За увид у степен развоја и изучавање неких аспеката древне египатске медицине данас су на располагању медицински папируси из раздобља од око 1900. п. н. е. до 1200. п. н. е., као најзначајнији доказ развијености медицине у старом Египту, који су сачувани до наших дана. Те својеврсне медицинске расправе, којих је за сада нађено осам,[5] потичу додуше из ранијег периода, од 12. до 20. династије, али они практички рефлектују далеко старија медицинска сазнања још из Старог царства.[5] Науци су позната три древна списа - Папирус Кахун, Папирус Смит и Папирус Еберс, и један препис древних списа Батијев папирус.

  • Папирус из Кахуна (око 1850. п. н. е..)- посвећен је женским болестима.
  • Смитов (Едwин Смитх - Њујорк) папирус (око 1550. п. н. е.)- препис дела из III миленијума п.н.е.- (који по садржају подсећа на хируршки уџбеник) састоји се из два дела: једна је из анатомије (највећи део је Књига о крвним судовима срца), а друга из хирургије. У 48 поглавља води се расправа о ранама и повредама према анатомским регијама. Свако поглавље садржи пет делова: природу ране, испитивање симптома, дијагнозу, лечење и прогнозу преживљавања. I поред тога што је непотпун, папирус доста верно осликава египатску хирургију. Књига из хирургије садржи описе 48 случајева, повреда, рана, преломе, ишчашења и тумора. За све случајеве описи су посебно дати и по тежини класификовани као: болест која се лече, болести си којима се бори и болест која се не лечи. Детаљно су описане повреде главе, грудног коша, кичменог стуба и дата упутства за њихово лечење. Описана је репозиција вилице, имобилизација дугих костију, шивење и лечење рана. Описана је и трауматска анеуризма, а дато је упозорење да се неки апсцесе (нпр. туберкулозни) не отварају.
  • Папирус (Георг Еберс - Лајпциг) Еберс (око 1550. п. н. е.) за историју медицине има већи значај од Смитовог папируса,и главна је књига староегипатске медицине и фармације. Георг M. Еберс, немачки египтолог је 1872. успео да пронађе још један древни медицински спис, папируса дугачак око двадесет метара, са 108 колона хијероглифа. Папирус је писан истим језиком и писмом као Смитов и вероватно потиче из истог периода (око 1550. п. н. е.). Приручник је састављеном из поглавља о унутрашњим, очним, кожним, женским и хируршким болестима. Састоји се од 108 густо писаних одломака, на хијератском писму. Рецепти су сврстани према болестима, а након наслова дат је у наставку преглед болесника са дијагнозом и начином лечења. У Еберсовом папирусу детаљно је обрађено крварење, што није случај са Смитовим. У том контексту, писац папируса упозорава;
    ...“џеп пун еластичне течности (циста, апсцес) треба да се лечи пресецањем”... али и да се при томе ...“води рачуна о крвним судовима. Уколико крварење потиче из крвног суда или отока (хематом, анеуризма) крвног суда, мораш га лијечити ножем који се загрије у ватри а уколико је крварење велико из ране (крвног суда), мораш је спалити ватром“...
  • Батијев (Цхестер Беаттy - Лондон) папирус- препис је оригинала из 13 или 14 века п.н.е., – у коме су описане болести ануса. Овај запис се налази у Британском музеју у Лондон (Цхестер Беаттy)

Намена и функција научне литературе[уреди | уреди извор]

Литература у биомедицини ја значајан извор података, информација и знања која претходе новим делима, било да се користе директно или индиректно, било да су објављени или необјављени (предавања, лична кореспонденција, и сл.).

Свакии страживаки пројекат у биомедицини мора почети пеоучавањем литературе и мора се завршити навођењем коришћене литературе у објављеној публикацији.

Литература се може користити и :директно наводити – цитирати; индиректно наводити – парафразиратии или на њу упућивати – референцирати, у свим накнадно објављеним новим делима у којима је она коришћена у писању стручног рада, чланка књиге и слично, проистеклих из биомедицинског истраживања или изучавања неке области.[6]

Функција

Функције научне литературе је:

  • Добијени резултати се на најбољии начин излажу и представљају завршну етапу сваког истраживања
  • Ширење научних информација у простору и времену
  • Представља основ за утврђивање приоритета у истраживању
  • Стимулишу даља истраживања
  • Број објављених научних публикација је мерило стваралачке продуктивности истраживача
  • Чинећи део светске ризнице науке научна литература добија нови квалитет

Класификација биомедицинске научне литературе[уреди | уреди извор]

Примарна литература[уреди | уреди извор]

Научни радови у научним часописима, транскрипти говора или предавања, упитници, интервјуи, приватна документација, докторске дисертације, патенти тј. све оно што се може сматрати ’’информацијом из прве руке’’, назива се примарном литературом.

Примарном литературом се најчешће сматрају дела која служе као полазна тачка за теоријску расправу, писање стручних радова и истраживање.

Према времену објављивања ова литература се сматра првообјављеном..

Сакундарна литература[уреди | уреди извор]

Секундарну литературу чине извештаји, анализе, студије, приручници, библиографске базе података и сл., које се базирају на примарним изворницима, то јест, који се баве садржином и информацијама које се у њима налазе.

Секундарна литература може садржати идентичну информацију као и примарна литература, али је она у том случају ’’препричана’’ на основу оригиналног текста.

Према времену објављивања ова литература се сматра другообјављеном..

Терцијарна литература[уреди | уреди извор]

Терцијерну литературу чине приручници (енциклопедије, лексикони) уџбеници, мрежне станице, водичи, које се базирају на прерађеним и критички процењеним информацијама из примарних секундарних публикација.

Према времену објављивања ова литература се сматра последњом.

Подела биомедицинске литературе[уреди | уреди извор]

Чланци у часописима[уреди | уреди извор]

У ову групу спадају стручни, научни и популарни чланци, који се по правилу објављују пре свега у стручним или научним часописима али и у општим часописима, новинама и другим часописима за популаризацију знања.

Чланци објављени у стручним или научним биомедицинским часописима[уреди | уреди извор]

Изворни научни чланак

Он је прва објава оригиналних истраживачких резултата у таквом облику да истраживање може да се понови, а утврђене чињенице провере. По правилу је организован по схеми ИМРАД (Интродуцтион, Метходс, Ресултс Анд Дисцуссион) за експериментална истраживања или на дескриптиван начин за дескриптивна научна подручја. Мора да буде објављен у научном часопису са рецензентским системом прихватања чланака и рецензиран.

Прегледни научни чланак

Он доноси преглед најновијих дела о одређеном предметном подручју, дела појединог истраживача или групе истраживача са циљем да се већ публиковане информације сажму, анализирају, евалуирају или синтетизују. Доноси нове синтезе које такође укључују резултате сопственог истраживања аутора. Мора да буде објављен у научном часопису са рецензентским системом прихватања чланака и рецензиран.

Кратки научни прилог

Овај прилог је изворни научни чланак код којег неки елементи схеме ИМРАД могу да буду изостављени. Укратко сажима резултате завршеног изворног истраживачког дела или дела које је још у току. Овде спадају и кратки прегледи и претходне објаве, ако имају значај кратког научног прилога.

Стручни чланак

То је приказ већ познатог, с нагласком на употребљивости резултата изворних истраживања и ширењу знања. Захтевност овог текста прилагођена је потребама корисника и читаоца стручног или научног часописа у којем је објављен.

Рецензија, приказ књиге, критика

Ради се о прилогу који је објављен у научној или стручној публикацији (часопису, књизи итд.), у којем аутор оцењује или доказује правилност/неправилност неког научног или стручног рада, критеријума, мишљења или утврђене чињенице и/или побија/подржава/оцењује утврђене чињенице, радове или мишљења других аутора. Приказ стручног мишљења, мишљења о научном, стручном или уметничком делу, нарочито с обзиром на његов квалитет.

Чланци објављени у другим публикацијама часописима и новинама[уреди | уреди извор]

У ову групу чланака спадају популарни чланци, који се по правилу објављују у општим часописима и новинама и другим часописима за популаризацију знања.

Зборник са стручних састанака

Сажетак излагања (предавања, реферата, постера) на конференцији који је објављен у зборнику конференције или у научном, односно стручном часопису, или на веб сајту конференције, односно организатора конференције.

Популарни чланак

То је чланак за популаризацију научних или стручних спознаја и друштвене улоге истраживачке и развојне делатности. По правилу ови чланци се објављују у општим часописима и новинама и другим часописима за популаризацију знања.

Објављено научно излагање на конференцији (позвано предавање)

Овај чланак објављен је у зборнику конференције или у научном, односно стручном часопису, или на веб сајту конференције, односно организатора конференције.

Објављено стручно излагање на конференцији (позвано предавање)

Овај чланак објављен је у зборнику конференције или у научном, односно стручном часопису, или на веб сајту конференције, односно организатора конференције.

Књиге и друге монографије[уреди | уреди извор]

Књига

Књига је укоричена штампана публикација једног или више аутора од најмање 49 страница (УНЕСЦО-ва дефиниција),

Зборник радова

Је облик публикације који представља скуп оригиналних радова или сажетака излагања (предавања, реферата, постера) на конференцији који је објављен у зборнику конференције или у научном, односно стручном часопису, конференције, односно организатора конференције.

Дисертација

Дисертација је посебна врста научне публикације која представља резултат самосталног научног и истраживачког рада докторанта.

Мастер рад

Завршни рад (мастер рад) је самостални стручни рад у којем се обрађује одабрана тема. Пише се на завршетку мастер академских студија.

Остали публиковани материјали[уреди | уреди извор]

Новински чланак

То је чланак за популаризацију научних или стручних спознаја и друштвене улоге истраживачке и развојне делатности. По правилу ови чланци се објављују у општим часописима и новинама и другим часописима за популаризацију знања.

Свето писмо
Речници и слични извори

Необјављени материјали[уреди | уреди извор]

Материјали у штампи
Материјали из архиве научне установе

Електронски материјали[уреди | уреди извор]

Чланци у електронском формату
Монографија у електронском формату
Компјутерска датотека

Разлози за цитирање литературе при писању научног рада[уреди | уреди извор]

Цитирање литературе представља стандардизован метод приказивања извора информација и идеја које се користе у писању научног рада, и то на јединствени начин који идентификује њихове изворе.

Постоје три основна разлога зашто треба цитирати литературу која се користи при писању научног рада:

  • Да би се приказале заслуге аутора других радова, било да се аутор са њима слаже или не. Када се користе речи других аутора, то се мора назначити коришћењем наводника и цитирањем.
  • Да би се читаоцима показао материјал на коме је базирана анализа, дискусија или закључци.
  • Да би се показало читаоцима како могу да дођу до материјала који је коришћен, како би могли да га испитају и сами. Њихово интересовање може бити у смислу потврде ауторовог рада, његовог опозива или даљег истраживања теме.

Правилно навођење научне литературе [7][уреди | уреди извор]

Радови у часописима[уреди | уреди извор]

Стандардни чланак у часопису (навести све ауторе до 6, после додати ет ал.)
  • Јурхар-Павлова M, Петлицхковски А, ТрајковД, Ефинска-Младеновска О, Арсов Т, Стрезова А, ет ал. Инфлуенце оф тхе елеватед амбиент температуре он иммуноглобулин Г анд иммуноглобулин Г субцлассес ин сера оф Wистар ратс. Војносанит Прегл 2003; 60(6): 657–61.

Ако часопис има континуално страничење у целом волумену, пожељно је навести број свеске.

Организација као аутор
  • Тхе Цардиац Социетy оф Аустралиа анд Неw Зеаланд. Цлиницал еxерцисе стресс тестинг. Сафетy анд перформанце гуиделинес. Мед Ј Ауст 1996; 164: 282–4.
Без аутора
  • Цанцер ин Соутх Африца [едиториал]. С Афр Мед Ј 1994; 84: 15.
Волумен са суплементом
  • Тадић V, Ћетковић С, Кнежевић D. Ендогеноус опиоидс релеасе: ан алтернативе мецханисм оф цyаниде тоxицитy? Иугослав Пхyсиол Пхармацол Ацта 1989; 25 Суппл 7: 143–4.
Свеска са суплементом
  • Димитријевић Ј, Ђукановић Љ, Ковачевић З, Богдановић Р, Максић Ђ, Хрвачевић Р, ет ал. Лупис непхритис: хис-топатхологиц феатурес, цлассифицатион анд хистологиц сцоринг ин ренал биопсy. Војносанит Прегл 2002; 59 (6 Суппл): 21–31.
Волумен са дêлом (Пт)
  • Озбен Т, Нацитархан С, Тунцер Н. Пласма анд урине сиалиц ацид ин нон-инсулин депендент диабетес меллитус. Анн Цлин Биоцхем 1995; 32 (Пт 3): 303–6.
Свеска са дêлом
  • Пооле ГХ, Миллс СМ. Оне хундред цонсецутиве цасес оф флап лацератионс оф тхе лег ин агеинг патиентс. Н З Мед Ј 1994; 107 (986 Пт 1): 377–8.
Речници и сличне референце
  • Туран I, Wредмарк Т, Фелландер-Тсаи L. Артхросцопиц анкле артхродесис ин рхеуматоид артхритис. Цлин Ортхоп 1995; (320): 110–4.
Без волумена и свеске
  • Броwелл ДА, Леннард ТW. Иммунологиц статус оф тхе цанцер патиент анд тхе еффецтс оф блоод трансфусион он антитумор респонсес. Цурр Опин Ген Сург 1993: 325–33.
Пагинација римским бројевима
  • Фисхер ГА, Сикиц БИ. Друг ресистанце ин цлиницал онцологy анд хематологy. Интродуцтион. Хематол Онцол Цлин Нортх Ам 1995; 9 (2): xи–xии.

Књиге и друге монографије[уреди | уреди извор]

Појединац као аутор
  • Рингсвен МК, Бонд D. Геронтологy анд леадерсхип скиллс фор нурсес. 2нд ед. Албанy (НY): Делмар Публис- херс; 1996.
Уредник (едитор) као аутор
  • Балинт Б, едитор. Трансфусиологy. Белграде: Завод за уџбенике и наставна средства; 2004. (Сербиан)
Поглавље у књизи
  • Младеновић Т, Кандолф L, Мијушковић ЖП. Ласерс ин дерматологy. Ин: Карадаглић Ђ, едитор. Дерматологy. Белграде: Војноиздавачки завод & Верзал Пресс; 2000. п. 1437–49. (Сербиан)
Зборник радова са конгреса
  • Кимура Ј, Схибасаки Х, едиторс. Рецент адванцес ин цлиницал неуропхyсиологy. Процеедингс оф тхе 10тх Интернатионал Цонгресс оф ЕМГ анд Цлиницал Неуропхyсиологy; 1995 Оцт 15–19; Кyото, Јапан. Амстердам: Елсе- виер; 1996.
Рад из зборника
  • Бенгтссон С, Солхеим БГ. Енфорцемент оф дата протецтион, привацy анд сецуритy ин медицал информатицс. Ин: Лун КЦ, Дегоулет П, Пиемме ТЕ, Риенхофф О, едиторс. МЕДИНФО 92. Процеедингс оф тхе 7тх Wорлд Цон- гресс он Медицал Информатицс; 1992 Сеп 6–10; Генева, Сwитзерланд. Амстердам: Нортх-Холланд; 1992. п. 1561–5.
Дисертација
  • Кнежевић D. Тхе импортанце оф децонтаминатион ас ан елемент оф цомплеx тхерапy оф поисонинг wитх орга-нопхоспхороус цомпоундс [диссертатион]. Белграде: Сцхоол оф Ветеринарy Медицине; 1988 (Сербиан).

Остали објављени материјали[уреди | уреди извор]

Новински чланак
  • Вујадиновић Ј. Тхе инцонсистенцy бетwеен федерал анд републицан регулатион абоут пхармациес. Ин бетwеен доубле стандардс. Борба 2002 Фебруарy 28; п. 5. (Сербиан)
Свето писмо
  • Сербиан Библе. Белграде: Бритисх анд Фореигн Библицал Социетy; 1981. Боок оф Исаиах 2: 19–22. (Сербиан)
Речници и сличне референце
  • Костић АЂ. Мултилингуал Медицал Дицтионарy. 4тх Ед. Белграде: Нолит; 1976. Ерyтхропхобиа; п. 173–4.

Необјављени материјал[уреди | уреди извор]

У штампи (ин пресс)
  • Пантовић V, Јаребински M, Пекмезовић Т, Кнежевић А, Кисић D. Морталитy цаусед бy ендометриал цанцер ин фемале популатион оф Белграде. Војносанит Прегл 2004; 61 (2): ин пресс. (Сербиан)

Електронски материјал[уреди | уреди извор]

Чланак у електронском формату
Монографија у електронском формату
  • CDI, цлиницал дерматологy иллустратед [монограпх он CD-РОМ]. Реевес ЈРТ, Маибацх Х. ЦМЕА Мултиме- диа Гроуп, продуцерс. 2нд ед. Версион 2.0. Сан Диего: ЦМЕА; 1995.
Компјутерска датотека
  • Хемодyнамицс III: тхе упс анд доwнс оф хемодyнамицс [цомпутер програм]. Версион 2.2. Орландо (ФЛ): Цомпутеризед Едуцатионал Сyстемс; 1993.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Етика научноистраживачког рада у биомедицини.Вучковић-Декић Љ, Миленковић П, Собић V, уред. Београд:Академија медицинских наука Српског лекарског друштва - Медицински факултет Универзитета у Београду, 2002.
  2. ^ Муéласе хаста формар полво ла мадера дел перал y ла флор-р (¿раíз?) де ла планта де ла луна, дисуéлвасе тодо ел вино y десе а бебер ал пациенте. Традуцциóн де Самуел Ноах Крамер.}-
  3. ^ -{Грмек MD, Глесингер L, Драгић M, Пинтар I, Левентал З, Драгић Ђ. Хисторy оф медицине. Ин: Шергер А, едитор. Медицал енцyцлопедиа. Волуме V. Загреб: Југословенски лексикографски завод; (1970). стр. 354−394.
  4. ^ А. Ј. Фестугиèре, Ла рéвéлатион д’ Хермèс Трисмéгисте, св. I, Л’астрологие ет лес сциенцес оццултес, Парис, 1944.
  5. ^ а б (језик: енглески)Еад ХА. Медицине ин олд Егyпт. Аваилабле фром:Алцхемy Wеб Сите, 2008. Посећено 6. децембар 2010
  6. ^ Др сц. мед. Силвија Бркић, научни сарадник Медицински факултет Нови Сад, САВРЕМЕНИ ПРИСТУП БИОМЕДИЦИНСКИМ НАУЧНИМ ИНФОРМАЦИЈАМА, Београд, новембар 2005
  7. ^ Упутство за писање радова за Војносанитетски преглед, Војномедицинска академија, Београд.
  8. ^ Ласт ЈМ едитор (2007) А Дицтионарy оф Публиц Хеалтх, Оxфорд Университy Пресс, Инц.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]