Пређи на садржај

Neuropeptid Y

С Википедије, слободне енциклопедије
Neuropeptid Y
Struktura neuropeptida Y. (1ron​).
Dostupne strukture
1f8p​, 1fvn​, 1icy​, 1ron
Identifikatori
Simboli NPY; PYY4
Vanjski ID OMIM162640 MGI97374 HomoloGene697 GeneCards: NPY Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 4852 109648
Ensembl ENSG00000122585 ENSMUSG00000029819
UniProt P01303 P57774
RefSeq (mRNA) NM_000905 NM_023456
RefSeq (protein) NP_000896 NP_075945
Lokacija (UCSC) Chr 7:
24.29 - 24.3 Mb
Chr 6:
49.75 - 49.76 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Neuropeptid Y (NPY) je peptidni neurotransmiter koji sadrži 36 aminokiselina. On je nađen u mozgu i autonomnom nervnom sistemu.

NPY utiče na brojne fiziološke procese u mozgu, kao što su regulacija energijskog balansa, memorija i učenje, i epilepsija.[1] NPY izlučuje hipotalamus. Njegov glavni efekat je povećanje unosa hrane i umanjenje fizičke aktivnosti. Pored povišenja unosa hrane, on povišava udeo energije uskladištene kao masnoće i blokira prenos signala bola ka mozgu.[2] NPY takođe utiče na vazokonstriktorne efekte noradrenergičkih neurona.

Nakon izolacije neuropeptida-Y (NPY) iz svinjskog hipotalamusa 1982, smatralo se da NPY učestvuje u hipotalamusom-posredovanim funkcijama. Njegova uloga je razjašnjena nakon mnogobrojnih studija. Među njima posebni značaj ima rad Alena et al. iz 1983. Jedan od glavnih nalaza te studije, sa naslovom Distribucija neuropeptida Y u mozgu pacova, je da je lokacija NPY aksonskih terminala u paraventrikularnom nukleus (PVN) hipotalamusa. Pokazano je da su najviši nivoi NPY imunoreaktivnosti unutar PVN.[3] Šest godina kasnije (1989), Moris et al. su utvrdili lokaciju NPY nukleusa u mozgu. Rezultati njihove in situ hibridizacione studije su pokazali da su najviši ćelijski nivoi NPY iRNK u arkuatnom nukleusu (ARC) hipotalamusa.[4]

Has & Džordž su 1987. objavili rezultate istraživanja kojima je pokazano da lokalna NPY injekcija u PVN proizvodi akutno otpuštanje kortikotropin-oslobađajućeg hormona (CRH) u mozgu pacova. Time je dokazano da NPY aktivnost direktno stimuliše CRF oslobađanje i sintezu.[5] Ranija istraživanja su pokazala da CRH učestvuje u stresu i poremećajima ishrane kao što je gojaznost.[6]

NPY uloga u unosu hrane

[уреди | уреди извор]

U oreksigenim studijama, u kojima su pacovi modelovani organizam, su sprovedena ispitivanja ponašanja uporedo sa imunoanalizom i in situ hibridizacionim studijama da bi se potvrdilo da NPY aktivnost zaista povišava unos hrane. U tim studijama su egzogeni NPY,[7] NPY agonist poput deksametazona[8] ili N-acetil [Leu 28, Leu31] NPY (24-36)[9] uneti injekcijom u treću kumoru[7] ili u nivou hipotalamusa putem kanile.[8][10]

Ta istraživanja su ubedljivo pokazala da stimulacija NPY aktivnosti putem doziranja određenih NPY agonista povećava unos hrane u odnosu na bazne podatke za pacove. Učinci NPY aktivnosti na unos hrane su takođe pokazani blokadom određenih NPY receptora (Y1 i Y5 receptora), koji, kao što se očekivalo, inhibiraju NPY aktivnost, i tako smanjuju unos hrane. Međutim, 1999 studija Kinga et al. je demonstrirala učinke aktiviranja NPY autoreceptora Y2, za koji je pokazano da inhibira oslobađanje NPY, a time i reguliše unos hrane nakon njegove aktivacije.[11] U tim studijama visoko selektivni Y2 antagonist, BIIE0246 je administriran lokalno u ARC. Podaci radio-imunoanalize, nakon BIIE0246 injekcije, pokazuju značajno povišenje NPY oslobađanja u odnosu na kontrolnu grupu.

  1. ^ Colmers WF, El Bahn B (2003). „Neuropeptide Y and Epilepsy”. Epilepsy Currents/American Epilepsy Society. 2 (3): 53—8. PMC 321170Слободан приступ. PMID 15309085. doi:10.1046/j.1535-7597.2003.03208.x. 
  2. ^ Kimball, JW (May 2008-05-02). „Neuropeptide Y (NPY)”. Kimball's Biology Pages: Hormones of the Gut. Архивирано из оригинала 05. 02. 2011. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Allen YS, Adrian TE, Allen JM, Tatemoto K, Crow TJ, Bloom SR, Polak JM (1983). „Neuropeptide Y distribution in the rat brain”. Science. 221 (4613): 877—879. PMID 6136091. doi:10.1126/science.6136091. 
  4. ^ Morris, BJ. (1989). „Neuronal localisation of neuropeptide Y gene expression in the rat brain”. J Comp Neurol. 290 (3): 358—368. PMID 2592617. doi:10.1002/cne.902900305. 
  5. ^ Haas, DA; George, SR (1989). „Neuropeptide Y-induced effects on hypothalamic corticotropin-releasing factor content and release are dependent on noradrenergic/adrenergic neurotransmission”. Brain Research. 498 (2): 333—338. PMID 2551461. doi:10.1016/0006-8993(89)91112-8. 
  6. ^ Edwardson, JA; Hough, CA (1975). „The pituitary-adrenal system of the genetically obese (ob/ob) mouse”. J Endocrinol. 65 (1): 99—107. PMID 167093. doi:10.1677/joe.0.0650099. 
  7. ^ а б Hanson ES, Dallman MF (1995). „Neuropeptide Y (NPY) may integrate responses of hypothalamic feeding systems and the hypothalamo-pituitary-adrenal axis”. J. Neuroendocrinol. 7 (4): 273—9. PMID 7647769. doi:10.1111/j.1365-2826.1995.tb00757.x. 
  8. ^ а б White BD, Dean RG, Edwards GL, Martin RJ (1994). „Type II corticosteroid receptor stimulation increases NPY gene expression in basomedial hypothalamus of rats”. Am. J. Physiol. 266 (5 Pt 2): R1523—9. PMID 8203629. [мртва веза]
  9. ^ King PJ, Widdowson PS, Doods HN, Williams G (1999). „Regulation of neuropeptide Y release by neuropeptide Y receptor ligands and calcium channel antagonists in hypothalamic slices”. J. Neurochem. 73 (2): 641—6. PMID 10428060. doi:10.1046/j.1471-4159.1999.0730641.x. 
  10. ^ Pomonis JD, Levine AS, Billington CJ (1. 7. 1997). „Interaction of the hypothalamic paraventricular nucleus and central nucleus of the amygdala in naloxone blockade of neuropeptide Y-induced feeding revealed by c-fos expression”. J. Neurosci. 17 (13): 5175—82. PMID 9185555. 
  11. ^ King PJ, Williams G, Doods H, Widdowson PS (2000). „Effect of a selective neuropeptide Y Y(2) receptor antagonist, BIIE0246 on neuropeptide Y release”. Eur. J. Pharmacol. 396 (1): R1—3. PMID 10822055. doi:10.1016/S0014-2999(00)00230-2. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]