Ђуро Курепа

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђуро Курепа
Kurepa georg - crop.jpg
Ђуро Курепа, 1976. године
Име по рођењуЂурађ Курепа
Датум рођења(1907-08-16)16. август 1907.
Место рођењаМајске Пољане, код Глине
 Аустроугарска
Датум смрти2. новембар 1993.(1993-11-02) (86 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија
ШколаУниверзитет Сорбона
ДеловањеЛевом факторијелу
Курепиној хипотези

Ђуро Курепа (Мајске Пољане, код Глине, 16. август 1907Београд, 2. новембар 1993) био је српски математичар, професор универзитета и академик САНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђуро Курепа је рођен као четрнаесто дете у породици Рада и Анђелије Курепе, 16. августа 1907. године у Мајским Пољанама близу Глине.[1] Дипломирао је математику и физику на Универзитету у Загребу 1931. године. Следеће године уписао је Француски колеџ (франц. College de France) У Паризу, а 1935. одбранио докторску дисертацију под називом Ensembles ordonnées et ramifiés на Сорбони, пред комисијом коју су чинили Пол Монтел, Арно Денжу и његов ментор, Морис Фреше.

У математику је увео операцију левог факторијела. Поставио је такозвану Курепину хипотезу, али за ово тврђење није могао да пронађе доказ. Тек 11 година после његове смрти, два француска математичара су пронашла доказ Курепине хипотезе.[тражи се извор]

У периоду од 1937. до 1965. радио је као професор на Универзитету у Загребу, а од 1965. до 1977. био је редовни професор тадашњег Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Ђуро Курепа је 15. децембра 1988. постао редовни члан Српске академије наука и уметности.[2]

Курепа је 1. новембра 1993. године опљачкан и претучен после подизања пензије у банци.[3] Подлегао је повредама 2. новембра 1993. године у ургентном центру у Београду.[4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kurepa biography”. www-history.mcs.st-andrews.ac.uk. Приступљено 14. 9. 2012. 
  2. ^ „Ђуро КУРЕПА”. www.sanu.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. Приступљено 14. 9. 2012. 
  3. ^ Alternativna informativna mreža (1993-11-13). „Nauka ne stanuje više ovde” (на језику: српски). Приступљено 2020-08-11. 
  4. ^ Radio Mileva #39 (1993-11-06). „Preksinoć u Beogradu” (на језику: српски). Приступљено 2022-03-25. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]