Мапирање вентрикуларне тахикардије

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Мапирање вентрикуларне тахикардије
Савремена лабораторија за мапирање ВТ и инвазивне кардиолошке процедуре попут аблације
Класификација и спољашњи ресурси
МеСХД017115

Мапирање вентрикуларне тахикардије (акроним ВТ) су методе у електрокардиографији која су се значајно развиле у посљедње две деценије 21. века. Овај преглед разматра технике мапирања које могу помоћи код примене аблације код пацијената са ВТ.[1][2]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Вентрикуларна тахикардија (ВТ) је поремећај срчаног ритма чија је фрекфенција већа од 100/мин. Најчешће се јавља код пацијената који имају структурну болест срца, а повезана је с повећаним ризиком од изненадне срчане смрти. Познат је и идиопатски облик који се јавља на структурно здравом срцу.

Нормални срчани ритам и патолошки ритам у ВТ
12 канални ЕКГ са знацима моноформне ВТ

Гледајући етиолошки исхемијска болест срца свакако је најчешћи узрок настанка ВТ. С обзиром на изглед QРС комплекса разликујемо мономорфни и полиморфни облик. Три главна симптома којима се приказују пацијенти и који намећу даљу обраду јесу

  • палпитације,
  • пресинкопа,
  • синкопа.

Примене 12-каналног ЕКГ прва је неинвазивна дијагностичка метода у евалуацији односно мапирању овог поремећаја, а на располагању су временом настале и остале неинвазивне и инвазивне методе.

Код појава ВТ треба тражити етиолошку подлогу настанка аритмије како би се што боље могли лечити болесници.

Данашња терапија ВТ-а укључује:

  • медикаментозну терапију антиаритмијским лековима,
  • нефармаколошке мере (уградње кардиовертерског-дефибрилатора, катетерску и хируршку аблацију). Одговарајућа терапија може значајно побољшати прогнозу у одабраних пацијената. Уз збрињавање акутно настале вентрикуларне тахикардије, важно је спречити њено поновно јављање и тиме смањити ризик од изненадне срчане смрти.

Развој тродимензионалних система мапирања данас омогућава прецизнију, на анатомској локализацији засновану линеарну аблацију код пацијената са лоше подношљивом али једноличном ВТ. Упркос овом напретку, још увек постоји око 10-20% ВТ који се не могу успешно уклонити досадашњим техникама, посебно код пацијената са структурним болестима срца.[3]

Друга недавна достигнућа, попут перкутане технике мапирања епикарда код затвореног грудног коша и технологије катетера за аблацију охлађеног врха, могу побољшати мапирање и успешну аблацију ВТ.

ЕКГ у мапирању ВТ[уреди | уреди извор]

Прва дијагностичка метода у мапирању ВТ свакако је незаобилазни 12-канални ЕКГ у мировању, иако су данас на располагању и тестови оптерећења, али и могућност снимања континуираног ЕКГ-а (познат и као Холтер ЕКГ).[4]

Електрокардиограм (ЕКГ) остаје витална компонента мапирања ВТ и може помоћи у идентификацији места у коморама срца у којима настаје ВТ. Међутим, на морфологију ЕКГ код ВТ утиче оријентација срца и место ожиљка. У том смислу мапирање активације током ВТ важна је техника која може помоћи у прецизнијој локализацији проромена. При томе је потребно пазити да се мали сигнали не занемарују као и да се сигнали удаљеног поља правилно препознају.[5]

Сликовне методе у мапирању ВТ[уреди | уреди извор]

Од сликовних дијагностичких метода на располагању су ехокардиографија, магнетна резонанца срца и ЦТ.

Ехокардиографија

У поређењу са МР-ом и ЦТ-ом, ехокардиографија је свакако најчешће коришћена сликовна дијагностичка метода (лако доступна и најјефтинија).

Ехокардиографија здравог срца

ЕСЦ смернице препоручују коришћење ехокардиографије код пацијената са високим ризиком од појаве аритмије и изненадне срчане смрти и то код оних са дилатирајућом, хипертрофијском кардиомиопатијом и десностраном вентрикуларном дисплазијом, затим код пацијената који су преболели срчани удар и оних са наследним поремећајима. Осим сликовног приказа срчаних структура ехокардиографија омогућује и хемодинамска испитивања применом Доплеровог учинка.[6]

Магнетна резонанца срца (МР)

МР срца даје низ морфолошких и функционалних процена на срчаном мишићу,. Тиме је омогућен увид у величину леве и десне коморе, покретљивост зида, мерење ударног волумена и ејекцијске фракције. Способност карактеризације миокардијалног ткива, масног и фиброзног супстрата показала се као одличан предиктор могућег ВТ и изненадне срчане смрти.

Магнетна резонанција срца је од важности код пацијената код којих постоји сумња на АРВД/C.[7] Такође је од значаја у процени захваћености миокарда инфилтративним болестима као што је саркоидоза.

Иако је ехокардиографија одлична метода у оцени кардиомиопатија оне су данас све више интерес дијагностике уз помоћ МР-а.[8]

Примери слика начињених магнетном резонанцом срца
СПЕЦТ и ПЕТ-ЦТ срца

Поремећаји перфузије миокарда, подручја ожиљка након срчаног удара као и зона око ожиљка као и значај симпатичке инервације миокарда данас су визуализиране нуклеарним техникама попут СПЕЦТ-а и ПЕТ-ЦТ-а. Након инфаркта формира се ожиљак окружен мешаном зоном проводљивог и не проводљивог фиброзног ткива. Резултат тога јесу кружне аритмије попут ВТ. Ту лежи важност ових техника јер оне омогућавају добру локализацију порекла аритмије што је од изузетне важности у циљаном лечењу истих аблационим техникама.[9]

Генетско тестирање

I последња, али не мање важна неинвазивна дијагностичка метода је генетско тестирање. Генетско тестирање се данас користи за одређене наследне синдроме попут синдрома продуженог QТ интервала, Бругада синдрома и АРВД-а.[10][11] Такво тестирање треба представљати допуну свим осталим дијагностичким методама, а позитиван налаз може бити значајан предиктор аритмије и изненадне срчане смрти.

Остале методе мапирања ВТ[уреди | уреди извор]

Мапирање темпа за опонашање ВТ је још један начин за мапирање места излаза за реентрантни ВТ заснован на ожиљцима или месту порекла активираног и аутоматског ВТ у одсуству структурне болести срца.[12] За ову групу ВТ, ова техника се широко користи у одређивању места аблације. Таком мапирања важно је осигурати потпуно ЕКГ подударање мапе (12 од 12 одвода) са клиничком аритмијом код ових пацијената.[13][14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зхоу, Схијие; Хорáчек, Б. Милан; Wаррен, Јамес W.; Абделwахаб, Амир; Сапп, Јохн L. (2018). „Рапид 12-леад аутоматед лоцализатион метход: Цомпарисон то елецтроцардиограпхиц имагинг (ЕЦГИ) ин патиент-специфиц геометрy”. Јоурнал оф Елецтроцардиологy. 51 (6): С92—С97. ПМИД 30177365. С2ЦИД 52149750. дои:10.1016/ј.јелецтроцард.2018.07.022. 
  2. ^ Зхоу, Схијие; Сапп, Јохн L.; Абделwахаб, Амир; Шťовíчек, Петр; Хорáчек, Б. Милан (2018). „Лоцализатион оф вентрицулар ацтиватион оригин усинг патиент-специфиц геометрy: Прелиминарy ресултс”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Елецтропхyсиологy. 29 (7): 979—986. ПМИД 29702740. С2ЦИД 13849752. дои:10.1111/јце.13622. 
  3. ^ Диxит, Сањаy; Цалланс, Давид Ј. (2002). „Маппинг фор Вентрицулар Тацхyцардиа”. Цардиац Елецтропхyсиологy Ревиеw. 6 (4): 436—441. ПМИД 12438825. дои:10.1023/а:1021196627551. .
  4. ^ Бусцх, Сониа; Брацхманн, Јоханнес; Салех, Ахмед; Форкманн, Матхиас (1. 6. 2017). „Цонвентионал маппинг анд аблатион оф фоцал вентрицулар тацхyцардиас ин тхе хеалтхy хеарт”. Херзсцхриттмацхертхерапие & Електропхyсиологие. 28 (2): 187—192. ИССН 1435-1544. ПМИД 28484842. С2ЦИД 1956818. дои:10.1007/с00399-017-0505-3. 
  5. ^ Сапп, Јохн L.; Зхоу, Схијие; Wанг, Линwеи (1. 2. 2020). „Маппинг Вентрицулар Тацхyцардиа Wитх Елецтроцардиограпхиц Имагинг”. Цирцулатион. Аррхyтхмиа анд Елецтропхyсиологy. 13 (2): е008255. ИССН 1941-3084. ПМИД 32069088. С2ЦИД 211191721. дои:10.1161/ЦИРЦЕП.120.008255. 
  6. ^ Де Хаан С ет ал. Риск стратифицатион фор вентрицулар аррхyтхмиас ин исцхаемиц цардиомyопатхy: тхе валуе оф нон-инвасиве имагинг. Еуропаце (2010) 12, 468–474.
  7. ^ Те Риеле, Аннелине СЈМ; Тандри, Харикрисхна; Блуемке, Давид А. (2014). „Аррхyтхмогениц ригхт вентрицулар цардиомyопатхy (АРВЦ): Цардиовасцулар магнетиц ресонанце упдате”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Магнетиц Ресонанце. 16 (1): 50. ПМЦ 4222825 Слободан приступ. ПМИД 25191878. дои:10.1186/с12968-014-0050-8 Слободан приступ. .
  8. ^ Маврогени С, Петроу Е, Коловоу Г, Тхеодоракис Г, Илиодромитис Е. Предицтион оф вентрицулар аррхyтхмиас усинг цардиовасцулар магнетиц ресонанце. Еур Хеарт Ј Цардиовасц Имагинг. 2013 Јун;14(6):518-25.
  9. ^ Ријниерсе M,Алларт C,Кнаапен П. Принциплес анд тецхниqуес оф имагинг ин идентифyинг тхе субстрате оф вентрицулар аррхyтхмиа. ЦМЕ АРТИЦЛЕ РЕВИЕW АРТИЦЛЕ Рецеивед Оцт 21, 2015; аццептед Нов 10, 2015
  10. ^ Спеарс ДА, Голлоб МХ. Генетицс оф инхеритед примарy аррхyтхмиа дисордерс. Аппл Цлин Генет. 2015 Сеп 18;8:215-33.
  11. ^ Приори СГ ет ал. 2015ЕСЦ Гуиделинес фор тхе манагемент оф патиентс wитх вентрицулар аррхyтхмиас анд тхе превентион оф судден цардиац деатх: Тхе Таск Форце фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Вентрицулар Аррхyтхмиас анд тхе Превентион оф Судден Цардиац Деатх оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиологy (ЕСЦ). Ендорсед бy: Ассоциатион фор Еуропеан Паедиатриц анд Цонгенитал Цардиологy (АЕПЦ). Еур Хеарт Ј. 2015 Нов 1;36(41):2793-867.
  12. ^ Стевенсон, W. Г.; Сагер, П. Т.; Наттерсон, П. D.; Саxон, L. А.; Миддлекауфф, Х. Р.; Wиенер, I. (1. 8. 1995). „Релатион оф паце маппинг QРС цонфигуратион анд цондуцтион делаy то вентрицулар тацхyцардиа реентрy цирцуитс ин хуман инфарцт сцарс”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 26 (2): 481—488. ИССН 0735-1097. ПМИД 7608454. С2ЦИД 30245792. дои:10.1016/0735-1097(95)80026-д. 
  13. ^ Грахам, Адам Ј.; Орини, Мицхеле; Зацур, Ернесто; Дхиллон, Гурпреет; Даw, Холлy; Сринивасан, Неил Т.; Мартин, Цлаире; Лане, Јем; Манселл, Јосепхине С. (1. 2. 2020). „Евалуатион оф ЕЦГ Имагинг то Мап Хемодyнамицаллy Стабле анд Унстабле Вентрицулар Аррхyтхмиас”. Цирцулатион. Аррхyтхмиа анд Елецтропхyсиологy. 13 (2): е007377. ИССН 1941-3084. ПМИД 31934784. С2ЦИД 210191725. дои:10.1161/ЦИРЦЕП.119.007377. 
  14. ^ Кумар, Саурабх; Тедроw, Усха Б.; Стевенсон, Wиллиам Г. (1. 3. 2017). „Ентраинмент Маппинг”. Цардиац Елецтропхyсиологy Цлиницс. 9 (1): 55—69. ИССН 1877-9190. ПМИД 28167086. дои:10.1016/ј.ццеп.2016.10.004. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mapiranje_ventrikularne_tahikardije&oldid=27448585”