Mapiranje ventrikularne tahikardije

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Mapiranje ventrikularne tahikardije
Savremena laboratorija za mapiranje VT i invazivne kardiološke procedure poput ablacije
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD017115

Mapiranje ventrikularne tahikardije (akronim VT) su metode u elektrokardiografiji koja su se značajno razvile u posljednje dve decenije 21. veka. Ovaj pregled razmatra tehnike mapiranja koje mogu pomoći kod primene ablacije kod pacijenata sa VT.[1][2]

Osnovne informacije[уреди | уреди извор]

Ventrikularna tahikardija (VT) je poremećaj srčanog ritma čija je frekfencija veća od 100/min. Najčešće se javlja kod pacijenata koji imaju strukturnu bolest srca, a povezana je s povećanim rizikom od iznenadne srčane smrti. Poznat je i idiopatski oblik koji se javlja na strukturno zdravom srcu.

Normalni srčani ritam i patološki ritam u VT
12 kanalni EKG sa znacima monoformne VT

Gledajući etiološki ishemijska bolest srca svakako je najčešći uzrok nastanka VT. S obzirom na izgled QRS kompleksa razlikujemo monomorfni i polimorfni oblik. Tri glavna simptoma kojima se prikazuju pacijenti i koji nameću dalju obradu jesu

  • palpitacije,
  • presinkopa,
  • sinkopa.

Primene 12-kanalnog EKG prva je neinvazivna dijagnostička metoda u evaluaciji odnosno mapiranju ovog poremećaja, a na raspolaganju su vremenom nastale i ostale neinvazivne i invazivne metode.

Kod pojava VT treba tražiti etiološku podlogu nastanka aritmije kako bi se što bolje mogli lečiti bolesnici.

Današnja terapija VT-a uključuje:

  • medikamentoznu terapiju antiaritmijskim lekovima,
  • nefarmakološke mere (ugradnje kardioverterskog-defibrilatora, katetersku i hiruršku ablaciju). Odgovarajuća terapija može značajno poboljšati prognozu u odabranih pacijenata. Uz zbrinjavanje akutno nastale ventrikularne tahikardije, važno je sprečiti njeno ponovno javljanje i time smanjiti rizik od iznenadne srčane smrti.

Razvoj trodimenzionalnih sistema mapiranja danas omogućava precizniju, na anatomskoj lokalizaciji zasnovanu linearnu ablaciju kod pacijenata sa loše podnošljivom ali jednoličnom VT. Uprkos ovom napretku, još uvek postoji oko 10-20% VT koji se ne mogu uspešno ukloniti dosadašnjim tehnikama, posebno kod pacijenata sa strukturnim bolestima srca.[3]

Druga nedavna dostignuća, poput perkutane tehnike mapiranja epikarda kod zatvorenog grudnog koša i tehnologije katetera za ablaciju ohlađenog vrha, mogu poboljšati mapiranje i uspešnu ablaciju VT.

EKG u mapiranju VT[уреди | уреди извор]

Prva dijagnostička metoda u mapiranju VT svakako je nezaobilazni 12-kanalni EKG u mirovanju, iako su danas na raspolaganju i testovi opterećenja, ali i mogućnost snimanja kontinuiranog EKG-a (poznat i kao Holter EKG).[4]

Elektrokardiogram (EKG) ostaje vitalna komponenta mapiranja VT i može pomoći u identifikaciji mesta u komorama srca u kojima nastaje VT. Međutim, na morfologiju EKG kod VT utiče orijentacija srca i mesto ožiljka. U tom smislu mapiranje aktivacije tokom VT važna je tehnika koja može pomoći u preciznijoj lokalizaciji proromena. Pri tome je potrebno paziti da se mali signali ne zanemaruju kao i da se signali udaljenog polja pravilno prepoznaju.[5]

Slikovne metode u mapiranju VT[уреди | уреди извор]

Od slikovnih dijagnostičkih metoda na raspolaganju su ehokardiografija, magnetna rezonanca srca i CT.

Ehokardiografija

U poređenju sa MR-om i CT-om, ehokardiografija je svakako najčešće korišćena slikovna dijagnostička metoda (lako dostupna i najjeftinija).

Ehokardiografija zdravog srca

ESC smernice preporučuju korišćenje ehokardiografije kod pacijenata sa visokim rizikom od pojave aritmije i iznenadne srčane smrti i to kod onih sa dilatirajućom, hipertrofijskom kardiomiopatijom i desnostranom ventrikularnom displazijom, zatim kod pacijenata koji su preboleli srčani udar i onih sa naslednim poremećajima. Osim slikovnog prikaza srčanih struktura ehokardiografija omogućuje i hemodinamska ispitivanja primenom Doplerovog učinka.[6]

Magnetna rezonanca srca (MR)

MR srca daje niz morfoloških i funkcionalnih procena na srčanom mišiću,. Time je omogućen uvid u veličinu leve i desne komore, pokretljivost zida, merenje udarnog volumena i ejekcijske frakcije. Sposobnost karakterizacije miokardijalnog tkiva, masnog i fibroznog supstrata pokazala se kao odličan prediktor mogućeg VT i iznenadne srčane smrti.

Magnetna rezonancija srca je od važnosti kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na ARVD/C.[7] Takođe je od značaja u proceni zahvaćenosti miokarda infiltrativnim bolestima kao što je sarkoidoza.

Iako je ehokardiografija odlična metoda u oceni kardiomiopatija one su danas sve više interes dijagnostike uz pomoć MR-a.[8]

Primeri slika načinjenih magnetnom rezonancom srca
SPECT i PET-CT srca

Poremećaji perfuzije miokarda, područja ožiljka nakon srčanog udara kao i zona oko ožiljka kao i značaj simpatičke inervacije miokarda danas su vizualizirane nuklearnim tehnikama poput SPECT-a i PET-CT-a. Nakon infarkta formira se ožiljak okružen mešanom zonom provodljivog i ne provodljivog fibroznog tkiva. Rezultat toga jesu kružne aritmije poput VT. Tu leži važnost ovih tehnika jer one omogućavaju dobru lokalizaciju porekla aritmije što je od izuzetne važnosti u ciljanom lečenju istih ablacionim tehnikama.[9]

Genetsko testiranje

I poslednja, ali ne manje važna neinvazivna dijagnostička metoda je genetsko testiranje. Genetsko testiranje se danas koristi za određene nasledne sindrome poput sindroma produženog QT intervala, Brugada sindroma i ARVD-a.[10][11] Takvo testiranje treba predstavljati dopunu svim ostalim dijagnostičkim metodama, a pozitivan nalaz može biti značajan prediktor aritmije i iznenadne srčane smrti.

Ostale metode mapiranja VT[уреди | уреди извор]

Mapiranje tempa za oponašanje VT je još jedan način za mapiranje mesta izlaza za reentrantni VT zasnovan na ožiljcima ili mestu porekla aktiviranog i automatskog VT u odsustvu strukturne bolesti srca.[12] Za ovu grupu VT, ova tehnika se široko koristi u određivanju mesta ablacije. Takom mapiranja važno je osigurati potpuno EKG podudaranje mape (12 od 12 odvoda) sa kliničkom aritmijom kod ovih pacijenata.[13][14]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zhou, Shijie; Horáček, B. Milan; Warren, James W.; Abdelwahab, Amir; Sapp, John L. (2018). „Rapid 12-lead automated localization method: Comparison to electrocardiographic imaging (ECGI) in patient-specific geometry”. Journal of Electrocardiology. 51 (6): S92—S97. PMID 30177365. S2CID 52149750. doi:10.1016/j.jelectrocard.2018.07.022. 
  2. ^ Zhou, Shijie; Sapp, John L.; Abdelwahab, Amir; Šťovíček, Petr; Horáček, B. Milan (2018). „Localization of ventricular activation origin using patient-specific geometry: Preliminary results”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 29 (7): 979—986. PMID 29702740. S2CID 13849752. doi:10.1111/jce.13622. 
  3. ^ Dixit, Sanjay; Callans, David J. (2002). „Mapping for Ventricular Tachycardia”. Cardiac Electrophysiology Review. 6 (4): 436—441. PMID 12438825. doi:10.1023/a:1021196627551. .
  4. ^ Busch, Sonia; Brachmann, Johannes; Saleh, Ahmed; Forkmann, Mathias (1. 6. 2017). „Conventional mapping and ablation of focal ventricular tachycardias in the healthy heart”. Herzschrittmachertherapie & Elektrophysiologie. 28 (2): 187—192. ISSN 1435-1544. PMID 28484842. S2CID 1956818. doi:10.1007/s00399-017-0505-3. 
  5. ^ Sapp, John L.; Zhou, Shijie; Wang, Linwei (1. 2. 2020). „Mapping Ventricular Tachycardia With Electrocardiographic Imaging”. Circulation. Arrhythmia and Electrophysiology. 13 (2): e008255. ISSN 1941-3084. PMID 32069088. S2CID 211191721. doi:10.1161/CIRCEP.120.008255. 
  6. ^ De Haan S et al. Risk stratification for ventricular arrhythmias in ischaemic cardiomyopathy: the value of non-invasive imaging. Europace (2010) 12, 468–474.
  7. ^ Te Riele, Anneline SJM; Tandri, Harikrishna; Bluemke, David A. (2014). „Arrhythmogenic right ventricular cardiomyopathy (ARVC): Cardiovascular magnetic resonance update”. Journal of Cardiovascular Magnetic Resonance. 16 (1): 50. PMC 4222825 Слободан приступ. PMID 25191878. doi:10.1186/s12968-014-0050-8 Слободан приступ. .
  8. ^ Mavrogeni S, Petrou E, Kolovou G, Theodorakis G, Iliodromitis E. Prediction of ventricular arrhythmias using cardiovascular magnetic resonance. Eur Heart J Cardiovasc Imaging. 2013 Jun;14(6):518-25.
  9. ^ Rijnierse M,Allart C,Knaapen P. Principles and techniques of imaging in identifying the substrate of ventricular arrhythmia. CME ARTICLE REVIEW ARTICLE Received Oct 21, 2015; accepted Nov 10, 2015
  10. ^ Spears DA, Gollob MH. Genetics of inherited primary arrhythmia disorders. Appl Clin Genet. 2015 Sep 18;8:215-33.
  11. ^ Priori SG et al. 2015ESC Guidelines for the management of patients with ventricular arrhythmias and the prevention of sudden cardiac death: The Task Force for the Management of Patients with Ventricular Arrhythmias and the Prevention of Sudden Cardiac Death of the European Society of Cardiology (ESC). Endorsed by: Association for European Paediatric and Congenital Cardiology (AEPC). Eur Heart J. 2015 Nov 1;36(41):2793-867.
  12. ^ Stevenson, W. G.; Sager, P. T.; Natterson, P. D.; Saxon, L. A.; Middlekauff, H. R.; Wiener, I. (1. 8. 1995). „Relation of pace mapping QRS configuration and conduction delay to ventricular tachycardia reentry circuits in human infarct scars”. Journal of the American College of Cardiology. 26 (2): 481—488. ISSN 0735-1097. PMID 7608454. S2CID 30245792. doi:10.1016/0735-1097(95)80026-d. 
  13. ^ Graham, Adam J.; Orini, Michele; Zacur, Ernesto; Dhillon, Gurpreet; Daw, Holly; Srinivasan, Neil T.; Martin, Claire; Lane, Jem; Mansell, Josephine S. (1. 2. 2020). „Evaluation of ECG Imaging to Map Hemodynamically Stable and Unstable Ventricular Arrhythmias”. Circulation. Arrhythmia and Electrophysiology. 13 (2): e007377. ISSN 1941-3084. PMID 31934784. S2CID 210191725. doi:10.1161/CIRCEP.119.007377. 
  14. ^ Kumar, Saurabh; Tedrow, Usha B.; Stevenson, William G. (1. 3. 2017). „Entrainment Mapping”. Cardiac Electrophysiology Clinics. 9 (1): 55—69. ISSN 1877-9190. PMID 28167086. doi:10.1016/j.ccep.2016.10.004. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mapiranje_ventrikularne_tahikardije&oldid=27448585”