Неуромедин У
| Неуромедин У | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | НМУ |
| Ентрез | 10874 |
| ХУГО | 7859 |
| ОМИМ | 605103 |
| РефСеq | НМ_006681 |
| УниПрот | П48645 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 4 q12 |
Неуромедин У (NmU) је неуропептид нађен у мозгу људи и других сисара, који има бројне функције међу којима је контракција глатких мишића, регулација крвног притиска, перцепција бола, апетит, раст костију, и ослобађање хормона. Он је први пут био изолован из кичмене мождине 1985. Добио је име по његовој способности мишићне контракције у утерусу.[1][2][3][4][5][6][7][8]
Структура[уреди | уреди извор]
Неуромедин У је високо очувани неуропетид присутан у многим врстама. Он постоји у више изоформи. На пример, код људи то је пептид са 25 аминокиселина (У-25), код пацова је 23 аминокиселине дуг (У-23), а нађено је да је код неких сисара има 8 аминокиселина. NMU-8 је идентикал са C терминусом NMU-25 пептида, који је најочуванији регион целог пептида.[9] Релативни допринос различитих изоформи биолошкој функцији неуромедина У није потпуно испитан. Неуромедин У, попут многих неуроактивних пептида, је амидисан на C-терминусу, и све изоформе имају идентичан C-терминални хептапептид.
Секвенца неуромедина У-23 код пацова је: YKVNEYNGPVAPSGGFFLFRPRN-(NH2).[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б Бригхтон ПЈ, Сзекерес ПГ, Wилларс ГБ (2004). „Неуромедин У анд итс рецепторс: струцтуре, фунцтион, анд пхyсиологицал ролес”. Пхармацол. Рев. 56 (2): 231—48. ПМИД 15169928. дои:10.1124/пр.56.2.3.
- ^ Торрес Р, Цролл СД, Верцоллоне Ј, Реинхардт Ј, Гриффитхс Ј, Забски С, Андерсон КД, Адамс НЦ, Гоwен L, Слееман МW, Валензуела ДМ, Wиеганд СЈ, Yанцопоулос ГД, Мурпхy АЈ (2007). „Мице генетицаллy дефициент ин неуромедин У рецептор 2, бут нот неуромедин У рецептор 1, хаве импаиред ноцицептиве респонсес”. Паин. 130 (3): 267—78. ПМИД 17379411. дои:10.1016/ј.паин.2007.01.036.
- ^ Новак CM, Зханг M, Левине ЈА (2007). „Сенситивитy оф тхе хyпотхаламиц паравентрицулар нуцлеус то тхе лоцомотор-ацтиватинг еффецтс оф неуромедин У ин обеситy”. Браин Ресеарцх. 1169: 57—68. ПМЦ 2735201
. ПМИД 17706946. дои:10.1016/ј.браинрес.2007.06.055.
- ^ Виго Е, Роа Ј, Пинеда Р, Цастеллано ЈМ, Наварро ВМ, Агуилар Е, Пинилла L, Тена-Семпере M (2007). „Новел роле оф тхе анореxигениц пептиде неуромедин У ин тхе цонтрол оф ЛХ сецретион анд итс регулатион бy гонадал хормонес анд пхотопериод”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Ендоцринологy анд Метаболисм. 293 (5): Е1265—73. ПМИД 17726140. дои:10.1152/ајпендо.00425.2007.
- ^ Иwаи Т, Иинума Y, Кодани Р, Ока Ј (2008). „Неуромедин У инхибитс инфламматион-медиатед меморy импаирмент анд неуронал целл-деатх ин родентс”. Неуросциенце Ресеарцх. 61 (1): 113—9. ПМИД 18336945. дои:10.1016/ј.неурес.2008.01.018.
- ^ Бригхтон ПЈ, Wисе А, Дасс НБ, Wилларс ГБ (2008). „Парадоxицал бехавиор оф неуромедин У ин исолатед смоотх мусцле целлс анд интацт тиссуе”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 325 (1): 154—64. ПМИД 18180374. дои:10.1124/јпет.107.132803.
- ^ Танида M, Сатоми Ј, Схен Ј, Нагаи К (2009). „Аутономиц анд цардиовасцулар еффецтс оф централ неуромедин У ин ратс”. Пхyсиологy & Бехавиор. 96 (2): 282—8. ПМИД 18977236. дои:10.1016/ј.пхyсбех.2008.10.008.
- ^ Митцхелл ЈД, Магуире ЈЈ, Куц РЕ, Давенпорт АП (2009). „Еxпрессион анд васоцонстрицтор фунцтион оф анореxигениц пептидес неуромедин У-25 анд С ин тхе хуман цардиовасцулар сyстем”. Цардиовасцулар Ресеарцх. 81 (2): 353—61. ПМИД 18987052. дои:10.1093/цвр/цвн302.
- ^ Зенг Х, Грагеров А, Хохманн ЈГ, Павлова МН, Сцхимпф БА, Xу Х, Wу Љ, Тоyода Х, Зхао МГ, Рохде АД, Грагерова Г, Онруст Р, Бергманн ЈЕ, Зхуо M, Гаитанарис ГА (2006). „Неуромедин У рецептор 2-дефициент мице дисплаy дифферентиал респонсес ин сенсорy перцептион, стресс, анд феединг”. Мол. Целл. Биол. 26 (24): 9352—63. ПМЦ 1698522 . ПМИД 17030627. дои:10.1128/МЦБ.01148-06.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- неуромедин+У на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)