Beta-endorfin

С Википедије, слободне енциклопедије
pro-opiomlanokortin (adrenokortikotropin / beta-lipotropin / alfa-melanocit stimulišući hormon / beta-melanocit stimulišući hormon / Beta-endorfin)
Beta-endorphin.png
Derivati pro-opiomelanokortina
POMC
     
γ-MSH ACTH β-lipotropin
         
  α-MSH CLIP γ-lipotropin β-endorfin
       
    β-MSH  
Identifikatori
SimbolPOMC
Entrez5443
HUGO9201
OMIM176830
RefSeqNM_000939
UniProtP01189
Ostali podaci
LokusHromozom 2 p23
Beta-endorfin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.056.646
  • CCC(C)C(C(=O)NC(C(C)CC)C(=O)NC(CCCCN)C(=O)NC(CC(=O)N)C(=O)NC(C)C(=O)NC(CC1=CC=C(C=C1)O)C(=O)NC(CCCCN)C(=O)NC(CCCCN)C(=O)NCC(=O)NC(CCC(=O)O)C(=O)O)NC(=O)C(C)NC(=O)C(CC(=O)N)NC(=O)C(CCCCN)NC(=O)C(CC2=CC=CC=C2)NC(=O)C(CC(C)C)NC(=O)C(C(C)O)NC(=O)C(C(C)C)NC(=O)C(CC(C)C)NC(=O)C3CCCN3C(=O)C(C(C)O)NC(=O)C(CCC(=O)N)NC(=O)C(CO)NC(=O)C(CCCCN)NC(=O)C(CCC(=O)O)NC(=O)C(CO)NC(=O)C(C(C)O)NC(=O)C(CCSC)NC(=O)C(CC4=CC=CC=C4)NC(=O)CNC(=O)CNC(=O)C(CC5=CC=C(C=C5)O)N
Svojstva
C158H251N39O46S
Molarna masa 3464.98224
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

β-endorfin je endogeni opioidni peptidni neurotransmiter koji je prisutan u neuronima centralnog i perifernog nervnog sistema.[3]

Aminokiselinska sekvenca je: Tyr-Gly-Gly-Phe-Met-Thr-Ser-Glu-Lys-Ser-Gln-Thr-Pro-Leu-Val-Thr-Leu-Phe-Lys-Asn-Ala-Ile-Ile-Lys-Asn-Ala-Tyr-Lys-Lys-Gly-Glu[4]

Formiranje[уреди | уреди извор]

β-endorfin je peptid koji je 31 aminokiselina dugačak. On nastaje iz prekursora proopiomlanocortina (POMC). Iz ovog prekursora takođe nastaju i drugi peptidni hormoni: ACTH (adrenokortikotropni hormon), α- i γ-MSH (Melanocit-stimulišući hormon). Oni su rezultat intraćelijskih promena enzimom prohormon konvertazom.)

β-endorfin je nađen u neuronima hipotalamusa, kao i u hipofizi.

Funkcija[уреди | уреди извор]

Beta-endorfin je agonist opioidnih receptora. Postoje dokazi da je on endogeni ligand μ-opioidnog receptora, receptora putem kojeg hemikalije izdvojene iz opijuma, kao što je morfin, vrše svojeanalgetske i adiktivne efekte. (μ-opioidni receptor je dobio ime po svom najpoznatijem ligandu, morfinu.)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  4. ^ „beta-Endorphin”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]