Supstanca P

Из Википедије, слободне енциклопедије
Tahikinin, prekurzor 1
Substance P.png
Model supstance P
Identifikatori
Simbol TAC1
Alt. simboli TAC2, NKNA
Entrez 6863
HUGO 11517
OMIM 162320
RefSeq NM_003182
UniProt P20366
Drugi podaci
Lokus Hromozom 7 q21-q22
Supstanca P
Substance P.svg
Identifikacija
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.046.845
MeSH Substance+P
Svojstva
C63H98N18O13S
Molarna masa 1347.63 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

U neuronauci supstanca P (SP) je neuropeptid: undekapeptid koji funkcioniše kao neurotransmiter i neuromodulator.[3][4] Ovaj molekul pripada familiji tahikininskih neuropeptida. Supstanca P i njen blisko srodni neuropeptid neurokinin A (NKA) nastaju iz poliproteinskog prekurzora nakon diferencijalnog splajsovanja gena preprotahikinina A. Aminokiselinska sekvenca supstance P je[5][6]:

Supstanca P se oslobađa iz završetaka specifičnih senzornih nerava. Nađena je u mozgu i kičmenoj moždini, i učestvuje u inflamatornim procesima i senzaciji bola.

Otkriće[уреди]

Supstancu P su originalno otkrili 1931 Ulf von Euler i Džon H. Gadum kao extrakt tkiva koji izaziva intestinalne kontrakcije in vitro.[7] Njena distribucija u tkivu i biološka dejstva su detaljno ispitivana tokom decenija koje su sledele.[3] NKA (prethodno poznata kao supstanca K ili neuromedin L) je izolovana iz svinjske kičmene moždine 1983, i ustanovljeno je da takođe stimuliše intestinalne kontrakcije.[8]

Receptor[уреди]

Endogeni receptor supstance P je neurokininski 1 receptor (NK1-receptor, NK1R).[9] On pripada familiji tahikininskih receptora G protein-spregnutih receptora.[10]

Literatura[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 Harrison S, Geppetti P (2001). „Substance p”. The International Journal of Biochemistry & Cell Biology. 33 (6): 555—76. PMID 11378438. doi:10.1016/S1357-2725(01)00031-0. 
  4. Datar P, Srivastava S, Coutinho E, Govil G (2004). „Substance P: structure, function, and therapeutics”. Current topics in medicinal chemistry. 4 (1): 75—103. PMID 14754378. doi:10.2174/1568026043451636. 
  5. Chang MM, Leeman SE, Niall HD (1971). „Amino-acid sequence of substance P”. Nature: New Biology. 232 (29): 86—7. 
  6. Leeman SE, Mroz EA (1974). „Substance P”. Life Sciences. 15 (12): 2033—44. PMID 4613983. 
  7. V Euler US, Gaddum JH (1931). „An unidentified depressor substance in certain tissue extracts”. The Journal of Physiology. 72 (1): 74—87. PMC 1403098Слободан приступ. PMID 16994201. 
  8. Panula P, Hadjiconstantinou M, Yang HY, Costa E (1983). „Immunohistochemical localization of bombesin/gastrin-releasing peptide and substance P in primary sensory neurons”. The Journal of Neuroscience : the official journal of the Society for Neuroscience. 3 (10): 2021—9. PMID 6194276. 
  9. Gerard NP, Garraway LA, Eddy RL Jr, Shows TB, Iijima H, Paquet JL, Gerard C (1991). „Human substance P receptor (NK-1): organization of the gene, chromosome localization, and functional expression of cDNA clones”. Biochemistry. 30 (44): 10640—6. PMID 1657150. doi:10.1021/bi00108a006. 
  10. Maggi CA (1995). „The mammalian tachykinin receptors”. Gen. Pharmacol. 26 (5): 911—44. PMID 7557266. doi:10.1016/0306-3623(94)00292-U. 

Spoljašnje veze[уреди]