Напредна старост мајке

С Википедије, слободне енциклопедије
Трудница у деветом месецу трудноће.

Напредна старост мајки или напредно доба мајки, у ширем смислу, се односи на период када жена ступи у стање репродукције у каснијим годинама живота, иако постоје разне дефиниције са специфичне године и у стања репродукције.[1] Варијабилност у дефиницијама се делимично објашњава ефектима повећања старости који се јављају као континуитет, а не као праг.[1]

У западној, северној и средњој Европи жене постају прворотке између 27 и 29 године, док је просек старости жена почетком 1970-их био између 23 и 25 година.[2] Старост жена на првом порођају је већи од просека у многим европским земљама. Тако на пример, просечна прворотка у Шпанији има више од 30. година. Повећавање старости жена са првом трудноћом није типичан само за Европу. Просечна старост мајки са првом трудноћом је у константном порасту у Азији, Јапану и Сједињеним Америчким Државама,[3] а овај тренд се све више шири и на делове света у развоју, као што су Кина, Турска и Иран. У Сједињеним Америчким Државама је 2018. године, просечна старост била 26,9. година, док је у Србији у истом периоду просечна првороткиња имала 28,1. годину.[4]

Напредна старост мајке је директно повезана са негативним репродуктивним ефектима,[5] као што су повећани ризик од неплодности или хромозомска абнормалност код детета. Такође, ефекти старости мајке је већи и израженији од очинске старости.[6][7]

Историја[уреди | уреди извор]

Рађање у старијем животном добу није било изузетак у прошлости. Породице су често биле велике а жене су настављале да рађају децу до краја репродуктивног доба. Оно што је толико радикално у односу на историју рађања у прошлости јесте доба када жене рађају своје прво дете. Померање граница рађања првог детета, сужује биолошку могућност за друго, треће или наредно потомство. Висока старост првороткиња и стопа одлагања рађања је директно повезано са смањењем плодности код жена.[8]

Ова повезивања постала су јаснија будући да је тренд одлагања првих порођаја у бројним земљама присутан више од три деценије, и постао је један од главних карактеристика образаца плодности у развијеним државама. Многи аутори, укључујући и демографа Рона Лестаегеа, члана белгијске краљевске академије науке и пензионисаног професора универзитета у Бриселу, тврдили су да одлагање рађања представља „обележје“ онога што је постало познато као „друга демографска транзиција“.

Међутим, неки аутори су тврдили да је сам поступак одлагања зачећа заправо „трећа транзиција“.[9] По овоме посматрано, модерна развијена друштва показују својеврсни двоструки образац плодности, при ћему је већина првих порођаја концентрисана или у групи врло младих или у групи врло старих мајки. Овај образац је познат под именом правоугаона формација обрасца плодности.

Примери[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама је просечна старост у којој су жене родиле прво дете повећана са 21,4 године, колико је износила 1970. године,[10] на 26,9 године 2018. године.[3]

Према подацима Европског завода за статистику (ЕУРОСТАТ) просечна старост прворотки 2008. године била је 28,8 година. Десенију касније, старост се повећала на 29,3 године у 2018. години. [11]

Немачки савезни институт за истраживање становништва објавио је податак да је 2015. године најмање 25,9% првих рађања било у добу од 35 године и више. Године 1981, оваква старост евидентирана је код 7,6% мајки.

Статистички подаци за Србију говоре да је, 2008. године, просечна старост мајки при првом порођају била 26,3 године а да је 2018. године старосни просек износио 28,1. годину.[4]

Могући фактори који утичу на старост првороткиња[уреди | уреди извор]

Много је фактора који могу утицати на старосну доб првороткиња, али су то углавном корелације без одређених узрока. На пример, старија доб мајке при првом порођају повезана је са вишим образовањем и већим приходом.[12]

Две студије показују да додаци за родитеље и дете у Великој Британији и Шведској подстичу жене да смање одлагање рађања и постау мајке у млађем добу.[13]

Ефекти[уреди | уреди извор]

Смањена плодност[уреди | уреди извор]

Кумулативни проценат и просечна старост жена које су достигле субфертилност, стерилност, нередовне менструације и менопаузу.[14]

Врхунац плодности код жена је током двадесетих и прве половине тридесетих година, након чега почиње да опада, а напредна старост мајки узрокује повећани ризик од женске неплодности.

Истраживања др Хенрија Леридона, епидемиолога са Француског института за здравство и медицинска истраживања, показују да ће жене које покушавају да затрудне, без употребе лекова за плодност или вантелесне оплодње, имати следеће исходе:[5]

  • У 30-им годинама
    • 75% ће имати зачеће која се завршава са живорођеним дететом у року од годину дана
    • 91% ће имати зачеће које се завршава са живорођеним дететом у року од четири године.
  • У 35-им годинама
    • 66% ће зачети трудноћом која се завршава са живорођеним дететом у року од годину дана
    • 84% ће имати зачеће које се завршава са живорођеним дететом у року од четири године.
  • У 40-им годинама
    • 44% ће имати зачеће које се завршава са живорођеним дететом у року од годину дана
    • 64% ће имати концепцију која се завршава са живорођеним дететом у року од четири године. [5]

Ризик од урођених мана[уреди | уреди извор]

Ризик од развоја Довновог синдромом у односу на старост мајке

Ризик да жена роди дете са хромозомским абнормалностима расте са њеним годинама. Даунов синдром је најчешћа хромозомска урођена мана, а ризик жене да роди дете са Довновим синдромом је:

  • Са 20 година, 1 од 1.441
  • Са 25 година, 1 од 1.383
  • Са 30 година, 1 у 959
  • Са 35 година, 1 од 338
  • Са 40 година, 1 од 84
  • Са 45 година, 1 од 32[15]


Референце[уреди | уреди извор]

Цитати[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Еффецт оф адванцед аге он фертилитy анд прегнанцy ин wомен Архивирано 19 јун 2016 на сајту Wayback Machine at UpToDate. Author: Ruth C Fretts. Section Editor: Louise Wilkins-Haug. Deputy Editor: Vanessa A Barss. This topic last updated: 3 December 2012.
  2. ^ „SF2.3: Mean age of mothers at first childbirth” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  3. ^ а б „Archived copy”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2019. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  4. ^ а б Đošić, Miloš (15. maj 2020). „U Srbiji se žene sve kasnije odlučuju na rađanje, prvo dete sa 28 godina”. Danas. danas.rs. Приступљено 15. 3. 2021. 
  5. ^ а б в Leridon, H. (1. 7. 2004). „Can assisted reproduction technology compensate for the natural decline in fertility with age? A model assessment”. Human Reproduction. 19 (7): 1548—1553. PMID 15205397. doi:10.1093/humrep/deh304 Слободан приступ. 
  6. ^ Tournaye, Herman (јун 2009). „Male Reproductive Ageing”. Ур.: Bewley, Susan; Ledger, William; Nikolaou, Dimitrios. Reproductive Ageing. Cambridge University Press. стр. 95—104. ISBN 978-1-906985-13-4. Архивирано из оригинала 4. 11. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020. 
  7. ^ Kidd, Sharon A; Eskenazi, Brenda; Wyrobek, Andrew J (фебруар 2001). „Effects of male age on semen quality and fertility: a review of the literature”. Fertility and Sterility. 75 (2): 237—248. PMID 11172821. doi:10.1016/s0015-0282(00)01679-4. 
  8. ^ „U.S. Women More Likely to Have Children Than a Decade Ago”. Pew Research Center’s Social & Demographic Trends Project (на језику: енглески). 2018-01-18. Приступљено 2020-10-29. 
  9. ^ Kohler, Hans-Peter; Billari, Francesco C.; Ortega, Jose Antonio (децембар 2002). „The Emergence of Lowest-Low Fertility in Europe During the 1990s”. Population and Development Review. 28 (4): 641—680. doi:10.1111/j.1728-4457.2002.00641.x. 
  10. ^ Mathews, TJ. „Delayed Childbearing: More Women Are Having Their First Child Later in Life” (PDF). 2009. CDC. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 11. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2013. 
  11. ^ „Jedes vierte Neugeborene hat eine Mutter über 34 Jahre” [Every fourth newborn has a mother over 34 years of age] (PDF) (на језику: немачки). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  12. ^ Shadyab, Aladdin H.; Gass, Margery L. S.; Stefanick, Marcia L.; Waring, Molly E.; Macera, Caroline A.; Gallo, Linda C.; Shaffer, Richard A.; Jain, Sonia; LaCroix, Andrea Z. (јануар 2017). „Maternal Age at Childbirth and Parity as Predictors of Longevity Among Women in the United States: The Women's Health Initiative”. American Journal of Public Health. 107 (1): 113—119. PMC 5308150 Слободан приступ. PMID 27854529. doi:10.2105/AJPH.2016.303503. 
  13. ^ Balbo, Nicoletta; Billari, Francesco C.; Mills, Melinda (фебруар 2013). „Fertility in Advanced Societies: A Review of Research”. European Journal of Population. 29 (1): 1—38. PMC 3576563 Слободан приступ. PMID 23440941. doi:10.1007/s10680-012-9277-y. 
  14. ^ te Velde, E. R.; Pearson, PL (1. 3. 2002). „The variability of female reproductive ageing”. Human Reproduction Update. 8 (2): 141—154. PMID 12099629. doi:10.1093/humupd/8.2.141 Слободан приступ. 
  15. ^ Morris, J.K.; Mutton, D.E.; Alberman, E. (март 2002). „Revised estimates of the maternal age specific live birth prevalence of Down's syndrome”. Journal of Medical Screening. 9 (1): 2—6. PMID 11943789. doi:10.1136/jms.9.1.2 Слободан приступ. 

Izvori[уреди | уреди извор]

Будућа читања[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Napredna_starost_majke&oldid=27677618”