Љубиша Кочинац
Љубиша Кочинац | |
|---|---|
| Датум рођења | 1947. |
| Место рођења | Доња Злегиња |
Љубиша Кочинац (Доња Злегиња, 1947) српски је математичар и ради као редован професор на Универзитету у Нишу. Његови истраживачки интереси укључују аспекте топологије, нарочито принципе селекције, тополошке игре, тополошке просторе и математичку анализу. Конкретно, он је увео принципе селекције звезда. Завршио је докторат,[1] фокусиран на кардиналне функције, на Универзитету у Београду 1983. године, под надзором Ђуро Курепе. Кочинац је објавио преко 160 радова и четири књиге из топологије, реалне анализе и теорије поља.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Љубиша Кочинац рођен је 3. јануара 1947. године у Доњем Злегињу код Александровца, у Србији. У родном граду завршио је основну школу. Радозналост за математику дошла је до изражаја посебно у седмом и осмом разреду основне школе. Завршио је Учитељску школу у Крушевцу.
Студије математике завршио је на Приштинском универзитету. Као средњошколски професор математике у Гимназији у Александровцу радио је од септембра 1970. до новембра 1973. године када је изабран за звање асистента на Филозофском факултету у Нишу. Последипломске студије из математике завршио је 1977. године на Универзитету у Београду, где је и одбранио докторску дисертацију 1983. године. Његова академска каријера се створила на Универзитету у Нишу, а радио је и на Универзитету у Приштини. Године 1993. добија звање редовног професора.
Био је управник Одсека за математику Филозофског факултета у Нишу у периоду 1988−1990, а од 1998. до 2001. био је управник Института за математику тог факултета. Од 2001. до 2012. био је координатор ДААД пројекта "Центер оф Еxцелленце фор Апплицатионс оф Матхематицс".
Наука као живот[уреди | уреди извор]
Као да из Жупе никуда није одлазио а изградио је успешну универзитетску и научну каријеру. Био је учесник тополошких симпозијума широм света, на које се само еминентни представници ове математичке дисциплине позивају, предавач по позиву на многим страним универзитетима, а чини се да своју Жупу никада није напуштао.
Једна је Жупа и један је професор Љубиша Кочинац.[3]
Међу светским тополозима професор Кочинац једини живи у малом граду, какав је Александровац жупски, и све чешће, после тих научних конференција, долази у родно Злегиње, село “плаво као Средоземље”, како вели песник. “У томе и јесте лепота посла којим се бавим. Чести или релативно чести изласци у свет увек су врста потребног и финог освежења, интелектуалног и духовног проветравања.
”Из Злегиња одем у Јапан, Италију или негде другде али се круг опет заврши у селу. Повратак овде је оно најлепше”, каже професор Кочинац. Жупа је његова Итака, у којој сваким новим радом потврђује да се и далеко од научне метрополе може постати познат у свету. Само када би још Српска академија више пажње обратила на научне посланике који живе и раде изван њеног непосредног окружења.
Карта за елиту[уреди | уреди извор]
Први курсеви топологије су у нас држани од 1965, када је професор Ђуро Курепа прешао из Загреба на Београдски универзитет. Професор Кочинац је топологију слушао на трећој години студија шездесетосме. “Будући да је математика довољно апстрактна, истанчана мисаона дисциплина, топологију сам прихватио као нешто блиско мом духу и мом поимању науке. На студијама нисмо имали богзна какав курс, али сам ја учио много више, читао књиге које су се тек појавиле тих година и написао први семинарски рад из топологије. Рекао сам себи: ако се будем озбиљно бавио математиком онда ће мој избор бити топологија. Била је то почетна свест о могућем бављењу научним радом”.
Дилему наука или школски дневник отклонио је код код гимназијалског професора, тада на одслужењу војног рока, наговор пријатеља да конкурише за место асистента на катедри за математику Филозофског факултета у Нишу. Већ на другој години асистентуре, Кочинац је држао вежбе из топологије и предмет је задржао до дана данашњег. Иако је код академика Курепе магистрирао и докторирао, Кочинац је своју докторску дисертацију Неке особине кардиналнозначних функција припремао на руском извору, изложен зрачењу класика математичке топологије Александрова, Архангељског и др. [4]
Професор Кочинац је досад објавио 103 научна рада у најугледнијим математичким часописима 19 земаља. Рад, Ан еxемпле оф а неw цласс оф спацес, објављен у Математичком веснику 35, 1983. године, био је својеврсна улазница у светску тополошку елиту. Кочинац први уводи слабо савршене просторе као природну генерализацију класичног појма савршених простора показавши да је нова класа заиста шира од класе савршених простора. Увео је и класу простора са слабом Г-делта дијагоналом. Овај рад Љубише Кочинца је уврштен у монографију, Рецент Прогресс ин Генерал Топологy II (Елсевиер, 2002), чији су аутори Х. Бенет и Ј. Луцер. Бенет и Луцер истичу да у класи тзв. генералисано уренералисано уређених простора слабо савршени простори ’’јесу једина права генерализација савршености’’ и да ’’у тој класи постојање слабо савршених простора који нису савршени јесте готово правило’’.[5]
Библиографија[уреди | уреди извор]
МАГИСТАРСКА I ДОКТОРСКА ТЕЗА[уреди | уреди извор]
- Љ.Кочинац, Неке особине кардиналнозначних функција, Докторска дисертација, ПМФ, Београд, 1983, стр. в + 89.
- Љ.Кочинац, Тополошке Ω- и н-групе, Магистарска теза, ПМФ, Београд, 1976, стр. ив + 82.
КЊИГЕ[уреди | уреди извор]
- Љ.Кочинац, С.Дјордјевић, Задаци из линеарне алгебре и аналитичке геометрије, Универзитет у Нишу, 1999, стр. виии + 326.
- Љ. Кочинац, Линеарна алгебра и аналитичка геометрија, Просвета, Ниш, 1997, стр. xии + 470 (друго прерадјено и проширено издање).
- Љ. Кочинац, А. Мандак, Алгебра II, Универзитет у Приштини, 1996, стр. x + 356.
- Љ. Кочинац, Линеарна алгебра и аналитичка геометрија, Универзитет у Нишу, 1991, стр. 346.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Матхематицс Генеалогy Пројецт”. www.генеалогy.матх.ндсу.нодак.еду.
- ^ „ресеарцхгате”. www.ресеарцхгате.нет.
- ^ „наука као зивот”. http://www.planeta.org.rs. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ Opšta topologija u Srbiji.
- ^ Razvoj topologije u Jugoslaviji.
