Мирингопластика

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирингопластика
Мирингопластиком се решавају проблеми на бубној опни ува, са циљем да се коначно санира оштећење бубне опне и поправи њена функција

Мирингопластика (МП) је метода којом се решавају проблеми на бубној опни ува, са циљем да се коначно санира оштећење бубне опне и поправи њена функција.[1][2] Операција се најчешће ради у локалној анестезији, тако да опоравак након интервенције најчешће кратко траје, па болесник може исти дан ићи кући. Након интервенције уво је истампонирано, а тампони се обично уклањају пети дан. Уз редовно стављање капи у уво за две недеље болесник почиње да добро чује. Успешност операције је велика, ако се претходно санирају сва могућа жаришта, пре свега она у носу, како не би поново дошло до упале и/или перфорације бубне опне и цурења ува.

Историја[уреди | уреди извор]

Терапија оштећења бубне опне (МП) датира више од једног века. Године 1878. Бертхолд[3] је успешно затворио перфорацију бубне опне кожним трансплантатом пуне дебљине и први увео термин „мирингопластика“ (који се односио на реконструктивну хирургију која је ограничена само на бубну опну). По дефиницији, било која манипулација око осикуларног ланца је изван оквира чисте мирингопластике. Израз мирингопластика и тимпанопластика без реконструкције окулара (тимпанопластика типа I) су синоними осим ако у процедуру тимпанопластике није укључена друга манипулација средњим ухом.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Перфорација бубне опне је стање старо колико и еволуција људске врсте. То је један од најчешћих узрока оштећења слуха. Међу многим узроцима, инфекција је главни узрок перфорације бубне опне. Инфекција може бити према врсти патогена бактеријска или микобактеријска, а према трајањуу акутна или хронична.[4]

Перфорација бубне опне може бити узрокована разним врстама трауме:

  • тупе трауме,
  • продорне трауме,
  • хируршке трауме итд.

Перфорације услед трауме и акутне инфекције обично успешно зарасту ако се лече на време.

Индикације[уреди | уреди извор]

Главне индикације за мирингопластику су:

  • Затварање бубне опне ради физичког одвајања средњег ува од спољашњег ушног канала.
  • Спречавање продора бројних агена из спољашње средине у простор средњег ува.
  • Побољшање функције слуха.
  • Неки од облика перфорација бубне опне који се санирају мирингопластиком

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Отитис ектерна је једна од контраиндикација
  • Активно пражњење из средњег уха
  • Носна алергија, коју треба контролисати пре операције
  • Када је друго ухо мртво или није погодно за слушање
  • Отитис ектерна
  • Деца млађа од 3 године

Начин извођења[уреди | уреди извор]

За мирингопластику је индикована једноставна перфорација парс тенса са интактним прстеном (централна перфорација) без додатне лезије средњег ува. У овим условима мирингопластика има два циља:

  • Изоловати шупљину средњег ува од спољашње средине и спречити контаминацију излагањем патогенима.
  • Вратити вибрационо подручје бубне опне и пружити заштиту округлог прозора, чиме се побољшава ниво слух.

Много је начина да се мирингопластика успешно изведе, али најчешћи је онај код кога се узети комад танког ткива испод коже који покрива један од темпоралних мишића (темпоралис фасциа) имплантира испод бубне опне ува.

Унутрашњости ува током операције се приступа кроз рез иза ушне шкољке или кроз мали рез на ушном каналу (у делу према предњем делу ува).

Након операције, у ушни канал се ставља сунђераста облога, која треба да се одржава влажном антибиотским капима наредне две неделаје. Ако је постављена облога под притиском, обично се уклања дан након операције, а у спољашњи део ушног канала може се поставити тампон од памучне вате.

Наредних неколико дана из ува може излазити сукрвица, која ако има непријатан мирис може указивати на инфекцију, иако ретку, ипак могућу. У том случају инфекцију треба хитно санирати.

Контролни постоперативни прегледи обављају се након две недеље (када се и скида сунђераста облога), а затим поново након шест недеља, када треба да се утврди да ли је трансплантација успешно изведена или не. У случају неуспеха треба урадили пост оперативни тест слуха.[2]

Успешнос МТ и ризици[уреди | уреди извор]

На успех мирингопластике у смислу анатомског затварања (узимања графта) и аудиолошког побољшања утичу многи фактори, као што су:[5]

  • величина перфорације,
  • место перфорације,
  • претходна операција на том уху,
  • искуство хирурга,
  • инфекција у време операције,
  • дисфункција Еустахијеве цеви,
  • присуство тимпаносклерозе,
  • материјал графта, старост пацијента итд.

Као и све друге операције и мирингопластика носи ризике, међу којима су најзначајнији, они који су специфични за операцију уха:[6][7][8]

Неуспех графта: у 10-20% случајева постоји неуспех трансплантације који се огледа у назарастању или незатварању перфорације. Ово стање може захтевати даљу операцију.

Оштећење слуха: које се може манифестовати као привремени губитак слуха због процеса зарастања, паковања и превијања. Међутим, постоји мали ризик од трајног губитак слуха. Ово погађа мање од 1% пацијената.

Вртоглавица: како је ухо део система равнотеже, код неких пацијената може се јавити осећај вртоглавице након мирингопластике. Ово је привремено стање кој се решава спонтано.

Тинитус (зујање у уху): које је често привремено, али постоји мали ризик да би могло бити трајно.

Промењен укус: како један од нерава који даје укус језику пролази кроз ухо, постоји мали ризик да се након операције укус промени, што је често привремено.

Парализа лица: како нерв који регулише рад мишића лица пролази кроз уши, јако ретко може доћи до оштећења фацијалног нерва што може довести до привременог или трајна слабост једне стране лица.

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације су ретке, попут инфекције, цурења из ува и сталног бола у уву. У таквим ситуација треба одмах потражити савет лекара.[2][9]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Стопа усеха мирингопластике зависи од многих фактора. Како ни једна људски организам није у стању да потпуно прихвати имплантирани графт, успех операције није увек 100%, већ се та успешност, према појединим ауторима креће око:[2][10]

  • око 100 %, за перфорације средње величине
  • 80 %, а за велике и субтоталне перфорације
  • 69,2 и 42,9 % за остале операције, што је респективно.

Величину перфорације сматра се главним фактором који утиче на успех мирингопластике. Место перфорације у неким истраживањима није било статистички значајан фактор утицаја на успешност операције.[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wатсон, Гленн. „Мyрингопластy репаирс а холе ин тхе тyмпаниц мембране”. Гленн Wатсон Птy. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. 
  2. ^ а б в г „Оператионс анд Процедурес: Мyрингопластy”. ЕНТ Сургеон. Архивирано из оригинала 10. 01. 2012. г. 
  3. ^ Тоyнбее, Јосепх (1855). „ОН ТХЕ АРТИФИЦИАЛ МЕМБРАНА ТYМПАНИ.”. Тхе Ланцет. 66 (1678): 385—386. ИССН 0140-6736. дои:10.1016/с0140-6736(02)39369-3. 
  4. ^ Бисwас, Судхангсху Схекхар; Хоссаин, Мд Анwар; Алам, Мд Моњурул; Атиq, Мд Тауфиq; Ал-Амин, Захеер (1970-01-01). „Хеаринг евалуатион афтер мyрингопластy”. Бангладесх Јоурнал оф Оторхиноларyнгологy. 16 (1): 23—28. ИССН 2304-6244. дои:10.3329/бјо.в16и1.5777. 
  5. ^ Вартианинен Е, Нуутинен Ј. Суццесс анд питфаллс ин мyрингопластy: фоллоw-уп студy оф 404 цасес. Ам Ј Отол. 1993;14:301–305. дои: 10.1016/0196-0709(93)90087-Н.
  6. ^ „Мyрингопластy” (ПДФ). www.рух.нхс.ук/. 
  7. ^ „Мyрингопластy”. ентсхо.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-07. 
  8. ^ Саде Ј, Берцо Е, Броwн M, Wеинберг Ј, Аврахам С. Мyрингопластy ин цхилдрен: схорт анд лонг терм ресултс ин а траининг програм. Ј Ларyнгол Отол. 1981;95:653–655. дои: 10.1017/С0022215100091246.
  9. ^ Гарин, П; Деггоуј, Н; Децат, M; Герсдорфф, M (2005). „Вестибулар сцхwаннома анд цоцхлеар имплантатион”. Цоцхлеар Имплантс Интернатионал. 6 (С1): 28—31. ИССН 1467-0100. дои:10.1002/ции.278. 
  10. ^ Блацк, Ј.Х.; Хицкеy, С.А.; Wормалд, П.Ј. (1995). „Ан аналyсис оф тхе ресултс оф мyрингопластy ин цхилдрен”. Интернатионал Јоурнал оф Педиатриц Оторхиноларyнгологy (на језику: енглески). 31 (1): 95—100. дои:10.1016/0165-5876(94)01067-8. 
  11. ^ Дас, Ариндам; Сен, Бхавика; Гхосх, Дебасхисх; Сенгупта, Арунабха (2015). „Мyрингопластy: Импацт оф Сизе анд Сите оф Перфоратион он тхе Суццесс Рате”. Индиан Јоурнал оф Отоларyнгологy анд Хеад & Нецк Сургерy. 67 (2): 185—189. ИССН 2231-3796. ПМЦ 4460101 Слободан приступ. ПМИД 26075176. дои:10.1007/с12070-014-0810-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Miringoplastika&oldid=27448017”