Monilinia laxa

Монилиниа лаxа
	Монилиниа лаxа
Научна класификација
Царство:	Фунги
Тип:	Асцомyцота
Класа:	Леотиомyцетес
Поткласа:	Леотиомyцетидае
Ред:	Хелотиалес
Породица:	Сцлеротиниацеае
Род:	Монилиниа
Врста:	M. лаxа
Биномно име
	Монилиниа лаxа; (Адерх. & Рухланд) Хонеy (1945)
Синоними
	Монилиа цинереа ; Ооспора цинереа ; Сцлеротиниа цинереа ; Сцлеротиниа лаxа

Монилиниа лаxа се јавља широм света у условима умерене и суптропске климе. Распросрањена је у свим воћарским рејонима Европе изузев крајњег севера. Монилиниа се у Србији јавља сваке године, пре свега као паразит цветова, грана, гранчица али и као проузроковач трулежи код коштичавог воћа. У Србија је M. лаxа посебно значајна као паразит коштичавог воћа (кајсија, бресква, вишња, трешња, шљива и тд.), јавља се и код јабучастог воћа али не представља економски значајну болест. Монилиниа лаxа или познатија у народу као мрка трулеж сматра се најдеструктивнијом болешћу коштичавог воћа. Највећи губици од ове болести настају услед трулежи плодова у воћњаку и при транспорту. Губици у воћњаку могу бити 50% па чак и 75% а у току транспорта од 5 до 25%. Повећани губици настају у годинама обилних киша јер оне погодују овој гљиви и то може знатно умањити приносе.

Симптоми[уреди | уреди извор]

M. лаxа паразитира цветове, младаре, гране, гранчице и плодове воћака.

Цветови и младари[уреди | уреди извор]

Паразит напада цветне делове одмах након њиховог отварања преко жига и стубића тучка али се јавља и на осталим деловима цвета. Заражени цветови постају мрко-сиве боје, угињавају, суше се и отпадају. На тим цветовима долази до формирања мицелијске навлаке и репродуктивних органа гљиве тј. конидија.^[1] У повољним условима конидије продиру из цветова у младаре формирајући овалне или елиптичне пеге. Део који се налази изнад места заразе суши се и одумире.

Плодови[уреди | уреди извор]

Плодови су најподложнији нападу у време зрења, транспорта и чувања. На покожици плода долази до формирања округлих мрких пега обично на месту неке ране или повреде.Сазревањем плодова ова трулеж се брзо шири а инфицирано ткиво се размекшава. На површини плода долази до формирања спородохије у виду концентричних кругова који су јасно уочљиви.Такви плодови брзо губе воду и долази до процеса мумифицирања, оне су прожете мицелијама и служе за одржавање патогена током зиме.

Рак ране[уреди | уреди извор]

Инфекција ластара и грана настаје услед заразе цвета и плода тако што гљива из ових органа прелази на петељку а затим у младар или гранчице. На њима се јављају улегнуте , елиптичне пеге мрке боје. ако је врем,е влажно из тих пега цури смолоточина и долази до спорулације паразита на површини коре. На овим местима најчешће се јављају и задебљања грана услед формирања калусног ткива.

Паразит[уреди | уреди извор]

Јастучаста мицелија, која се у пролеће образује на зараженим биљним деловима, састоји се од конидија лимунастог или овалног облика, најчешће са зарубљеним крајевима,прозирне(сивкасте у маси), повезане у ланце тако да најмлађа конидија буде у основи низа. Конидије су дугачке од 17-25 µм, а широке од 10-15 µм. Апотеције се образују у полном циклусу гљиве и представљају флашаста плодоносна тела на којима се образују аскуси са аскоспорама. Аскуси, који су цилиндричног облика са задебљаним врхом, садрже по 8 једноћелијских аскоспора поређаних у једном реду. Аскоспоре су елипсоидног облика, дужине 6,2–17,5 µм и 3,7-10 µм ширине. Аскоспоре такође представљају извор заразе.^[1]

Сузбијање[уреди | уреди извор]

Сузбијање Монилиније није једноставно ни лако зато се врше и превентивне мере заштите. Такодје треба водити рачуна при подизању воћњака, треба бирати оцедите терене где лако долази до проветравања а редове треба поставити у правцу дувања доминантних ветрова ради боље аерације.

Агротехничке мере заштите[уреди | уреди извор]

Од агротехничких мера акценат треба ставити на уклањање и уништавање мумифицираних плодова јер су они вишегодишњи извор заразе. Потребно је одстранити све суве и полусуве гранчице с коштичавих воћака. Чак и гране. Одстранити и до 20 цм испод сувог дела, јер гљива иде доста дубоко у дрво. Коштичаве воћке се могу резати у вегетацији, тако да не би то требало остављати за пролећну резидбу, већ за летњу. Обавезно се морају скинути и спалити или закопати све мумије остале на дрвету. Такође, испод воћака би било добро почистити терен од могућих остатака воћа.

Хемијске мере заштите[уреди | уреди извор]

Најпре иде ласично прскање бакарним средствима у бубрењу пупољака као први облик заштите и једно прскање кроз 5-6 дана зависно од падавина.^[2] од препарата за сузбијање најбољле је користити следеће фунгициде: бакар-хидроксид, ипродион, карбендазим, прохлораз, просимидон, тебуконазол, ванклозолин и др. Такодје треба повести рачуна о појави резистентности Монилиније према овим фунгицидима. Ради избегавања резистентности ради се комбиновње систематични и протективни фунгициди.Ако се након неког прскања појави обилна киша требало би поновити то прскање у најкраћем могућем року, наравно треба водити рачуна и о дозвољеној количини третирања воћке у сезони. Заштита плодова од инсеката и других фактора који доводе до њиховог повређивања делују на слабију појаву болести.