Маргарет Кин

С Википедије, слободне енциклопедије
Маргарет Кин
Пуно имеПеги Дорис Хокинс
Датум рођења(1927-09-15)15. септембар 1927.
Место рођењаНешвил, Тенеси
 Сједињене Америчке Државе
Датум смрти26. јун 2022.(2022-06-26) (94 год.)
Место смртиНапа, Калифорнија
 Сједињене Америчке Државе
ЗанимањеУметник
Веб-сајтwww.keane-eyes.com

Маргарет Кин (Нешвил, 15. септембар 1927 — Напа, 26. јун 2022) била је америчка уметница. Аутор је "Кин очију", познатим и по називу "Сирочићи са великим очима". Заслуга за њене радове у почетку била је приписана њеном мужу Валтеру Кину. После њиховог развода 1965. године Маргарет је захтевала да се заслуга за сликање припише њој. Покренула је поступак против њега на суду на хавајима. Након што је судија одлучио да је једини начин да се докаже прави аутор слика, да у судници обоје цртају пред сведоцима, процес је завршен у њену корист. Данас је власница галерије у Сан Франциску, која садржи највећу колекцију њених слика на свету.[1]

Детињство и школовање[уреди | уреди извор]

Рођена је 1927. године у Нешвилу, Тенеси, у Сједињеним Америчким Државама, под пуним именом Пеги Дорис Хокинс.[2] Почела је да црта још као мало дете а за прве озбиљније часове цртања заинтересовала се са 10 година.[3] Прву слику коју је нацртала поклонила је својој баки, која је и данас изложена у њеној галерији слика. На њој су биле нацртане две девојчице, једна је била насмејана а друга тужна. У свом родном граду била је позната у локалној цркви по анђелима које је цртала са великим очима. Када је порасла, студирала је Воткинс Уметнички Институт у Нешвилу и Трапаген Школу Дизајна у Њујорку.[4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Послератне године донеле су много социјалних и душевних промена, слободњачки дух шездесетих је још увек био далеко и друштво се споро и тешко ослобађало норми и укорењених обичаја. У то време Маргарет, свеже разведена са малом ћерком, покушавала је да заради парче хлеба од своје уметности. Друштво је попреко гледало на разведену, самохрану мајку не хајећи за њену биографију и ненаслућене могућности. Једва је налазила посао осликавајући излоге, намештај и правећи разгледнице. На улици је зарађивала по долар или два сликајући карикатуре деце – све препознатљиве по огромним, тужним очима.

Тада је упознала Валтера Кина, шармантног агента за некретнине, који је такође делио љубав према уметности. Љубав је брзо процветала и Маргарет се удала по други пут, мењајући презиме и потпис на сликама са Улбрих на Кин – исто онако како се њен муж потписивао на својим сликама. Да би обезбедио новац за њихову породицу, Валтер је и даље радио као агент за некретнине, али био је јако незадовољан, јер је његов прави циљ био да продаје своју уметност. Обијао је прагове реномираних галерија у Њујорку, нудећи своје и женине слике, међутим без успеха, Постмодерна апстрактна уметност без облика била је и даље високо цењена и добро продавана. Маргарет је утеху нашла у даљем сликању непознате деце великих, тужних очију, док је Валтер био задужен за промовисање.

У то време уметници су покушавали да привуку пажњу уличним изложбама. Управо тако и Валтер је упорно стајао, чекајући да неко „загризе удицу“. То се најзад и десило – интересовање су побудила Маргаретина деца великих очију.[5] Свима је била привлачна емоција која је зрачила из очију и сви су желели да знају ко је уметник. Будући да је слика била потписана са Кин, што је и Маргаретино и Валтерово презиме, Валтеру није било тешко да себе представи као аутора, примајући похвале, руковања и тапшања по рамену, с друге стране убеђујући Маргарет да је једини начин да се слике продају ако људи виде уметника пред собом – тако да је њен посао био да слика што више може, а његов да промовише, продаје и доноси новац у кућу.

Маргаретине слике деце су убрзо привукле и медијску пажњу. Уследиле су изложбе, поставке у галеријама, гостовања на телевизији, интервјуи у новинама... Валтер је зрачио самопоуздањем и шармом, уверавајући обожаваоце да је он прави аутор слика. На питање зашто сва деца имају тако крупне, тужне очи, Валтер је говорио да су му инспирација била деца коју је затекао у послератној Европи, када је био студент, да њихови тужни погледи садрже сва питања и одговоре човечанства и да вапе за помоћ.

Убрзо су и славне личности почеле да се интересују за слике и да захтевају потрете. Цењени глумци оног времена, Џоун Крафорд, Натали Вуд, Џери Луис и многи други, као и деца Џона Ф. Кенедија, добили су своје портрете са великим очима.[6] Енди Ворхол је својевремено изјавио: „Мислим да је оно што је Кин урадио досад напросто сјајно. То мора да је добро. Да није добро, не би се свиђало толиким људима“.[7] Иако критичари нису узимали у обзир Маргаретине слике, тврдећи да оне представљају испопуларизовану кич-уметност, потражња за њима се увећавала. Маргарет је тада имала посла преко главе, проводила је и по 16 сати затворена у атељеу у својој вили, окружена луксузом и богатством које је сама зарадила својим талентом, али онемогућена да у њему ужива – пошто нико није знао ко је прави аутор слика.

Валтер је најавио својој жени да их чека велики пројекат – слика под називом „Наша деца“, која ће бити изложена на манифестацији Дечијег Фонда Уједињених Нација. Слика није добро прошла код критичара, називали су је кичем, но остала је запамћена као Валтерово ремек-дело.[8] Маргарет је једва стизала да одспава у свом атељеу, из кога је ретко излазила, како би слика била готова на време.

Валтер, понет славом и новцем, драстично је изменио понашање према својој жени. Од умиљатог, захвалног супруга претворио се у насилног, доминантног партнера са којим је било немогуће живети. Након скоро 10 година брака, потискивања и неправде, Маргарет је одлучила да прекине врзино коло у које се ухватила. Одселила се на Хаваје, прикључила Јеховиним сведоцима који су јој пружили мир и заштиту. Одржавала је површан контакт са Валтером, који је пристао да јој да развод само уколико настави да му шаље слике. Једног дана му је стигао пакет са Хаваја у коме се налазило неколико типичних слика деце са великим, тужним очима – али овај пут поред Кин је на слици стајао потпис МДХ: Маргарет Дорис Хокинс, њено девојачко презиме. Тим поступком Маргарет је устала из пепела.

Након тога 1970. године Америку је шокирао радио-пренос у коме је Маргарет Кин, супруга познатог уметника Валтера Кина, тврдила да су све слике које је Валтер током протеклих 15 година продао заправо њене. Валтер је преко Неw Yорк Тимес-а пробао да скине љагу са свог имена, тврдећи да му је бивша жена сишла с ума. Све новине су брујале, све вести су јављале – Валтер Кин не само што није насликао ниједну слику деце са великим, тужним очима, него није насликао ниједну слику у животу! Све што је икада желео било је поседовање изврсног сликарског талента. Био је љубоморан на своју жену и на њен наивни таленат јер су слике, које је пре него што је упознао Маргарет продавао као своје, биле плагијати. Знајући у каквом су положају биле жене у тадашњем друштву, искористио је прилику да постане славан и богат држећи Маргарет под кључем и у страху.

Својим признањем Маргарет је добила сву снагу потребну да се суочи са оним што је уследило. Покренула је судски поступак против свог мужа Валтера. Тужбу за клевету против Неw Yорк Тимес-а изгубила је у његову корист а пошто Валтера нико није хтео да заступа у тужби за плагијаторство, морао је да буде сам свој адвокат. Његови аргументи и шегачење у судници пребацили су лоптицу на њен терен. Веродостојност Маргаретиних слика је доказана након што је судија наложио да, управо ту у судници пред свима, обоје насликају по једну слику детета са великим и тужним очима, за сат времена. Валтер је схватио да му је коначно одзвонило, те се повукао изговарајући се на ишчашено раме, не насликавши чак ни једну једину линију. Маргарет је насликала дете и велике, препознатљиве очи и тиме једном за свагда повратила свој понос и заслуге које јој по праву припадају.

Судија је наредио Валтеру да исплати четири милиона долара одштете, но пошто је потпуно банкротирао трошећи новац на забаву и луксуз, то није било могуће. Маргарет је тврдила да јој новац није ни битан, већ само чињеница да је најзад истина изашла на видело и да се зна ко је прави аутор.[9] Валтер је умро 2000.године сам, у јаду и беди, док је Маргарет наставила да слика, па чак и кад је помама за њеним сликама почела да јењава. Данас има своју галерију, новог мужа који јој је помогао да преброди трауматични период са Валтером и свој мир и срећу. „Деца заиста гледају огромним очима“, објаснила је, након што су је у више прилика питали због чега увек слика такве очи, „очи, такве какве их сликам, израз су мојих најдубљих емоција. Очи су огледала душе“.

Након отварања своје галерије и утемељења свог имена на уметничкој сцени, Маргарет је наставила да слика потрете са огромним очима које више нису биле толико тужне као у периоду када је била потискивана и њен глас угушен.

Сарађивала је са Тимом Бертоном и Ејми Едамс, глумицом која је тумачила улогу ње, на скриптама за филм о њеном животу.[10] I даље радо даје интервјуе, позитивна је, смирена и отворена, саветујући свим женама да прекину омаловажавање и дугогодишње ћутање које шкоди њиховој психи. Маргарет је прошла кроз незамислив бол, јер само они који и сами стварају знају колико одрицање од сопственог дела разара душу. Ипак, нашла је снаге да се избори за себе и за трагове које је оставила на уметничкој сцени. Иако је прича о Маргарет Кин врло мало позната, њена дела су инспирисала будуће генерације и подстакла еволуцију у анимацији. Ова храбра жена би требало да послужи као узор свим младим уметницима који су на почетку са поруком да се не треба плашити и да се треба самостално борити за своје дело јер квалитет и сензибилитет увек преовладају.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Маргаретин први муж је био Френк Ричард Улбрич и добили су заједно ћерку. За Валтера Кина се удала 1955. године и после дугогодишњег брака оставила га је 1964. године а званично се од њега развела 1965. године. Преселила се из Сан Франциска на Хаваје. Тамо је упознала Хонолулу спортског новинара Дена Мекгвајера и удала се за њега 1970. године. Он јој је помогао да постане мање стидљива и уплашена после развода од Валтера. На Хавајима је живела преко 25 година, пре него што се 1991. године вратила у Калифорнију.[11]

Медијски опис[уреди | уреди извор]

  • 1973. године – комедија Вудија Алена “Спавач” људи из будућности су представили Маргарет Кин као најбољу уметницу у историји.
  • 1998. године – цртана серија аниматора Крејга Мекрегена је имала главне јунаке нацртане са великим очима по узору на "Кин очи".
  • 1999. године – Метју Свитсов музички албум “Обрнуто” има једну од Маргаретиних слика на омоту.
  • 2014. године – Биографски филм “Велике очи” у фокусу има њен живот док је била у браку са Валтером и развијање њене каријере. Улогу Маргарет је одиграла глумица Ејми Адамс, док је улогу њеног бившег мужа Валтера одиграо глумац Кристоф Валц.[12] Филм је режирао Тим Бертон. Маргарет Кин се појављује у филму као стара дама која седи у на клупи у парку у сцени када Ејми и Кристоф у својим улогама стоје испред палате ликовне уметности. Маргарет је одбила много понуда за право за филм. Након састанка са сценографима пристала је да одобри филмска права и сценарио. Требало је 11 година да се цео филм заврши.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Абоут Кеане Еyес Галлерy”. Кеане Еyес Галлерy. Приступљено 03. 05. 2017. 
  2. ^ „Маргарет Кеане Биограпхy”. Биограпхy.цом. Приступљено 03. 05. 2017. 
  3. ^ „МАРГАРЕТ КЕАНЕ 1972 Ин Хаwаии - Тхе Мике Доуглас Схоw”. YоуТубе. 
  4. ^ „Тим Буртон 'Биг Еyес' Мовие Теллс Тхе Сторy Оф Арт Цоупле Маргарет анд Wалтер Кеане...”. Хуффингтон Пост. 4. 04. 2013. Приступљено 03. 05. 2017. 
  5. ^ „Јоан Цраwфорд Аwардс, Арт, анд Отхер Персонал Итемс”. Тхе Бест оф Еверyтхинг: А Јоан Цраwфорд Енцyцлопедиа. Приступљено 04. 05. 2017. 
  6. ^ Спиндлер, Амy M (23. 05. 1999). „Стyле; Ан Еyе фор ан Еyе”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  7. ^ Цанадаy, Јохн (21. 02. 1964). „Арт: Wорлд'с Фаир Павилион Селецтс Тхеме Паинтинг: Wалтер Кеане Wорк ин Едуцатион Халл Томорроw Форевер' Аимс то Плеасе”. Неw Yорк Тимес. стр. 59. 
  8. ^ „Кеане лефт ислес фор Цалифорниа ин 91”. Хонолулу Стар Буллетин. 6. 08. 1997. 
  9. ^ „Мовие Абоут Маргарет Кеане”. имдб.цом. Приступљено 04. 05. 2017. 
  10. ^ „Артист Маргарет Кеане хасн’т лост wиде-еyед ентхусиасм фор wорк”. Приступљено 04. 05. 2017.].  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате= (помоћ)
  11. ^ „Харвеy Wеинстеин Праисес ‘Биг Еyес’ Сцреенwритерс-Продуцерс ат Филм’с Премиере”. Вариетy. 
  12. ^ „Амy Адамс анд Маргарет Кеане телл Биг Еyес Мовие Сторy”. YоуТубе. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Margaret_Kin&oldid=27450021”