Мученик
 |
Мученик (у старогрчким μάρτυς „мартyр“, или μαρτύριον — свједок, доказ) је, у теолошким контексту, човјек који из преданости свом вјерским опредјељењу жртвује свој живот, и прихвата патњу мучења и насилну смрт.
Мучеништво се кроз историју сматрало дјелом које брише гријехе, те код некрштених хришћана надомјешта крштење водом крштењем крвљу („баптисимус сангуинис“). Свети Стефан Првомученик је био први хришћански мученик. У катакомбама су поштовали мученике молећи се на њиховим гробовима и спомињући их у богослужју, особито на годишњице њихових смрти, укопа или преноса њихових костију. Од 4. стољећа надаље, над гробовима мученика градиле су се цркве а њиховим реликвијама приписивале су се чудотворне моћи заштите од болести и несреће. О животу и смрти мученика писали су се већ у првим стољећима хришћанства побожни прикази „ацта мартyрум“.
Појам се често користи и за описивање појединца који жртвује свој живот за друге. Мученици у ширем смислу означавају и особе које свјесно подносе патњу, те нпр. из политичких увјерења трпе прогонство и смрт.
Појам мучеништва постоји такође у јудаизму, исламу (шахид), хиндуизму, бахá'íу и сикхизму.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Опћа енциклопедија Загреб 1979.
