Nihil est in intellectu quod non prius fuerit in sensu
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Gottfried_Wilhelm_von_Leibniz.jpg/220px-Gottfried_Wilhelm_von_Leibniz.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/John_Locke.jpg/220px-John_Locke.jpg)
Nihil est in intellectu quod non prius fuerit in sensu (nisi intellectus ipse) лат. (изговор: нихил ест ин интелекту квод нон пријус фуерит ин сенсу (ниси интелектус ипсе). Ништа није у разуму што претходно није било у чулима. (Готфрид Вилхелм Лајбниц)[1]
Поријекло изреке
[уреди | уреди извор]Ова изрека је више него изрека. Она је базна филозофска мисао која родоначелује и порађа многе филозофске правце и појединачности. Изрекао је у смјени седамнаестог у осамнаести вијек, Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (нем. Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz), ренесансно образован дух њемачке и свјетске културе; филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата, политички савјетник. Сматрају га последњим човјеком енциклопедијског знања западне културе.[1]
Тумачење
[уреди | уреди извор]Лајбниц сматра да ништа не постоји у свијести, што није било у чулима (осим самог разума). Ову Лајбницову мисао цитира Џон Лок у прилог тези да се спознаја заснива на искуству.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- [1] (језик: енглески)