Медитерански и блискоисточни фронт Другог светског рата

Медитерански и блискоисточни фронт
	Део Другог светског рата
	; Мапа приказује територије под савезничом контролом (зелено), Осовина (наранџасто) и неутралне (сиво) силе на почетку непријатељстава на Медитерану
Време:	10. јун 1940 – 15. мај 1945; (4 године, 11 месеци и 5 дана)
Место:	Соутхерн Еуропе, тхе Миддле Еаст, Еаст Африца, Нортх Африца; 35° Н 18° Е / 35° С; 18° И
Исход:	Савезничка победа
Територијалне; промене:	Пад Италијанског царства
Сукобљене стране
Савезници Уједињено Краљевство Британска Индија; ; Совјетски Савез ; Сједињене Државе ; Слободна Француска ; Пољска Пољска ; Краљевина Грчка ; Краљевина Југославија (1941) ; ДФ Југославија (1943-45) Демократска Федеративна Југославија Партизани (1941-45); ; Аустралија ; Канада ; Доминион Новог Зеланда ; Унија Јужне Африке ; Варгасова ера ; Краљевина Италија (1943-45) ; Краљевина Бугарска (1944–45) ; …и други ;	Осовина Трећи Рајх ; Краљевина Италија (1940–43) Краљевина Албанија (1939—1943) (1940–43); ; Италијанска Социјална Република (1943–45) ; Краљевина Мађарска (1920–46) ; Краљевина Бугарска (1941–44) ; Независна Држава Хрватска ; Краљевина Албанија (1943—1944) (1943–44) ; Краљевина Ирак ; Вишијевска Француска ; …и други ; Иран ;

Медитерански и блискоисточни фронт био је главни театар операција током Другог светског рата. Огромна величина медитеранског и блискоисточног ратишта видела је међусобно повезане морнаричке, копнене и ваздушне кампање које су вођене ради контроле Медитерана, Северне Африке, Афричког рога, Блиског Истока и Јужне Европе. Борбе у овом театру трајале су од 10. јуна 1940. године, када је Италија ушла у рат на страни Немачке, до 2. маја 1945, када су се све снаге Осовине у Италији предале. Међутим, борбе су се наставиле у Грчкој - где су британске трупе биле упућене да помогну грчкој влади - током раних фаза Грчког грађанског рата.

Британци су ово ратно поприште назвали Медитеранским и блискоисточним фронтом (тако названо због локације борбе и назива Бликоисточне команде). Американци су га назвали Медитеранским ратним театром, а немачка неформална званична историја борби је Медитеран, Југоисточна Европа и Северна Африка 1939–1941 (1995). Без обзира на величину театра, разне кампање нису виђене као уредно раздвојена подручја операција, већ део огромног ратног театра.

Фашистичка Италија имала је за циљ да формира ново Римско царство, док су британске снаге у почетку имале циљ да задрже статус кво. Италија је напала Грчку, али није надвладала Грчку и Југославију до увођења немачких снага. Савезничке и осовинске снаге учествовале су у „напред-назад” борбама широм Северне Африке, уз дејства Осовине на Блиском Истоку, што је проузроковало ширење борбе на тај регион. Са високим самопоуздањем услед раних добитака, немачке снаге су планирале покретање сложених напада ради заузимања контроле над Блиским Истоком, а затим да евентуално нападну јужну границу Совјетског Савеза. Током три године борбе, снаге Осовине поражене су у Северној Африци и њихово мешање на Блиском Истоку је заустављено. Савезници су затим започели инвазију Италије, што је довело до тога да су Италијани обирили Мусолинија и придружили се савезницима. Дуга битка за Италију водила се између савезничких снага и снага Осовине. Како се стратешка ситуација мењала у југоисточној Европи, британске трупе су се вратиле у Грчку.

Овај ратни театар је имао најдуже трајање током Другог светског рата, резултирао разарањем Италијанског царства и промењеним стратешким положајем Немачке, услед чега су немачке дивизије биле размештене у Африци и Италији. Укупни немачки губици (укључујући оне који су заробљени након коначне предаје) били су преко два милиона.^[в] Италијански губици износили су око 177.000 људи, и додатних неколико стотина хиљада заробљених током различитих кампања. Британски губици износе више од 300.000 људи убијених, рањених или заробљених, а укупни амерички губици у региону износе 130.000.

Напомене

^ 8. јун – 14. јул 1941. (Сиријско-Либанска кампања), и 8–11 новембер 1942. (Операција Бакља и Случај Антон). Вичи је званично спроводио политику оружане неутралности и водио војне акције против оружаних упада из Осовине и савезничких поборника. Прекид ватре и обећавање оданости Вичијевих трупа савезницима у француској северној Африци током сусрета убедили су Осовину да се Вичију не може веровати да настави ову политику, те су напали и окупирали ову француску државу..^[1]
^ Немачка се безусловно предаја 8. маја 1945, али су се немачке снаге на Криту предале 12. маја.
^ Док су се борбе око Медитерана формирале најдуже борбе ратног театра током Другог светског рата, битка за Атлантик вођена је од 1939. до 1945. године, што је најдужи непрекидни рат у војној кампањи.^[2]^[3]

Референце

^ Цларк, стр. 1
^ Блаир (1996), п. xиии
^ Wоодман 2004, стр. 1

Литература

Књиге

Алy, Гöтз; Цхасе, Јефферсон (2008). Хитлер'с Бенефициариес: Плундер, Рациал Wар, анд тхе Нази Wелфаре Стате. Лондон: Пицадор. ИСБН 978-0-8050-8726-0.
Бауер, Еддy (2000) [1979]. Yоунг, Петер, ур. Тхе Хисторy оф Wорлд Wар II (рев. изд.). Лондон: Орбис. ИСБН 978-1-85605-552-9.
Белл, П. M. Х. (1997) [1986]. Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар ин Еуропе (2нд изд.). Лондон: Пеарсон. ИСБН 978-0-582-30470-3.
Беевор, Антонy (2006) [1982]. Тхе Баттле фор Спаин: Тхе Спанисх Цивил Wар 1936–1939. Фирст публисхед ас Тхе Спанисх Цивил Wар. Лондон: Wеиденфелд & Ницолсон. ИСБН 978-0-297-84832-5.
Биделеуx, Роберт; Јеффриес, Иан (1998). А Хисторy оф Еастерн Еуропе: Црисис анд Цханге. Роутледге. ИСБН 978-0-415-16111-4.
Билгин, Пинар (2005). Регионал Сецуритy ин тхе Миддле Еаст. Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0-415-32549-3.
Блаир, Цлаy (1996). Хитлер'с У-Боат Wар: Тхе Хунтерс 1939–1942. Неw Yорк: Рандом Хоусе. ИСБН 978-0-394-58839-1.
Царол, Стевен (2012). Фром Јерусалем то тхе Лион оф Јудах анд Беyонд: Исраел'с Фореигн Полицy ин Еаст Африца. Блоомингтон: ИУниверсе. ИСБН 978-1-4697-6129-9.
Цларк, Ллоyд (2008). Цроссинг тхе Рхине: Бреакинг инто Нази Германy, 1944 анд 1945 – Тхе Греатест Аирборне Баттлес ин Хисторy. Неw Yорк, НY: Атлантиц Монтхлy Пресс. ИСБН 978-0-87113-989-4.
Цорриган, Гордон (2011). Тхе Сецонд Wорлд Wар: А Милитарy Хисторy. Лондон: Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 978-0-312-57709-4.
Ехлерс Јр., Роберт С. (2015). Тхе Медитерранеан Аир Wар: Аирпоwер анд Аллиед Вицторy ин Wорлд Wар II. Модерн wар студиес. Лаwренце, КН: Университy Пресс оф Кансас. ИСБН 978-0-70062-075-3.
Фаге, Ј. D.; Цроwдер, Мицхаел; Оливер, Роланд (1984). Тхе Цамбридге Хисторy оф Африца: Фром 1940 то 1975. VIII. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-22409-3.
Фрасер, Давид (1999) [1983]. Анд Wе Схалл Схоцк Тхем: Тхе Бритисх Армy ин тхе Сецонд Wорлд Wар. Лондон: Цасселл Милитарy Папербацкс. ИСБН 978-0-304-35233-3.
Хоwе, Георге Ф. (1993) [1957]. Нортхwест Африца: Сеизинг тхе Инитиативе ин тхе Wест. Унитед Статес Армy ин Wорлд Wар II: Тхе Медитерранеан Тхеатре оф Оператионс. Wасхингтон DC: Центер оф Милитарy Хисторy, Унитед Статес Армy. ОЦЛЦ 256063428. Архивирано из оригинала 28. 05. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2019.
Јентз, Тхомас L. (1998). Танк Цомбат ин Нортх Африца: Тхе Опенинг Роундс, Оператионс Сонненблуме, Бревитy, Скорпион анд Баттлеаxе, Фебруарy 1941 – Јуне 1941. Неw Yорк: Сцхиффер. ИСБН 978-0-7643-0226-8.
Јоwетт, Пхилип (2000). Италиан Армy, 1940–1945. I. Оспреy. ИСБН 978-1-85532-864-8.
Кееган, Јохн (1997) [1989]. Тхе Сецонд Wорлд Wар. Лондон: Пимлицо. ИСБН 978-0-7126-7348-8.
Латимер, Јон (2001). Тобрук 1941: Роммел'с Опенинг Мове. Оспреy. ИСБН 978-0-275-98287-4.
Мацк Смитх, Денис (1982). Муссолини. Литтлехамптон Боок Сервицес. ИСБН 978-0-297-78005-2.
Мацксеy, Мајор Кеннетх (1971). Беда Фомм: Тхе Цлассиц Вицторy. Баллантине'с Иллустратед Хисторy оф тхе Виолент Центурy. Баллантине. ОЦЛЦ 637460844.
Маллетт, Роверт (2003). Муссолини анд тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар, 1933–1940. Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-74814-5.
Маиер, Клаус (1991). Германy'с Инитиал Цонqуестс ин Еуропе. Германy анд тхе Сецонд Wорлд Wар. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-822885-1.
Мартел, Гордон, ур. (1999). Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар Рецонсидеред. Лондон: Роутледге. ИСБН 978-0-415-16325-5.
Мартел, Андрé (1994). Хистоире милитаире де ла Франце [Милитарy Хисторy оф Франце] (на језику: Френцх). Парис: Прессес Университаирес де Франце. ИСБН 978-2-13-046074-9.
Оверy, Рицхард (2014). Боок оф Wорлд Wар II. Алл Абоут Хисторy. Имагине. ИСБН 978-1910-155-295.
Плаyфаир, Мајор-Генерал I. С. О.; wитх Ститт РН, Цоммандер Г. M. С.; Молонy, Бригадиер C. Ј. C. & Тоомер, Аир Вице-Марсхал С. Е. (2004) [1ст. пуб. ХМСО 1954]. Бутлер, Ј. Р. M., ур. Тхе Медитерранеан анд Миддле Еаст: Тхе Еарлy Суццессес Агаинст Италy (то Маy 1941). Хисторy оф тхе Сецонд Wорлд Wар, Унитед Кингдом Милитарy Сериес. I. Навал & Милитарy Пресс. ИСБН 978-1-84574-065-8.
Плаyфаир, Мајор-Генерал I. С. О.; wитх Флyнн Р. Н., Цаптаин Ф. C.; Молонy, Бригадиер C. Ј. C. & Тоомер, Аир Вице-Марсхал С. Е. (2004) [1ст. пуб. ХМСО 1956]. Бутлер, Ј. Р. M., ур. Тхе Медитерранеан анд Миддле Еаст: Тхе Германс Цоме то тхе Хелп оф Тхеир Аллy (1941). Хисторy оф тхе Сецонд Wорлд Wар, Унитед Кингдом Милитарy Сериес. II. Навал & Милитарy Пресс. ИСБН 978-1-84574-066-5.
Реадy, Ј. Лее (1985). Форготтен Аллиес: Тхе Милитарy Цонтрибутион оф тхе Цолониес, Еxилед Говернментс анд Лессер Поwерс то тхе Аллиед Вицторy ин Wорлд Wар II: Тхе Еуропеан Тхеатре. I. МцФарланд. ИСБН 978-0-89950-129-1.
Реадy, Ј. Лее (1985). Форготтен Аллиес: Тхе Милитарy Цонтрибутион оф тхе Цолониес, Еxилед Говернментс анд Лессер Поwерс то тхе Аллиед Вицторy ин Wорлд Wар II: Тхе Асиан Тхеатре. II. МцФарланд. ИСБН 978-0-89950-117-8.
Родогно, Давиде (2006). Фасцисм'с Еуропеан Емпире: Италиан Оццупатион дуринг тхе Сецонд Wорлд Wар. Неw Студиес ин Еуропеан Хисторy. транс. А. Белтон. Лондон: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-84515-1.
Роммел, Ерwин (1982) [1953]. Лидделл-Харт, Басил, ур. Тхе Роммел Паперс. Да Цапо Пресс. ИСБН 978-0-306-80157-0.
Салерно, Реyнолдс M. (2002). Витал Цроссроадс: Медитерранеан Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар, 1935–1940. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8014-3772-4.
Стоцкингс, C.; Ханцоцк, Е. (2013). Сwастика овер тхе Ацрополис: Ре-интерпретинг тхе Нази Инвасион оф Грееце ин Wорлд Wар II. Бостон: БРИЛЛ. ИСБН 978-9-00425-459-6.
Стургесон, Аллисон (2009). Wорлд Wар II: Тхе Дефинитиве Висуал Хисторy. Неw Yорк, НY: Дорлинг Кимберлy. ИСБН 978-0-7566-4278-5.
Wеинберг, Герхард L. (1994). А Wорлд ат Армс: А Глобал Хисторy оф Wорлд Wар II. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-44317-3.
Wрагг, Давид (2003). Малта: Тхе Ласт Греат Сиеге 1940–1943. Барнслеy: Пен & Сwорд. ИСБН 978-0-85052-990-6.

Журнали

Цернусцхи, Енрицо (децембар 1994). „Ла ресистенза сцоносциута ин Африца Ориентале” [Тхе Ункноwн Ресистанце ин Еаст Африца]. Ривиста Сторица (на језику: Италиан). Ривиста Италиана Дифеса. ОЦЛЦ 30747124. Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2015.
„Тхе Францо-Италиан Армистице”. Буллетин оф Интернатионал Неwс. Лондон: Роyал Институте оф Интернатионал Аффаирс. 17 (14): 852—854. 13. 7. 1940. ИССН 0020-5850. ЈСТОР 25642819. ОЦЛЦ 300290398.

Спољашње везе

[2] 8. јун – 14. јул 1941. (Сиријско-Либанска кампања), и 8–11 новембер 1942. (Операција Бакља и Случај Антон). Вичи је званично спроводио политику оружане неутралности и водио војне акције против оружаних упада из Осовине и савезничких поборника. Прекид ватре и обећавање оданости Вичијевих трупа савезницима у француској северној Африци током сусрета убедили су Осовину да се Вичију не може веровати да настави ову политику, те су напали и окупирали ову француску државу..^[1]

[3] Немачка се безусловно предаја 8. маја 1945, али су се немачке снаге на Криту предале 12. маја.

[6] Док су се борбе око Медитерана формирале најдуже борбе ратног театра током Другог светског рата, битка за Атлантик вођена је од 1939. до 1945. године, што је најдужи непрекидни рат у војној кампањи.^[2]^[3]

[Cl1-1] Цларк, стр. 1

[4] Блаир (1996), п. xиии

[5] Wоодман 2004, стр. 1

[б]

[а]

[в]

[1]

[2]

[3]