Месечеве мене

Илустрација 1: Месечеве мене
Илустрација 2:Положај Месеца према Земљи и сунчевим зракама
Анимација Месечевих мена.

Месечеве мене су последица револуције Месеца око планете Земље. Ово кретање се може пратити сваким даном и притом приметити да Месец се на небу помера од запада ка истоку (не рачунајући привидно кретање неба) и то у приближно истом појасу као и Сунце и планете и сваким даном се излази и залази касније. Ово кретање Месеца мења и међусобни однос положаја Сунца, Земље и Месеца.

Објашњење појаве[уреди | уреди извор]

Кад се Месец на својој путањи нађе у близини Сунца, ми га више не видимо и кажемо да је тада млад месец, младина или млађак (нови месец) и могуће га је видети следећих вечери по заласку Сунца на западном делу неба, као танки срп на небу (број 1 и број 2 на илустрацијама).

У следећих седам дана Месец поступно долази у положај у којем га у односу на Сунце видимо под правим углом и тада видимо осветљену десну половину, јер је том страном окренут према Сунцу и то је тзв. прва четврт (број 3 на илустрацијама).

После тога, његова се осветљена страна повећава сваким даном док се не нађе на супротној страни Сунца, 14,5 дана од младог месеца (број 4 на илустрацији 1). Тада је потпуно осветљена страна према нама и ту појаву називамо пун месец или уштап (број 5 на илустрацијама). Тада месец излази у тренутку када Сунце залази, можемо га видети целу ноћ, и потом залази при изласку Сунца

Затим се осветљена страна поступно смањује и при томе се Месец и даље помера према истоку, тако да га видимо сваки дан да излази после заласка Сунца све касније и касније. Кад се његова фаза смањи на половину онда је то фаза коју називамо последња четврт (број 6 и 7 на илустрацијама). Тада Месец излази у поноћ, и видимо га до изласка Сунца, када је високо на небу јер образује прав угао са Сунцем.

Месец се потом поновно привидно приближава Сунцу, све је мање видљив, губи се у одсјају Сунца (број 8 на илустрацијама) те се након 29,5 дана поновно враћа у положај где започиње нови циклус фаза као млад месец или младина.

Практична примена[уреди | уреди извор]

Помоћу Месечевих мена може се приближно одредити и правац севера. Месец у првој четврти излази око подне, а око 18 сати је на југу. Пун месец или уштап је увијек насупрот Сунцу, излази на истоку одмах по заласку Сунца, око пола ноћи је на југу а ујутро на западу. Задња четврт појављује се око поноћи на истоку а око 6 сати ујутро је на југу.

Месечеве мене у религијама и народној традицији[уреди | уреди извор]

Млади Месец

У старија времена су људи много више свете догађаје (обреде, молитве...) везали за месечеве мене него данас. Тако су у Броду на Сави католици 1767. године имали мисе код олтара Светог Фрање у недељу младог месеца, [1] а у Београду је породица Делфе Иванић примала свештеника у кућу сваке недеље после младога петка, сваког месеца, да освети водицу и благослови породицу и дом. [2] Месечеве мене су у хришћанству данас битне још само у одређивању датума празновања Васкрса. Павле Ровински је записао да у Црној Гори људи воле да читају календаре и због сазнања када су месечеве мене.[3] Различитим фазама Месеца су приписивали различите појаве. Када је био уштап није требало солити месо, спремати за зиму купус и друго поврће, јер ће се покварити, брзо ће се подерати рубље, ако се у то време обеси да се суши. Најповољније за то је била млада недеља, а нарочито млади петак, први након мене Месеца. Тада су деци, нарочито девојчицама, шишали косу, да би била гушћа и лепша. Ако би се видео млад Месец, требало је поскочити пар пута, ухвативши се за уши или ударати по новчанику, ако у њему има новца, или ишчупати пар травки и пребацити их преко себе. Тада би узели и дете, подигли би га у вис и цмокну га уснама као да га љубе. Понегде би се девојке, ухвативши се за уши, обрнуле три пута, поскакујући и изговарајући: Ти си стар, а ја млада. Распитивали су се када је мена, убеђени да ће се тада променити и време. За Месец су говорили да грије, уместо израза у другим српским земљама, сјаји. Зато је понекад долазило до неспоразума у разговору Црногорца и Србина из других места, нпр. из Дубровника.[4] У Библији се помињу младине (1.Сам.20:5,18,24, Колошанима 2:16,17). То је јеврејски месечни празник, млад месец. Месечеве мене у Старом Завету нису кориштене код Јевреја само из верских разлога (младине), него су служиле и као временски оријентир у свакодневном животу. Тако у библијској старозаветној књизи Приче Соломонове (7,20) жена свом љубавнику доказује да јој је муж отишао на даљи пут и да се враћа тек када буде пун Месец.

У исламу је млад месец мотив на врху минарета и купола џамија, као и на заставама многих муслиманских држава. Сава Косановић је у свом путопису о путовању на Синај 1887, записао да је видео Арапе који се клањају младом месецу и поздрављају га. То би увек чинили када га виде молећи га да их сачува здраве и срећне, њих и њихове породице, камиле, козе и магарце.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цвекан 1984, стр. 143.
  2. ^ Милановић, Јасмина (2012). ДЕЛФА ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 83. ИСБН 978-86-7403-172-8. 
  3. ^ Ровински 1998, стр. 288.
  4. ^ Ровински 1998, стр. 299.
  5. ^ Косановић 2019, стр. 316.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]