mASIAfucker
| мАСИАфуцкер | |
|---|---|
 роман | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | мАСИАфуцкер |
| Аутор | Иља Стогов |
| Земља | Русија |
| Језик | руски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | пикарски роман |
| Тема | путопис по земљама бившег Совјетског савеза |
| Издавање | |
| Издавање | 2002: Ексмо (руски) 2005: Амфора (руски) |
| Број страница | 317 |
| Тип медија | штампани |
| Превод | |
| Преводилац | Наталија Ненезић |
| Датум издавања | 2010 (српски) |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-581-4201-409 |
мАСИАфуцкер је путописни роман руског аутора Иље Стогова. У Русији је издан 2002. године, српски превод добија 2010 (Архипелаг) у оквиру пројекта 100 словенских романа. [1] Роман је у Русији номиниран за престижну награду „Национални бестселлер”. Луцидан наслов је у ствари поштапалица, коју је чуо од другог човека и не зна шта у ствари значи. [2] У предговору (Алексеја Иванова) књига је, у руској литератури, смештена између Кавкаског заробљеника (Лав Толстој, 1872) и Зачараног путника (Николај Љесков, 1873).
Сажетак
[уреди | уреди извор]„мАСИАфуцкер” је путописно-авантуристички роман о постсовјетској, транзиционој Русији и бивших совјетских земаља у Евроазији. Роман је као некакав Џек Керуак са Истока [а], који уместо аута вечином користи воз. Аутор веома живим, готово разговорним стилом води читаоца преко широких пространстава европске и азијске Русије, као и суседних држава које су некада представљале ободе Совјетског Савеза. Прича у роману Иље Стогова има сва обележја пикарског романа, у коме се из перспективе странца приближавају далеки предели совјетске Азије, Крима и Берлина за време пада берлинског зида. На аутора се распад Совјетског Савеза одрази као цивилизацијски и културни шок, на којег утиче и његов физички изглед (скинхеад са минђушама и козјом брадицом) на којег Азијати гледалу са презиром. [3] [б] Стогов у овом роману исписује узбудљиву представу житеља великог града (Ленинград, данас Санкт Петербург)[в] [4] који доживљава шок суочен с тешким животним условима удруженим с кафкијанским тоталитаризмом и свеопштом корупцијом. [1] У Средњој Азији схвати, да 1991. није распала само држава, веч је наступила и (затајивана) пакост до Руса и да „пут има смисао ако је то пут кући”. Једини коју су му на путовању помогли били су „европски” Руси; граничар у узбекистанском Термезу [г], који је помогао да се авионом одлепи од Средње Азије, пренатрпане са људским лубањама и православни поп у Новосибирску. [д]
Путопис не иде редом, веч се и врача у историју; Волгоград (1986), Западни Берлин (1990), Крим-Казантип (1993-1998), у осталим крајевима био је око године 2001. (стар 30-31. годину). [5]
Поднаслови редом:
- Москва
- Волгоград (1986)
- Москва-Ташкент
- Ташкент-Самарканд
- Самарканд
- Самарканд-Бухара-Самарканд
- Самарканд-Термез
- Западни Берлин (1990)
- Јужно-Сахалинск - Чита
- Чита-Иркутск
- Транссибирски експрес: Иркутск-Новосибирск
- Крим-Казантип (1993-1998)
- Москва
Види још
[уреди | уреди извор]- руска књижевност
- Возом за Самарканд (роман)
- Форум словенских култура
- Транссибирска железница
- Железница Туркестан-Сибир
Фусноте
[уреди | уреди извор]- ^ Кероуаков роман На путу
- ^ Поготово јер је доста Азијата (Узбеци, Казаси, Таџици) у Русији прихвачено на веома лош начин од руских скинхеда
- ^ Санкт Петербург у Русији представља проевропски град, док је Москва (културно) увек више окренута према Азији
- ^ граничар је дозволио да авионом напусти Термез упркос кршењу локалних предписа; кашњење са одјавом која се ради само у Ташкенту
- ^ Поп је продао свој златни прстен да прикупи паре за воз карту Новосибирск-Москва, упркос томе да се аутор изјаснио као католик
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „мАСИАфуцкер”. архипелаг.рс. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Објављен "мАСИАфуцкер" у хрватском пријеводу”. јутарњи.хр. Јутрањи лист. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ мАСИАфуцкер. Љубљана: Друштво словенских писатељев. 2013. стр. 49. ИСБН 978-961-6547-72-7.
- ^ Фигес, Орландо (2002). Натасха'с Данце: А Цултурал Хисторy оф Руссиа. Холт & Цомпанy, Хенрy. стр. 544. ИСБН 9780805057836. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ мАСИАфуцкер. Љубљана: Друштво словенских писатељев. 2013. стр. 15. ИСБН 978-961-6547-72-7.