Пређи на садржај

Јужно-Сахалинск

Координате: 46° 34′ С; 142° 26′ И / 46.57° С; 142.44° И / 46.57; 142.44
С Википедије, слободне енциклопедије
Јужно-Сахалинск
рус. Ю́жно-Сахали́нск
Јужно-Сахалинск
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округДалекоисточни федерални округ
ОбластСахалинска област
Основан1882
Статус града1905.
Становништво
Становништво
 — 2010.181.727
Географске карактеристике
Координате46° 34′ С; 142° 26′ И / 46.57° С; 142.44° И / 46.57; 142.44
Временска зонаUTC+11
Апс. висина50 m
Површина164,66[1] km2
Јужно-Сахалинск на карти Русије
Јужно-Сахалинск
Јужно-Сахалинск
Јужно-Сахалинск на карти Русије
Остали подаци
Поштански број693000–693101
Позивни број424, 4242
Регистарска ознака65
ОКАТО код64401
Веб-сајт
yuzhno-sakh.ru

Јужно-Сахалинск (рус. Ю́жно-Сахали́нск, на јапанском: Тојохара јап. ユジノサハリンスク) град је у Русији и административно средиште Сахалинске области на острву Сахалин. Град се налази на реци Сусуји (такође званој Црна река). Према попису становништва из 2010. у граду је живело 181.727 становника.

Град је био првобитно био мала руска насеобина, коју су основали осуђеници 1882. године, по имену Владимировка, па је затим, потписивањем 1905. године постао Тојохара (у значењу „Долина плодности"), главни град префектуре јапанског Карафута те након Другог светског рата је опет постао руски град Јужно-Сахалинск.

Град је прешао у руке Јапанаца 1905. после завршетка Руско-јапанског рата, који је трајао од 1904. до 1905. Јапан је тим мировним споразумом добио јужну половину острва Сахалина и добио је у најам полуострво Лиаодонг и руску железничку пругу у јужној Манџурији.

Напетости још увек постоје између Јапана и Русије око острва, посебно у светлу нових нафтних и гасних налазишта на њему и околини.

Музеј у Јужно-Сахалинску

Јужно-Сахалинску се отварају могућности, јер велике светске нафтне компаније имају велика улагања у ово подручје, иако већина тих улагања је била на северном делу острва. Ипак, потражња за сировинама које имају Јапан, Кина и Јужна Кореја дају целом острву могућност трајног напретка. У граду постоји аеродром.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 181.727 становника, 6.642 (3,79%) више него 2002.

Кретање броја становника
1959.1970.1979.1989.2002.2010.
85.510105.840139.861159.299175.085[2]181.728

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима Јужно-Сахалинск
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 4,3
(39,7)
7,1
(44,8)
12,5
(54,5)
22,9
(73,2)
29,6
(85,3)
30,8
(87,4)
30,8
(87,4)
34,7
(94,5)
29,0
(84,2)
22,8
(73)
18,1
(64,6)
7,4
(45,3)
34,7
(94,5)
Максимум, °C (°F) −6,7
(19,9)
−5,3
(22,5)
−0,2
(31,6)
6,8
(44,2)
13,4
(56,1)
17,8
(64)
21,1
(70)
22,4
(72,3)
19,1
(66,4)
12,2
(54)
3,2
(37,8)
−3,6
(25,5)
8,4
(47,1)
Просек, °C (°F) −12,0
(10,4)
−11,5
(11,3)
−5,5
(22,1)
2,1
(35,8)
7,9
(46,2)
12,7
(54,9)
16,6
(61,9)
18,0
(64,4)
13,9
(57)
7,0
(44,6)
−1,1
(30)
−8,4
(16,9)
3,3
(37,9)
Минимум, °C (°F) −17,3
(0,9)
−17,7
(0,1)
−10,9
(12,4)
−2,5
(27,5)
2,4
(36,3)
7,5
(45,5)
12,1
(53,8)
13,6
(56,5)
8,6
(47,5)
1,7
(35,1)
−5,4
(22,3)
−13,1
(8,4)
−1,7
(28,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32,8
(−27)
−34,8
(−30,6)
−27,7
(−17,9)
−19,5
(−3,1)
−6,2
(20,8)
−0,9
(30,4)
1,5
(34,7)
2,4
(36,3)
−4,2
(24,4)
−8,0
(17,6)
−22,6
(−8,7)
−26,9
(−16,4)
−34,8
(−30,6)
Количина падавина, mm (in) 52,1
(2,051)
35,6
(1,402)
48,9
(1,925)
62,1
(2,445)
67,3
(2,65)
52,3
(2,059)
84,7
(3,335)
108,1
(4,256)
112,0
(4,409)
102,9
(4,051)
82,4
(3,244)
69,2
(2,724)
877,6
(34,551)
Извор: Южно-Сахалинск погода и климат

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]