Њу Делхи метало-бета-лактамаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Klebsiella pneumoniae, бактерија у којој је откривен је ген NDM1.

Њу Делхи метало-бета-лактамаза (NDM-1)[1] је новооткривени ензим који бактерије чини отпорним на велики број бета-лактамских антибиотике. Ту спадају и карбапенемски антибиотици који су досад коришћени у терапији најтежих резистентних инфекција. Ген који кодира овај ензим припада великој генској фамилији одговорној за кодирање ензима бета-лактамазе који се зове карбапенемаза. Мас-медији називају бактерије за које су везани ови гени супербактеријама јер се инфекције које оне изазивају врло тешко лече. Агенција за јавно здравље Уједињеног Краљевства саопштила је како је већина изолованих бактерија са НДМ-1 ензимом била отпорна на све стандардне интравенске антибиотике коришћене за лечење тешких инфекција..[2]

NDM-1 ген је први пут откривен децембра 2009. у бактерији Klebsiella pneumoniae, код пацијента који је био на болничком лечењу у Њу Делхију, а отад је нађен и код пацијената у другим деловима Индије, у Пакистану, Уједињеном Краљевству и САД. Најчешће се налази код грам-негативних бактерија ешерихије коли (Есцхерицхиа цоли) и клебсиеле пнеумоније (Клебсиелла пнеумониае), али хоризонталним преношењем гена може се пренети на друге врсте бактерија. Супротно томе, познатије врсте бактерија резистентих на антибиотике, као што је метицилин резистентни стафилококус ауреус (Staphylococcus aureus), су углавном грам-позитивне.

Функција[уреди]

Структура карбапенема.

Карбапенеми су група бета-лактамских антибиотика којима је, донедавно, било могуће убити већину бактерија блокирањем синтезе пептидогликанског слоја њиховог ћелијског зида. Ова група лекова произведена је са намером да буду отпорнији на дејство ензима бета-лактамаза који постоје код бактерија отпорних на антибиотике, нпр. на пеницилин. НДМ-1 ген кодира бета-лактамазу карбапенемазу, ензим који хидролизом инактивише карбапенемске антибиотике. Карбапанемазе могу бити нарочито опасне с обзиром да могу изазвати отпорност на велики број антибиотика.[3] NDM-1 ензим је метило-бета-лактамаза класе Б, док су друге врсте карбапенемаза бета-лактамазе класе А или D.[4] А-метило-бета-лактамаза која се везује за бактерију Клебсиелла пнеумониае најучесталији је тип овог ензима, а откривена је Северној Каролини, у САД 1996. године, и отад се проширила по целом свету.[5] Истраживање које је обављено после тога указује на све учесталије инфекције ентеробактеријама које луче карбапенемазу у САД.[6]

Карбапенемазе инактивишу следеће групе антибиотика:

Резистенција коју узрокује овај ген помаже ширењу бактерије на којој се налази кроз организам домаћина јер по њу не постоји опасност од других бактерија које су осетљиве на антибиотике и конвенционална терапија их уништава.

Порекло и ширење[уреди]

Правци ширења супербактерије.јпг

Овај ген је добио име по Њу Делхију, главном граду Индије, јер су га Јонг и сарадници пронашли и описали 2009. код Швеђанина који је у Индији оболео од бактеријске инфекције отпорне на антибиотике.[7] Безуспешно је лечен у болници у Њу Делхију, а када се вратио у Шведску, код њега је откривена бактерија отпорна на карбапенеме Клебсиелла пнеумониае са присутним новооткривеним геном. Јонг и сарадници су закључили да је нови механизам развоја отпорности на антибиотике очигледно настао у Индији, али да недостају информације из Индије на основу којих би се могло претпоставити колико је проширен. Истраживање спроведено марта 2010. у једној болници у Бомбају показало је да је већина изолованих бактерија отпорних на карбапенеме садржала НДМ-1 ген [8].

Маја 2010. у Ковентрију је пријављен случај пацијента са ешерихијом коли са присутним НДМ-1 геном. Радило се о мушкарцу индијског порекла, који је 18 месеци раније био у Индији где му је рађена дијализа. Бактерија је на почетку била отпорна на све примењене антибиотике, да би се касније показало како је осетљива на тигициклин и колистин. Стручњаци су истакли да би путовања у иностранство и коришћење здравствених услуга других земаља могло да доведе до брзог ширења НДМ-1 инфекција са потенцијално озбиљним последицама.

Наводно су забележени случајеви у Пакистану, Индији и већем броју азијских земаља, а одатле је стигао до Европе преко људи који су лежали у болницама у тим земљама. У неколико случајева, људи су одлазили у азијске земље пошто су тамо цене услуга естетских хирурга ниже, а током операције би се заразили резистентном бактеријом и пренели је у своју земљу при повратку.

Од јуна 2010, у САД су пријављена три потврђена случаја новооткривеног гена код породице ентеробактерија, а из америчког Центра за контролу болести кажу да се у сва три случаја ради о пацијентима који су недавно лечени у Индији [9]. Међутим, непознато је, како тврде амерички стручњаци, да ли је нова врста опаснија од већ познатих бактерија отпорних на антибиотике, као што је метицилин резистентни стафилококус ауреус, које и нису тако ретке у САД.[10]

Јула 2010. су пријављена три случаја инфекције бактеријом Ацинетобацтер бауманнии са присутним НДМ-1 геном код пацијената који су априла 2010. лежали на одељењу интензивне неге једне болнице у Ченају. Као и раније, забележена је резистенција на аминогликозидне бета-лактамске и кинолонске антибиотике, али је примећена осетљивост на тигициклин и колистин. Отпорност на антибиотике у овом случају је била повећана јер су код бактерија нађени, поред НДМ-1 гена, и други гени који су утицали на резистенцију.[11]

Структура колистина, једног од ретких антибиотика на које су НДМ-1 бактерије осетљиве

Студија међународног тима стручњака о појави и ширењу бактерија са НДМ-1 геном објављена је у августовском (2010) издању часописа Тхе Ланцет Инфецтиоус Дисеасес, а темељи се на 37 случајева из Велике Британије, 44 потврђена случаја из индијског града Ченаја, 26 случавева из индијске државе Харајане и 73 случаја из других делова Индије и Пакистана. На основу добијених резултата, аутори су закључили да се код многих врста бактерија НДМ-1 ген налази у плазмиду, што омогућава пренос овог гена на друге врсте бактерија путем хоризонталног преношења гена. Све изоловане бактерије биле су отпорне на више различитих група антибиотика као што су бета-лактамски антибиотици, флуорохинолони и аминогликозиди, али је већина била неотпорна на колистин, антибиотик из групе полимиксина.

Почетком августа 2010. је откривено да се хемијско једињење названо ГСК-299423 може успешно користити против бактерија отпорних на антибиотике јер спречава њихово размножавање, тако да је могуће да ће се употребљавати као терапија за инфекције изазване бактеријама са НДМ-1 геном.[12][13][14][15]

Реакција Индије[уреди]

Индијско Министарство здравља је одбацило и оценило као нефер тврдњу да је ген настао у Индији или Пакистану, изјавивши да су индијксе болнице апсолутно безбедне по пацијенте.[16] Индијски политичари су назвали повезивање новог гена са Индијом злонамерном пропагандом и окривили мултинационалне корпорације за, како кажу, селективну малициозност. Политичар из партије Баратија џаната изјавио је како је објављени чланак лажан и има за циљ да уплаши потенцијалне стране кориснике медицинских услуга у Индији. Министарство здравља дало је званичну изјаву којом се називање ензима по Њу Делхију карактерише као 'погрешно и неаргументовано'.

Насупрот томе, у мартовском издању Магазина индијске Лекарске коморе за појаву новог гена криви се раширена неправилна употреба антибиотика у индијском здравству, где се наводи како индијски лекари још нису озбиљно схватили резистентност на антибиотике и како нема адекватне контроле прописивања антибиотика од стране лекара па и фармацеута. Лист Тимес оф Индиа тврди како се стручњаци слажу око тога да је у Индији потребно побољшати политику употребе антибиотика и увести централни регистар инфекција отпорних на антибиотике.

Стручњак са Универзитета у Ченају, првобитни учесник студије објављене у Ланцету, каже како се не слаже са делом чланка где се људи саветују да не обављају оперативне захвате у Индији.

Извињење Лансета и последице[уреди]

12. јануара 2011. године, Ричард Хортон, уредник Лансета, извинио се и признао да је називање супербактерије по Њу Делхију била грешка.[17] После тога је Аџај Р. Синг, уредник медицинског часописа Менс сана монографс, захтевао је да се напусти пракса 'именовања по географским терминима' и пређе се на 'научно засновано именовање'. Предложио је промену имена НДМ-1 У ПЦМ: плазмидски кодирана карбапенем-резистентна метало-бета-лактамаза.[18]

Жртве[уреди]

Јуна 2010. је потврђен први смртни случај код Белгијанца који се инфицирао за време лечења у једној пакистанској болници, а преминуо је и поред третмана врло моћним антибиотиком, колистином. Лекар који га је лечио рекао је да је човек на путу за Пакистан доживео саобраћајну несрећу и да је примљен у тамошњу болницу са тешком повредом ноге. После тога се вратио у Белгију, али је већ био заражен .[19]

Литература[уреди]

  1. Кумарасамy ет. ал. (2010). „Емергенце оф а неw антибиотиц ресистанце мецханисм ин Индиа, Пакистан, анд тхе УК: а молецулар, биологицал, анд епидемиологицал студy”. Тхе Ланцет Инфецтиоус Дисеасес. дои:10.1016/С1473-3099(10)70143-2. 
  2. „Хеалтх Протецтион Репорт”. хеалтх протецтион Агенцy. 3. 7. 2009. 
  3. Qуеенан АМ, Бусх К (2007). „Царбапенемасес: тхе версатиле бета-лацтамасес”. Цлин. Мицробиол. Рев. 20 (3): 440—58, табле оф цонтентс. ПМЦ 1932750Слободан приступ. ПМИД 17630334. дои:10.1128/ЦМР.00001-07. 
  4. Мириагоу V; Цорнаглиа Г; Еделстеин M; et al. (2010). „Acquired carbapenemases in Gram-negative bacterial pathogens: detection and surveillance issues”. Clin. Microbiol. Infect. 16 (2): 112—22. PMID 20085605. doi:10.1111/j.1469-0691.2009.03116.x. 
  5. Nordmann P, Cuzon G, Naas T (2009). „The real threat of Klebsiella pneumoniae carbapenemase-producing bacteria”. Lancet Infect Dis. 9 (4): 228—36. PMID 19324295. doi:10.1016/S1473-3099(09)70054-4. 
  6. Cuzon G, Naas T, Nordmann P (2010 Feb). Pathol Biol (Paris) (на језику: French). 58 (1): 39—45. PMID 19854586.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. Yong D, Toleman MA, Giske CG, Cho HS, Sundman K, Lee K, Walsh TR (2009). „Characterization of a new metallo-beta-lactamase gene, bla(NDM-1), and a novel erythromycin esterase gene carried on a unique genetic structure in Klebsiella pneumoniae sequence type 14 from India”. Antimicrob Agents Chemother. 53 (12): 5046—54. PMC 2786356Слободан приступ. PMID 19770275. doi:10.1128/AAC.00774-09. 
  8. Deshpande Payal; Rodrigues Camilla; Shetty Anjali; Kapadia Farhad; Hedge Ashit; Soman Rajeev (2010). „New Delhi Metallo-β lactamase (NDM-1) in Enterobacteriaceae: Treatment options with Carbapenems Compromised”. Journal of Association of Physicians of India. 58: 147—150. 
  9. Detection of Enterobacteriaceae Isolates Carrying Metallo-Beta-Lactamase --- United States, 2010
  10. McNeil Jr., Donald G. (11. 8. 2010). „Antibiotic-Resistant Bacteria Moving From South Asia to U.S.”. The New York Times. Приступљено 13. 8. 2010. 
  11. Karthikeyan K, Thirunarayan MA, Krishnan P (2010). „Coexistence of blaOXA-23 with blaNDM-1 and armA in clinical isolates of Acinetobacter baumannii from India”. J Antimicrob Chemother. PMID 20650909. doi:10.1093/jac/dkq273. 
  12. 299423: GSK cites progress with a new-gen antibiotic - FierceBiotech
  13. Bax BD; et al. (4. 8. 2010). „Type IIA topoisomerase inhibition by a new class of antibacterial agents”. Nature. doi:10.1038/nature09197.  (primary source)
  14. Alazraki, Melly (6. 8. 2010). „GlaxoSmithKline Finds Compound That Could Help Fight 'Superbugs'. dailyfinance.com. Приступљено 13. 8. 2010. 
  15. NDM1 - Origin, Symtoms and Cure for NDM1
  16. Pandey, Geeta (12. 8. 2010). „India rejects UK scientists' 'superbug' claim”. BBC News. Приступљено 13. 8. 2010. 
  17. „Lancet says sorry for 'Delhi bug'. The Times Of India. Приступљено 12. 1. 2011. 
  18. „Science, names giving and names calling: Change NDM-1 to PCM”. Mens Sana Monographs. Приступљено 11. 3. 2011. 
  19. AFP: Belgian man dies of South Asian superbug