Мајк Волас

С Википедије, слободне енциклопедије

Мајк Волас
Wаллаце ин 1997
Волас 1997. године
Пуно имеМајрон Лион Волас
Име по рођењуМyрон Леон Wаллаце
Друга именаМике Wаллаце
Датум рођења(1918-05-09)9. мај 1918.
Место рођењаБруклин, Масачусетс
 САД
Датум смрти7. април 2012.(2012-04-07) (93 год.)
Место смртиЊу Канан, Конектикат
 САД
УниверзитетУниверзитет Мичигена
Занимањеновинар, водитељ и глумац
Активни период1939–2008
Деловање60 Минута (1968–2008)
Супружник3
Деца2

Мајрон Лион „Мајк” Волас (9. мај 1918 – 7. април 2012) био је амерички новинар, водитељ телевизијских игара, глумац, и медијска личност. Он је интервјуисао је широк спектар угледних личности током своје каријере од седам деценија. Био је један од оригиналних дописника за 60 минута мреже ЦБС, који је дебитовао 1968. године. Волас се пензионисао као редовни дописник 2006. године, али се и даље повремено појављивао у серији до 2008. године.

Волас је интервјуисао многе политичаре, славне личности и академке, као што су Перл Бак, Денг Сјаопинг, Мохамед Реза Пахлави, Ђанг Цемин, Рухолах Хомеини, Курт Валдхајм, Френк Лојд Рајт, Јасер Арафат, Менахем Бегин, Анвар ел Садат, Мануел Норијега, Џон Неш, Гордон Б. Хинкли, Владимир Путин, Марија Калас, Барбра Страјсенд, Салвадор Далí, Махмуд Ахмадинежад, Мики Кохен, Џими Фратијано, и Ајн Ранд.[1][2][3]

Младост[уреди | уреди извор]

Волас, чије презиме је првобитно било Валик,[4] рођен је 9. маја 1918. у Бруклину у Масачусетсу,[4] у породици руских јеврејских имиграната.[4][5] Током живота идентификовао се као Јеврејин. Отац му је био трговац и посредник осигурања.[6] Волас је похађао Бруклинску средњу школу, и матурирао 1935. године.[7] Он је дипломирао на Универзитету у Мичигену четири године касније на уметничком одсеку. Док је био студент колеџа, он је радио као новинар за Мичиген Дејли и припадао је Алфа Гама поглављу братства Зета Бета Тау.[8]

Каријера[уреди | уреди извор]

1930-те – 1940-те: Радио[уреди | уреди извор]

Волас се појавио као гост у популарној радио емисији квиза Информатион Плеасе 7. фебруара 1939. године, када је био на последњој години својих студија на Универзитету у Мичигену. Своје прво лето након дипломирања провео је на програму у Интерлочен центру за уметност.[9] Његов први посао на радију био је као водитељ вести и писац континуитета за WООД радио у Гранд Рапидсу, Мичиген. То је трајало до 1940. године, када хе прешао у WXYЗ радио у Детроиту, Мичиген да ради као спикер. Затим је постао хонорарни радио радник у Чикагу.

Волас се пријавио у Морнарицу Сједињених Држава 1943. и током Другог светског рата служио је као официр за комуникације на УСС Антедону, тендеру за подморнице. Он није учествовао у борбеним дејствима, али је путовао на Хаваје, у Аустралију и залив Субик на Филипинима, и тај брод је затим патролирао у Јужном кинеском мору, Филипинском мору и јужно од Јапана. Након што се демобилисао 1946. године, Волас се вратио у Чикаго.

Волас је радио као водитељ за радио емисије Цуртаин Тиме, Нед Јордан: Сецрет Агент, Скy Кинг, Тхе Греен Хорнет,[10] Цуртаин Тиме,[10] и Тхе Спике Јонес Схоw.[10] Понекад се наводи да је Волас био водитељ за Тхе Лоне Рангер,[11] али је Волас то дематовао.[12] Од 1946. до 1948. глумио је насловни лик у Тхе Цриме Филес оф Фламонд на WГН-у и у синдикацији.

Волас је најављивао рвање у Чикагу крајем 1940-их и почетком 1950-их, спонзорисано од реклама пива Таверн Пејл.

Крајем 1940-их, Волас је био водитељ за радио мрежу ЦБС. Он је испољио своје комичне вештине када се појавио поред Спајка Џонса у рутинским дијалозима. Он је такође био глас Елџин-Американа у рекламама компаније за Гроучо Марксов Yоу Бет Yоур Лифе. Као Мајрон Волас, тумачио је детектива из Њујорка Лу Кејгела у краткотрајној радио-драмској серији Цриме он тхе Wатерфронт.

1940-те – 1960-те: Телевизија[уреди | уреди извор]

Године 1949, Волас је почео да прелази на нови медијум телевизије. Те године је глумио под именом Мајрон Валас у краткотрајној полицијској драми, Станд Бy фор Цриме.[13]

Волас је био домаћин низа телевизијских игара током 1950-их, укључујући Тхе Биг Сурприсе, Wхо'с тхе Босс? и Wхо Паyс?. На почетку своје каријере, Волас није био познат првенствено као емитер вести. Током тог периода није било неуобичајено да водитељи вести најављују, испоручују рекламе и воде емисије игара; Даглас Едвардс, Џон Дејли, Џон Камерон Свајзи и Волтер Кронкајт такође су били домаћини игара. Волас је такође био домаћин пилот епизоде Нотхинг бут тхе Трутх, коју је водио Бад Колијер када је емитована под насловом То Телл тхе Трутх. Волас је повремено служио као панелиста на тој емисији током 1950-их. Такође је правио рекламе за разне производе, укључујући скраћивање бренда Флафо компаније Процтер & Гамбле.

Рекламна фотографија за телевизијски програм Мике Wаллаце Интервиеwс, 1957.

Волас је такође био домаћин два програма касновечерњих интервјуа, Нигхт Беат (емитован у Њујорку током 1955–1957, само на ДуМонт-овом WАБД) и Тхе Мике Wаллаце Интервиеw на АБЦ-у 1957–1958. Погледајте и Профиле храбрости, одељак: Контроверза о ауторству.

Године 1959, Луис Ломакс је говорио Воласу о Нацији ислама. Ломакс и Волас снимили су документарни филм од пет делова о тој организацији, Тхе Хате Тхат Хате Продуцед, који је емитован током недеље од 13. јула 1959. Програм је био први пут да је већина белаца чула за Нацију, њеног вођу, Елајџу Мухамеда, и његовог харизматичног заступника, Малколма X.[14]

До раних 1960-их, Воласов примарни приход долазио је од реклама за цигарете Парлиамент, хвалећи њихову „мушку благост“ (имао је уговор са Филип Морисом да пласира њихове цигарете као резултат првобитног спонзорства компаније за Тхе Мике Wаллаце Интервиеw).

Између јуна 1961. и јуна 1962. године, Волас и Џојс Дејвидсон су током једног сата били домаћини програма ноћних интервјуа за Wестингхоусе Броадцастинг[15] у Њујорку под називом ПМ Еаст; то је било упарено са полусатним ПМ Wест, који је водио телевизијски критичар новина Сан Францисцо Цхроницле Теренс О'Флахерти. Вестингхаус је серију пренео на телевизијске станице у свом власништву и у неколико других градова. Канал 8 WФАА-а у Даласу у Тексасу је преносио, али гледаоци у другим југозападним државама, на дубоком југу и у градским областима Чикага и Филаделфије нису могли да га гледају.

Биографије[уреди | уреди извор]

Аутобиографије[уреди | уреди извор]

  • Цлосе Енцоунтерс: Мике Wаллаце'с Оwн Сторy. Неw Yорк: Wиллиам Морроw. 1984. ИСБН 0-688-01116-0.  (цо-wриттен wитх Гарy Паул Гатес).
  • Бетwеен Yоу анд Ме: А Мемоир. Неw Yорк: Хyперион, 2005 (цо-wриттен wитх Гарy Паул Гатес).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ТрутхТубе1111 (25. 5. 2011). „Аyн Ранд Фирст Интервиеw 1959 (Фулл)” — преко YоуТубе. 
  2. ^ ЦБС Неwс (15. 4. 2012), Саyинг фареwелл то тхе еxтраординарy Мике Wаллаце, Приступљено 26. 7. 2019 
  3. ^ Сомеоддстуфф (28. 9. 2011). „Алдоус Хуxлеy интервиеwед бy Мике Wаллаце: 1958 (Фулл)”. YоуТубе. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  4. ^ а б в Тим Wеинер (8. 4. 2012). „Мике Wаллаце, ЦБС Пионеер оф '60 Минутес,' Диес ат 93”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 8. 4. 2014. 
  5. ^ Тимес оф Исраел: "ЦБС репортер Мике Wаллаце деад ат 93 - Сон оф Јеwисх Руссиан иммигрантс хад а цареер тхат спаннед 60 yеарс" бy Илан Бен Зион Април 8, 2012
  6. ^ Х.W. Wилсон Цомпанy (1978). Цуррент биограпхy yеарбоок. Х. W. Wилсон Цо. стр. 418. Приступљено 8. 4. 2012. 
  7. ^ Брозан, Надине. "Цхроницле", Тхе Неw Yорк Тимес, Марцх 16, 1993. Ретриевед Фебруарy 5, 2008. "Мике Wаллаце ис лендинг а ханд то хис олд сцхоол, Брооклине Хигх Сцхоол, ат а бенефит -- унусуал фор а Массацхусеттс публиц сцхоол -- ин Неw Yорк томорроw евенинг. Мр. Wаллаце, цласс оф '35, wилл интервиеw тхе сцхоол'с ацтинг хеадмастер, Др. Роберт Ј. Wеинтрауб, ат а цоцктаил партy тхат ис еxпецтед то драw 60 ор со Брооклине градуатес то тхе Университy Цлуб он Wест 54тх Стреет."
  8. ^ „Хоме - Зета Бета Тау”. Зета Бета Тау. Архивирано из оригинала 01. 03. 2011. г. Приступљено 12. 05. 2020. 
  9. ^ „Интерлоцхен Центер фор тхе Артс”. www.фацебоок.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 2022-02-26. г. Приступљено 2017-05-09. 
  10. ^ а б в Јохн Дуннинг (1998). Он тхе Аир: Тхе Енцyцлопедиа оф Олд-Тиме РадиоНеопходна слободна регистрација. Оxфорд Университy Пресс. стр. 482. ИСБН 978-0-19-507678-3. 
  11. ^ „Мике Wаллаце Гот Хис Старт Ин Радио: '60 Минутес' Ветеран'с цареер беган ас а неwс реадер, воице он Лоне Рангер”. РадиоWорлд. 9. 4. 2012. Приступљено 25. 2. 2022. 
  12. ^ "У.С. анд Ираqи Форцес Лаунцх Оператион Сwармер; Интервиеw Wитх Мике Wаллаце". ЦНН. Марцх 16, 2006.
  13. ^ Тхе Цомплете Дирецторy то Приме Тиме Нетwорк анд Цабле ТВ Схоwс, 1946–пресент. Баллантине Боокс. 2003. стр. 1116. ИСБН 0-345-45542-8. 
  14. ^ Јосепх, Пениел Е. (2006). Wаитинг 'тил тхе Миднигхт Хоур: А Нарративе Хисторy оф Блацк Поwер ин АмерицаНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Хенрy Холт анд Цомпанy. стр. 21–23. ИСБН 0-8050-7539-9. 
  15. ^ „Барбра Стреисанд Арцхивес – ТВ – П.M. Еаст wитх Мике Wаллаце 1961–1962”. барбра-арцхивес.цом. Архивирано из оригинала 2011-07-07. г. Приступљено 2012-05-05. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мике Wаллаце на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Majk_Volas&oldid=27676765”