Јеховини сведоци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Седиште Јеховиних сведока у Бруклину, Њујорк, САД
Дворана Краљевства Јеховиних сведока у Новом Саду

Јеховини сведоци су хришћанска верска заједница са преко 8,3 милиона чланова широм света.[1] У већини земаља имају статус правног лица.[2] У свету су познати по томе што сва своја веровања темеље искључиво на Светом писму односно Библији и по својој проповедничкој делатности.

Сваке године обележавају Спомен-свечаност, спомен на Христову смрт, и неколико пута недељно одржавају састанке у Дворанама Краљевства. Издају полумесечне и месечне часописе Стражарска кула1 и Пробудите се!, као и друге публикације на преко 880 језика.[3] Свако издање Стражарске куле штампа се у више од 61,65 милиона примерака, што је чини најтиражнијим часописом на свету.[4] Издали су и свој превод Библије, превод Нови свет на преко 150 језика.

Централно веровање Јеховиних сведока је да ће Бог, Јехова, путем Божјег Краљевства ускоро успоставити праведан и савршен свет у рајским условима и тиме оправдати своју сувереност. Праведници ће имати могућност да вечно живе и мртви ће васкрснути, што је омогућено жртвом Исуса Христа.

Историјат Јеховиних сведока[уреди]

Јеховини сведоци су у савремено доба почели да делују у 1870-им. У почетку су се звали „Истраживачи Библије“ али су 1931. године усвојили име „Јеховини сведоци“.

Јехова је изворно библијско име монотеистичког Бога. Име Јеховини сведоци представља оне који верују у Јехову, и који живе по Јеховиним начелима изложеним у Библији.[5] Значење свог имена везују за цитат из Старог завета где Бог оне који се труде да живе по његовим мерилима назива својим сведоцима (Исаија 43:10).

Оснивач Истраживача Библије је Чарлс Тејз Расел. Године 1879. покренуо је полумесечни часопис „Стражарска кула - гласник Христовог присуства“, који је уређивао до своје смрти 1916. године.

У Србији су Јеховини сведоци активни већ деценијама. Први пут су били званично признати у Краљевини Југославији, 9. септембра 1930. Затим су у ФНР Југославији регистровани 1953. Њихово дугогодишње постојање било је у СР Србији потврђено 1977. Јеховини сведоци су 2010. уписани у Регистар цркава и верских заједница, у складу с новим Законом о црквама и верским заједницама. Тиме су у Србији још једном званично признати као верска заједница, што је случај и у свим суседним земљама.

Организација, структура и активности[уреди]

Постоји неколико нивоа преко којих се организују активности у више од 240 земаља и територија у којима се оно обавља.[1] Глобално надгледање врши Водеће тело, које је смештено у светској централи у Бруклину, у Њујорку.

Водеће тело је група искусних старешина који надгледају светску скупштину. Водеће тело сваке године у разне области широм света шаље представнике који се састају с представницима подружница у тим областима. Подручје за које је задужена свака скупштина подељено је на мање терене. Све скупштине имају старешине које обављају поучавање и пастирење, предводећи дело скупштине, добровољно[6] бринући о духовном стању верника и пружајући утеху у време невоље. Њима помажу слуге помоћници.

Свака покрајина има око 20 скупштина. Свака покрајина два пута годишње одржава веће скупове, то јест, покрајинске састанке. Неколико покрајина чине подружницу. Постоји око 100 подружница широм света. На тим местима добровољци помажу у штампању и отпремању библијске литературе. Пружају се и упутства за организовање дела проповедања. Те подружнице носе библијско име, Бетел.

У подружницама постоји Одбор подружнице, који има најмање три особе, и који надгледа дело у земљама које су под надлежношћу те подружнице. Неке подружнице имају и штампарије.

Конгрес Јеховиних сведока

Покрајински надгледник углавном двапут годишње посећује сваку скупштину у својој покрајини и помаже верницима да организују и врше проповедање на подручју које је додељено тој скупштини.

По узору на прву хришћанску скупштину, сваки верник, било да служи у светској централи, у подружници или у скупштини, учествује у делу проповедања и лично разговара са другима о Божјем Краљевству. Извештаји о тим активностима на крају долазе у светску централу, а затим се пише и објављује Годишњак, књига коју Јеховини сведоци сваке године објављују и која говори о томе како се одвија дело проповедања и која садржи статистичке податке о том делу.

Јеховини сведоци сваке године одржавају и велике скупове или конгресе. У тим приликама многе скупштине се скупљају ради посебног програма библијске поуке. Постоје две врсте конгреса. Када се састаје једна покрајина, то јест око двадесет скупштини које су географски близу, то се зове покрајински састанак. То се одржава два пута годишње, обично у јесен и пролеће. Једном годишње одржава се регионални конгрес када се састају неколико покрајина.

Дворана Краљевства[уреди]

Дворана Краљевства Јеховиних сведока

Просторија за верске састанке Јеховиних сведока се назива Дворана Краљевства. Верници који тамо одлазе су чланови скупштина Јеховиних сведока где вођство у поучавању имају старешине. Дворане Краљевства су обично једноставне грађевине које су изградили чланови добровољци и где се Јеховини сведоци окупљају.

Већина скупштина Јеховиних сведока има састанке два пута седмично. Већина скупштина одржава састанке у Дворани Краљевства. Локалне скупштине имају своју Дворану Краљевства која служи као центар за поучавање у тој средини

Учење и веровања[уреди]

Јеховини сведоци верују у Свемоћног Бога Јехову, Створитеља неба и Земље. Своја веровања темеље иск Светог писма. Следе нека од веровања Јеховиних сведока каоо и неки библијски стихови на којима их темеље.

Библија[уреди]

Јеховини сведоци верују да је цела Библија Реч Божја. За њих је од велике важности да се оно што верују темељи на Библији. Јеховини сведоци верују да сва религиозна учења треба подвргнути испитивању кроз Свето писмо како би се видело да ли се слажу с надахнутим Писмом, било да та учења презентују они сами или неко други (2. Коринћанима 13:5).

Сматрају да је цела Библија надахнута и историјски тачна. Оно што се обично зове Нови завет они називају Хришћански грчки списи, а Стари завет зову Хебрејски списи. Тако се избегава утисак да је неки део Библије застарео. Ослањају се и на Нови и на Стари завет и схватају их дословно осим ако изрази или контекст очигледно указују да се ради о нечем фигуративном или симболичном.

Према њиховом разумевању, многа библијска пророчанства су се испунила, друга се сада испуњавају, а даља тек треба да се испуне.

Бог[уреди]

Јеховини сведоци проповедају од куће до куће у Софији, Бугарска
Јеховини сведоци проповедају у улици у Лавову, Украјина

Јеховини сведоци верују да је Јехова једини истинити Бог и само њега поштују као таквог. Не верују у Тројство. Исус Христ је Син Божји а не исто што и Бог, а Свети дух је Божја активна сила, а не особа, којом се Јехова служи у извршавању својих намера (Дела апостолска 7:55-56; Матеј 26:39; Марко 13:32; Јован 14:26).

Исус Христ[уреди]

Сматрају да је Исус Христ Син Божји[7], први од Божјих створења, и да никада није тврдио да је једнак Богу (Јован 14:28)

Имао је предљудско постојање и пренесен је са неба у утробу девице Марије (Матеј 1:22-25). Сматрају да је положио свој савршени људски живот као жртву, чиме је омогућено спасење за вечни живот онима који показују веру (Јован 3:16)

Даље сматрају да је Исус Христ краљ Божјег Краљевства.

Божје Краљевство[уреди]

Главни чланак: Божје краљевство

Јеховини сведоци верују да је Божје Краљевство једина нада за човечанство, да је то стварна владавина која ће ускоро уништити садашњи зли систем ствари, укључујући све људске владавине и да ће затим успоставити нови систем у коме ће владати праведност и рајски услови (Откривење 21:3,4) Ово ће се догодити у Божјем рату, Армагедону (Откривење 16:14-16; 19:19).

Не верују да се Божје Краљевство налази у људима, већ да је дословно (Лука 17:21).

С обзиром на то да Јеховини сведоци треба да показују љубав према својим ближњима, људима проповедају добру вест о Божјем Краљевству. Служба проповедања је саставни део њиховог вероисповедања и такође библијска заповест (Марко 13:10)

Верују да ће се Божје Краљевство успоставити на Земљи скорим доласком Христовог хиљадугодишњег Краљевства који ће бити невидљив. Интересантно је запазити да се изворно грчка реч у Библији која указује на Христов други долазак, парусија, дословно преводи са „невидљива присутност“ на шта указује библијски контекст.[8]

Небески живот[уреди]

Верују да ће 144.000 духом помазаних хришћана бити са Христом у небеском краљевству и владати с њим као краљеви (Откривење 7:4). Не верују да је небо награда за сваког доброг човека (Откривење 14:3).

Земља[уреди]

Верују да ће се испунити Божји првобитни наум са Земљом, да ће Земља бити у потпуности настањена поштоваоцима Јехове и да ће се они радовати вечном животу у људској савршености (Псалам 37:29). Верују да ће мртви васкрснути и добити могућност да уживају у тим благословима (Матеј 22:31,32).

Не тврде да је Земља створена за шест дана како пише у Постанку, јер сматрају да „дан“ у Библији може значити 1.000 година, дуг период, или неодређен период. Одбацују науку о еволуцији, али не оспоравају микроеволуцију.[9]

Смрт[уреди]

Главни чланак: Смрт

Јеховини сведоци верују да мртви нису свесни ничега, да не осећају ни бол ни задовољство у неком духовном подручју (Проповедник 9:5). Мртви постоје само у Божјем сећању и надају се њиховом васкрсењу које ће се одиграти након успостављања Божјег Краљевства на Земљи (Откривење 20:4-6)

Последњи дани[уреди]

Јеховини сведоци сматрају да су 1914. године на Земљи настали последњи дани злог система ствари који ће бити уништен (2. Тимотеју 3:1-5). Љубитељи праведности ће преживети то уништење и ући у очишћену Земљу. Да су последњи дани почели 1914. објашњавају библијском хронологијом из Старог завета. Наиме, те године су се завршила „седам времена“ (2520 година) која су започета 607. п. н. е. (Данило 4:16, Бројеви 14:34; Откривење 11:2,3).

Одвојеност од света[уреди]

Илустрација из библијског превода Нови свет који су објавили Јеховини сведоци. Верују да је Исус Христ умро на стубу

За Јеховине сведоке је важно да не буду део света, како је Исус рекао и за своје следбенике (Јован 15:19). Сматрају да треба да показују љубав према свим својим ближњима, али не мешају се у политику и не учествују у ратовима било ког народа и зато одбијају активну војну службу, али поштују људске власти јер сматрају да су привремене и постављене од Бога (Матеј 26:52; Римљанима 13:1). Поштују људске законе све док нису у нескладу са Божјим заповестима.

Сматрају да морају да се брину за материјалне потребе својих породица, али да треба да се клоне похлепне тежње за материјалним стварима каква влада у свету, као и личне славе и претеране заокупљености задовољствима (1. Тимотеју 6:9,10). То не значи да забрањују члановима да се образују, али саветују им да увек стављају Божје Краљевство на прво место у свом животу (Матеј 6:33).[10]

Оспоравају и одбацују традиционалне црквене симболе сматрајући да немају библијски основ. На пример, верују да је Исус Христ умро на стубу а не на крсту, и не користе иконе у вероисповедању.

Празници[уреди]

Не славе традиционалне празнике јер верују да имају паганско порекло што поткрепљују изворима из разних енциклопедија. Осим тога, сматрају да Библија не указује на то да их треба славити. Јеховини сведоци славе само један празник и то је Спомен свечаност.

Рођендани[уреди]

Рођендане не славе зато што сматрају да се у Библији не спомиње да су то чиниле Божје слуге у прошлости и зато што се у Библији рођендани увек помињу у негативном контексту (Постанак 40:20-22; Матеј 14:6-10). Верују да слављење рођендана има паганско порекло и да су хришћани до IV века одбијали да славе рођендане.[11]

Божић[уреди]

Главни чланак: Божић

Божић не славе зато што верују да се Исус није родио тог дана кад се Божић слави. То темеље на Луки 2:8-11, где пише да су пастири били на пољима ноћу у време Исусовог рођења, што сматрају да не може бити случај зими. Верују да је дан прославе Божића изабран да би одговарао паганским празницима.[12][13]

Осим тога, сматрају да се у Библији нигде не може наћи индикација да би требало славити Исусово рођење.

Васкрс[уреди]

Главни чланак: Васкрс

Као и у вези са Божићем, Јеховини сведоци сматрају да се у Светом писму нигде не указује на то да се славио Васкрс. Верују да Васкрс потиче из паганских обичаја којима се славило повратак пролећа. Сматрају да популарни обичаји који се практикују у време Васкрса одговарају халдејским обичајима.[14][15]

Нова година[уреди]

Главни чланак: Нова година

Према једној енциклопедији, римски владар Јулије Цезар је 46. п. н. е. утврдио 1. јануар као Нову годину. Римљани су тај дан посветили богу Јанусу, богу улаза, врата и почетака.[16]

Јеховини сведоци сматрају да су на многим обележавањима Нове године пијанчења део прославе и саветују да их се избегава (1. Петрова 4:3,4; Галатима 5:19-22).

Спомен свечаност[уреди]

Спомен-свечаност, односно Господова вечера јесте знак сећања на смрт Исуса Христа. Јеховини сведоци сматрају да је ово једини догађај за који је Исус заповедио својим ученицима да обележавају (Лука 22:19; 1. Коринћанима 11:26).

Спомен свечаност скреће пажњу на значење Христове смрти у вези са остваривањем Божјих намера. Наиме, верују да Исусова смрт омогућава вечни живот онима који показују веру. Тиме се остварује Божја првобитна намера са Земљом и тиме долази до изражаја Јеховина љубав према човечанству (Постанак 1:28; Јован 3:16).

На Спомен свечаности хлеб и вино се не претварају у право, дословно Тело и Крв Христову, већ стоје као симболи истих.

Примењивање библијских савета[уреди]

Лични библијски студиј

Јеховини сведоци верују да је важно сада применити савете из Божје речи у свакодневном животу - код куће, у школи, на послу и у својој скупштини. Без обзира како је неко раније живео, може постати Јеховин сведок ако престане са навикама које Божја реч осуђује и примењује божанске савете из ње. Примењивање библијских савета је процес који се не завршава - хришћанин треба да настоји да што боље упозна и следи Библију (2. Коринћанима 13:5)

Ако постоје докази да један Јеховин сведок не живи у складу са библијским учењима и не каје се због тог понашања, он бива искључен из организације. Поступци који се не толеришу су на пример блуд, хомосексуалност, опијање, немедицинска употреба дрога, лагање, крађа и убиство.

За поступке које Библија директно не осуђује Јеховин сведок не може бити искључен, али верују да је добро следити библијски стих који каже: „Све ми је дозвољено, али није све корисно“ (1. Коринћанима 6:12). У складу с тим, Јеховини сведоци не постављају крута правила о томе каква се музика сме слушати, како се треба облачити, коју врсту забаве изабрати и сл., мада избегавају све што би могло да наштети њиховој духовности.

Уздржавање од крви[уреди]

Главни чланак: Трансфузија крви

Јеховини сведоци не прихватају трансфузију крви због свог разумевања о томе шта Свето писмо говори о крви (Дела апостолска 15:28,29).[17]Од 1961. године трансфузија крви је разлог за искључивање из организације.[18] Сматрају да смрт није гора од кршења Божјег закона и да ће Бог једног дана вратити мртве у живот (Јован 11:25). Залагање Јеховиних сведока да се пронађу алтернативе трансфузији крви покренуло је многа истраживања у области бескрвне медицине која су допринела развоју квалитетног и нискоризичног лечења свих пацијената који из било ког разлога одбијају трансфузију крви.

Сличности и разлике са другим верским групама[уреди]

За разлику од адвентиста не деле јела на „чиста“ и „нечиста“, али се уздржавају од крви. Док адвентисти говоре да ће други долазак Христов бити видљив, Сведоци уче да ће бити невидљив. Јеховини сведоци не светкују суботу.

Сведоци се са јудејством слажу у томе што одбацују црквену догму о Светој Тројици и што Исуса Христа сматрају Божјим Сином а не Богом. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон и што слободно спомињу Јеховино име.

Публикације[уреди]

Јеховини сведоци објављују месечна и полумесечна издања часописа Стражарска кула1 (излази на 274 језика) и Пробудите се! (излази на 106 језика). Осим тих часописа објавили су низ књига и брошура као и свој превод Светог писма, превод Нови свет. Штампање ових публикација финансира се добровољним прилозима.

Главна публикација коју користе кад воде бесплатне библијске курсеве са људима јесте Шта Библија заиста научава?, која је издата 2005.

Превод Светог писма Нови свет[уреди]

Разна издања превода Нови свет

Прво издање овог превода сведоци су издали 1950. на енглеском и на том језику је ревидиран 1984. и 2013. Група која је превела Свето писмо формирана је 1947. и Јеховини сведоци тврде да су њени чланови потицали из разних националности.[19] Затражили су да Библијско и трактатно друштво Стражарска кула, коорпорација коју користе Јеховини сведоци да би издавали своју литературу, никада не објави њихова имена[20]. Овај превод је изложен разним критикама - неки критичари га сматрају неискреним[21], а други га сврставају у боље савремене преводе Библије[22][23]. Цео превод је доступан на њиховом званичном веб-сајту jw.org .[24]

Овај превод постоји и на српском језику, а преведен је са енглеске верзије издате 1984.[25] Превод Нови свет је доступан на 125 језика.

Демографија[уреди]

Јеховини сведоци делују у скоро свим земљама, али ни у једној не чине велики део становништва. У августу 2015. било је око 8,22 милиона активних објавитеља.[26] Особа се рачуна као објавитељ ако на крају месеца поднесе извештај о својој служби преношења добре вести.

Број објавитеља је скоро увек у порасту али се интензитет раста смањује. Ипак, од средине 1990-их до данашњих дана број објавитеља је порастао са 4,5 до близу 8 милиона.[27]

Критика[уреди]

У више наврата широм света су критиковани због одбијања трансфузије крви. Међитим, широм света има све више лекара који подржавају бескрвну медицину. Следе још неке критике.

Нису секта[уреди]

Секта је група која унутар неке религије заступа другачија уверења или мања група која се одвојила од неке цркве да би основала нову религију. Јеховини сведоци нису потекли ни из једне цркве. Према томе, они нису секта.

Не сматрају ни да су култ јер њихово вероисповедање је њихов стил живота, а не ритуална преданост. Кажу да нити следе људе, нити се издвајају из друштва, јер живе и раде међу другим људима.[28]

Промашена предсказања[уреди]

Јеховини сведоци су више пута објавили погрешна предсказања. Водеће тело каже да Јеховини сведоци не могу бити сматрани надахнутим пророцима, и обично објашњавају своја, некад погрешна очекивања тиме да се исправно знање постепено множи, и да ће се и убудуће множити (Пословице 4:18). Такође кажу да се прави Божји народ пре свега препознаје по љубави (Јован 13:35) Некада су веровали да ће Хармагедон доћи 1914. али данас верују да не знају кад ће доћи, мада библијска пророчанства указују на то да живимо у последњим данима (Матеј 24:42).

Напомене[уреди]

1Од јануара 2008. часопис Кула стражара на српском се зове Стражарска кула.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Основни подаци — на светском нивоу
  2. Проглашење одлуке о додели статуса правног лица од Берлинског сената, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. Штампање литературе која људе приближава Богу
  4. Као ниједан други часопис, Приступљено 28. 3. 2013.
  5. Зашто се зовете Јеховини сведоци? | Уобичајена питања, Приступљено 28. 3. 2013.
  6. Да ли Јеховини сведоци имају плаћено свештенство? | Уобичајена питања, Приступљено 28. 3. 2013.
  7. Insight on the Scriptures, 1988, Vol. 21. стр. 1019.
  8. Свето писмо, превод Нови свет, додатак. 1693. ISBN 978-86-84659-15-8.
  9. Пробудите се!, септембар (2006). стр. 13.
  10. Кула стражара, 10. 1. (1984). стр. 17, одл. 10
  11. Schwäbische Zeitung (попратни часопис уз Zeit um Welt, 3, 4. априла (1981). стр. 4.
  12. Encyclopedia Americana, 1977, св. VI. стр. 666.
  13. New Catholic Encyclopedia, 1967, св. III. стр. 656.
  14. The Catholic Encyclopedia, 1913, св. V. стр. 227.
  15. Alexander Hislop, The Two Babylons, New York. (1943). стр. 103, 107, 108.
  16. The World Book Encyclopedia, 1984, св. XIV. стр. 237.
  17. Penton, M.J. (1997) Apocalypse Delayed
  18. NCBI - WWW Error Blocked Diagnostic
  19. New York Times, August 3. . стр. 19.
  20. Кула стражара, 15. 9. (1950). стр. 320.
  21. Countess (1982)
  22. Stafford, Greg (1950). Jehovah's Witnesses Defended. ISBN 978-0-9659814-7-7. 
  23. Furuli, Rolf. Role of Theology and Bias in Bible Translation: With a special look at the New World Translation of Jehovah's Witnesses. ISBN 978-0-9659814-9-1. 
  24. Свето писмо — читајте или бесплатно преузмите: MP3, AAC, PDF, EPUB, аудио, Приступљено 28. 3. 2013.
  25. Свето писмо, превод Нови свет. ISBN 978-86-84659-15-8.
  26. Годишњак Јеховиних сведока 2016 c. 178
  27. Годишњаци Јеховиних сведока, 1996–2015.
  28. Расправљање на темељу Писма, Јесу ли Јеховини сведоци нека секта или култ?, Watchtower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 1985.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]