Национални аутономни универзитет Мексика

Координате: 19° 19′ 44″ Н 99° 11′ 14″ W / 19.32889° С; 99.18722° З / 19.32889; -99.18722
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални аутономни универзитет Мексика
Универсидад Национал Аутóнома де Мéxицо
Званични грб универзитета, који је дизајнирао Хосе Васконселос
лат. Universitas Nationalis Autonoma Mexici
Бивше имеКраљевски и понтификантски универзитет Мексика
Мотошп. Por mi raza hablará el espíritu
Мото (на српском)За мој народ, дух ће говорити
ТипЈавни универзитет
Оснивање22. септембар 1910.[1][2][3][4][5][6]
ЕндаументУС$2,4 милијарде (2012)[7]
РекторЕнрике Грауе Вичерс
Академско особље41.318 (2019)[8]
Број студената356.530 (2018 академске године)[8]
Преддипломци213.004 (2018)[8]
Постдипломци30.089 (2018)[8]
ЛокацијаМексико Сити, Мексико
19° 19′ 44″ Н 99° 11′ 14″ W / 19.32889° С; 99.18722° З / 19.32889; -99.18722
КампусУрбани, 7,3 км2 (2,8 сq ми), само главни кампус
БојеПлава и златна   
Атлетика41 универзитетски тим[9]
МаскотаПума
Веб-сајтwww.unam.mx

Национални аутономни универзитет Мексика (шп. Universidad Nacional Autónoma de México, УНАМ) је јавни истраживачки универзитет у Мексику. Заузима високо место на светским ранг листама због опсежних истраживања и иновација универзитета.[10][11][8][12] УНАМ-ов кампус је уврштен у Унесков списак светске баштине. Компус су осмислили неки од најпознатијих мексичких архитеката 20. века. Фреске у главном кампусу сликали су неки од најпознатијих ујетника у мексичкој историји, попут Дијего Ривере и Давида Алфаро Сикеироса. Године 2016. стопа прихватања била је само 8%.[13] УНАМ генерише бројне снажне истраживачке публикације и патенте у различитим областима, попут роботике, рачунарске науке, математике, физике, интеракције између човека и рачунара, историје, филозофије, између осталог. Сви мексички нобеловци су алумни или особље УНАМ-а.

УНАМ је у свом модерном облику основао 22. септембра 1910. године Хусто Сијера[1][2][3][4] као либералну алтернативу свом претходнику, Краљевском и понтификантском универзитету у Мексику. УНАМ је своју аутономију од владе добио 1929. године. То је универзитету дало слободу да дефинише сопствени наставни план и програм, као и да управља сопственим буџетом без уплитања владе. То је имало дубок утицај на академски живот на универзитету, за који неки тврде да повећава академску слободу и независност.[14]

УНАМ је рођено место студентског покрета 1968. године, који се претворио у побуну широм земље против аутократске владавине и започео три деценије дуг преображај Мексика у демократију.[15]

Историја[уреди | уреди извор]

Универзитетска библиотека
Двориште Главног колеџа де Сан Илдефонса

Универзитет је 22. септембра 1910. отворио Хусто Сијера,[1][2][3][4] тадашњи министар образовања у влади Порфирија Дијаза. Нова институција требло да се фундаментално разликује од свог претходника из 19. века, Краљевског и понтификантског универзитета Мексика, који је основан 21. септембра 1551. краљевским декретом који је престолонаследник Филип потписао у име Карла I од Шпаније[16]. Тај универзитет је довео га до коначног затварања Максимилијан I од Мексика 1865. године.[17][18] Уместо да обнови оно што је сматрао анахронистичком институцијом са снажним везама са римокатоличком црквом,[19] он је имао за циљ да споји и прошири децентрализоване високошколске факултете Мексико Ситија (укључујући некадашње факултете старог универзитета) и створи нови универзитет, секуларне природе и националног опсега, који би могао да реорганизује високо образовање у земљи, послужи као модел позитивизма и да обухвати идеје доминантног мексичког либерализма.[2] Пројекат је у почетку објединио наставу школа ликовне уметности, бизниса, политологије, права, инжењерства, медицине и педагогије, као и националних припремних школа.[20] Први ректор био је Хоакин Егија и Лис.[21]

Изазови новог универзитета били су углавном политички, због текуће револуције у Мексику и чињенице да је савезна влада имала директну контролу над смерницама и наставним плановима универзитета; неки су се одупирали његовом успостављању на филозофским основама. Ова опозиција довела је до поремећаја у раду универзитета када је политичка нестабилност приморала оставке у влади, укључујући и председника Дијаза. Интерно, први штрајк ученика догодио се 1912. године у знак протеста против метода испитивања које је увео директор Правне школе, Луис Кабрера. До јула те године, већина студената права одлучила је напустити универзитет и да се придружи новооснованој Слободној правној школи.[21]

Године 1914. иницијални напори за стицањем аутономије универзитета нису успели.[21] Године 1920. Хозе Васконцелос је постао ректор. Године 1921. он је створио грб школе: слику орла и кондора који окружује мапу Латинске Америке, од северне границе Мексика до Огњене земље, и мото, „Дух ће говорити за моју расу”. Напори на стицању аутономије универзитета наставили су се почетком 1920-их. Средином 1920-их, други талас штрајкова ученика супротставио се новом систему оцењивања. Штрајкови су укључивали велика напуштања учионица на Правном факултету и сукоб са полицијом на Медицинском факултету. Студентске штрајкове су подржали многи професори и каснији преговори су коначно довели до аутономије универзитета. Институција више није била зависна од Секретаријата за јавно образовање; ректор универзитета постао је коначни ауторитет, чиме је отклоњен највећи део збуњујућег преклапања у власти.[22]

Током раних 1930-их, ректор УНАМ-а био је Мануел Гомез Морин. Влада је покушала да спроведе социјалистичко образовање на мексичким универзитетима, чему су се Гомез Морин, многи професори и католици супротставили као кршењу академске слободе. Гомез Морин се, уз подршку студентске групе основане из редова исусоваца, Националне уније католичких студената, успешно борио против социјалистичког образовања. УНАМ је подржао признавање академских цертификата католичких припремних школа, чиме је потврђена њихова образовна функција. У занимљивом преокрету догађаја, УНАМ је имао важну улогу у оснивању језуитске институције Ибероамерички универзитет 1943. године.[23] Међутим, УНАМ се у каснијим годинама противио иницијативама на Ибероамеричком универзитету, противећи се успостављању наставног смера за индустријске односе и комуникације.[24]

Године 1943. донесене су иницијалне одлуке да се универзитет пресели из разних зграда које је заузимао у центру града у нови и консолидовани универзитетски кампус; нови Универзитетски град у Сан Анђелу, јужно од града.[25] Први камен темељац је положен за факултет наука, као прву зграда Универзитетског града. Председник Мигуел Алеман Валдес је учествовао у церемонији 20. новембра 1952. Истог дана је започет Универзитетски олимпијски стадион. Године 1957. створено је Докторско веће за регулисање и организовање дипломских студија.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Универсидад Национал Аутóнома де Мéxицо. „УНАМ Тхроугх Тиме”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2013. г. 
  2. ^ а б в г Јусто Сиерра (22. 9. 1910). „Дисцурсо ен ел ацто де ла инаугурациóн де ла Универсидад Национал де Мéxицо, ел 22 де септиембре де 1910” (ПДФ) (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 10. 2008. г. 
  3. ^ а б в Анницк Лемпéриèре. „Лос дос центенариос де ла Индепенденциа меxицана (1910–1921): де ла хисториа патриа а ла антропологíа цултурал” (ПДФ) (на језику: Спанисх). Университy оф Парис I. Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 10. 2008. г. 
  4. ^ а б в Јавиер Гарциадиего. „Де Јусто Сиерра а Васцонцелос. Ла Универсидад Национал дуранте ла Револуциóн Меxицана” (ПДФ) (на језику: Спанисх). Ел Цолегио де Мéxицо. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 8. 2011. г. 
  5. ^ Мануел Лóпез де ла Парра. „Ла цаси центенариа УНАМ” (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала 1. 2. 2009. г. 
  6. ^ Марисса Ривера. „Арранцан фестејос пор лос 100 аñос де ла УНАМ” (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 29. 07. 2019. „Ел рецтор Јосé Нарро анунциа ел програма де ацтивидадес пара цонмеморар лос 100 аñос де УНАМ, qуе инициарон есте миéрцолес y цонцлуирáн ел 22 де септиембре де 2011.” 
  7. ^ УНАМ. „Портал де Естадíстица Университариа”. Универсидад Национал Аутóнома де Мéxицо. Приступљено 19. 11. 2012. 
  8. ^ а б в г д „Ла УНАМ ен нумерос”. Приступљено 27. 6. 2019. 
  9. ^ „Дирецциóн Генерал де Ацтивидадес Депортивас y Рецреативас - Иницио”. Депортес.унам.мx. Архивирано из оригинала 30. 7. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2013. 
  10. ^ „¡Оргулло национал! УНАМ, ентре лас мејорес универсидадес дел мундо”. 9. 3. 2017. 
  11. ^ „QС Латин Америцан Университy Ранкингс 2018”. 12. 10. 2017. 
  12. ^ „УНАМ ла сегунда мáс рецоноцида де АЛ ен ранкинг мундиал”. 20. 2. 2017. 
  13. ^ „Ацепта УНАМ сóло а 8%, ло мáс цомпартидо”. Ел Универсал (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2017. 
  14. ^ Елизалде, Гуадалупе, Пиедрас ен ел Цамино де ла УНАМ, ЕДАМЕX, 1999 п.49.
  15. ^ „Университy Оффициалс Yиелд то Студент Стрике ин Меxицо”. арцхиве.нyтимес.цом. 
  16. ^ Мéндез Арцео, Сергио (1990). Ла Реал y Понтифициа Универсидад де Мéxицо: антецедентес, трамитациóн y деспацхо де лас реалес цéдулас де ерецциóн (на језику: Спанисх). Меxицо Цитy: Универсидад Национал Аутóнома де Мéxицо. стр. 93—100. ИСБН 968-36-1704-2. ОЦЛЦ 25290441. 
  17. ^ Цатхолиц Енцyцлопедиа (1911), Цатхолиц Енцyцлопедиа, Волуме 10, Апплетон, стр. 260, ИСБН 9780595392414 
  18. ^ Цхарлес А. Хале (2014), Тхе Трансформатион оф Либералисм ин Лате Нинетеентх-Центурy Меxицо, Принцетон Университy Прес, стр. 193, ИСБН 9781400863228 
  19. ^ Јусто Сиерра. „Дисцурсо ен ел ацто де ла инаугурациóн де ла Универсидад Национал де Мéxицо, ел 22 де септиембре де 1910” (ПДФ) (на језику: Спанисх). Универсидад Национал Аутóнома де Мéxицо. Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 10. 2008. г. 
  20. ^ „УНАМ тхроугх тиме – 1960”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2009. г. Приступљено 18. 10. 2009. 
  21. ^ а б в „УНАМ тхроугх тиме – 1910”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2009. г. Приступљено 18. 10. 2009. 
  22. ^ „УНАМ тхроугх тиме – 1920”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2008. г. Приступљено 18. 10. 2009. 
  23. ^ Давид Еспиноса, Јесуит Студент Гроупс, тхе Универсидад Ибероамерицана, анд Политицал Ресистанце ин Меxицо, 1913-1979. Албуqуерqуе: тхе Университy оф Неw Меxицо Пресс 1914, п. 11.
  24. ^ Еспиноса, Јесуит Студент Гроупс, п. 96-97.
  25. ^ „УНАМ тхроугх тиме – 1940”. Архивирано из оригинала 12. 4. 2008. г. Приступљено 18. 10. 2009. 
  26. ^ „УНАМ тхроугх тиме – 1950”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. Приступљено 18. 10. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јимéнез Руеда, Јулио. Хисториа Јурíдица де ла Универсидад де Мéxицо. Меxицо Цитy: Импрента Университариа 1955.
  • Мабрy, Доналд Ј. Тхе Меxицан Университy анд тхе Стате. Цоллеге Статион: Теxас А&M Пресс 1982.
  • Маyо, Себастиáн, Ла едуцациóн социалиста ен Мéxицо: Ел Асалто а ла Универсидад Национал. Меxицо: Ел Цабаллито 1985.
  • Wенцес Реза, Росалíо, Ла Универсидад ен ла хисториа де Мéxицо. Меxицо: Едиториал Лíнеа 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Национални аутономни универзитет Мексика на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_autonomni_univerzitet_Meksika&oldid=27675689”