Облачинска вишња

С Википедије, слободне енциклопедије

Облачинска вишња је сорта вишње са недефинисаним пореклом. Назив подразумева да потиче из села Облачине и околине, где се налази велика и врло хетерогена популација ове вишње.

Морфолошке особине[уреди | уреди извор]

Облачинска вишња има хоризонталан (површински) коренски систем, који продире у дубину 50–60 cm. Корен је тамно сиве боје. Стабло облачинске вишње је слабо бујно и патуљасто, доста компактно и погодно за густу садњу. Крошња се најчешће обликује у лоптасту или широко пирамидалну. Гране су са кратким интернодијама и целом су дужином плодне, као код пер типова. Пупољци су скоро јајасти, сиве боје са кестењастом нијансом, глатке површине. Цветни пупољак О.вишње садржи од 1-4 цвета родни пупољци се налазе на витим гранама или мајским букетићима.Најбоља родност се постиже када је тај однос пола пола.

Плод (коштуница) облачинске вишње је ситан, масе око 3 g, лоптаст до лоптасто-колачаст, доста уједначене крупноће и сазревања. Покожица (егзокарп) је тамноцрвена и танка. Месо (перикарп) је црвено, средње чврсто, сочно, накисело, ароматично и квалитетно. Сок од меса је интензивно црвен и доста богат растворљивом сувом материјом, шећерима, киселинама и витаминима. Семе је ситно и релативно се лако одваја од плода. Плод се сразмерно лако одваја од петељке. Добро подноси превоз и може да се сачува 3–5 дана у свежем стању. Плод О.висње у зависности од године као и од оптерећености стабла родом може да тежи од 2,5-4 грама,што је плод крупнији радман је већи а садржај коштице мањи.

Физиолошке особине[уреди | уреди извор]

У зависности од временских прилика цветање може да осцилира по који дан. У принципу цвета у другој декади априла. Облачинска вишња спада у групу изразито самооплодних вишања, па није потребно обезбедити опрашиваче. Плодови сазревају уједначено, у периоду 20–30. јуна. Цветање вишње може да осцилира и до две недеље па и више у зависности од рејона у коме се гаји (Баничина) поцетак пуног цвета је био од 30 марта до 18 априла. Време пуног цвета је врло битно за квалитет рода што раније цвета плод ће бити крупнији и под већим оптерећењем родом. Али и то може да буде проблем због позних пролећних мразева, тако да је најбоље време цветања од 5.-10. априла. Иначе О.вишњи је од пуног цвета до бербе потребно у просеку око 58-65 дана .

Облачинска вишња је сорта која ступа у род практично од друге године после садње, а пун род достиже у шестој години. Приноси се у зависности од примењене агротехнике и густине засада крећу од 10.000–30.000 kg по хектару.

Хемијски састав плода[уреди | уреди извор]

Хемијски састав плода зависи од степена зрелости и временских прилика у време зрења. У просеку, плодови облачинске вишње садрже: око 83% воде, од 12–17% суве материје, од 1,5–2,0% укупних киселина. Просечна маса плода је 2,6–3,0 g, при чему је маса коштице 9–13% укупне масе плода.

Еколошки услови[уреди | уреди извор]

Вода[уреди | уреди извор]

Представља врло значајан предуслов за гајење вишања уопште. Облачинска вишња добија се из изданака и оне су јако осетљиве на сушу. С друге стране суша смањује заметање плодова и успорава њихов развитак. Исто тако облачинска вишња неподноси ни висок ниво подземних вода, а уколико се воде задрже долази до пропадања вишње. Најбоље приносе даје у рејонима са умереном влажношчу ваздуха.

Земљиште[уреди | уреди извор]

У принципу треба да има повољан ваздушни, водени и топлотни режим.Најповољнија пХ вредности земљишта су Пх 6 - 7. Облачинска вишња у густом склопу се показала толерантна на врло различитим земљиштима. Облачинска вишња је дала добре резултате како на неутралном до благо алкалном земљишту Фрушке горе,до киселих земљишта јужне Србије. Лоше рзултате даје екстремно сиромашном земљишту и на сувом песку.Изузетни резултати у производњи висње постигнути су на земљистима са ПХ 4.8-5,6 на подруцју Баничине.

Светлост[уреди | уреди извор]

Представља основни чинилац опстанка биљног света. Многобројна испитивања су показала да облачинске вишње најефикасније искоришчавају сунчеву енергију. Засади облачинске вишње спадају у ниске вочке са слабо бујном подлогом и круном не вишом од 2,0 - 2,5m. што јој омогучује максимално искоришчавање светлости и процеса фотосинтезе.

Топлота[уреди | уреди извор]

Облачинска вишња отпорна је према ниским зимским температурама исто тако и према касним пролецним мразевима. Са умереним и средњим дневним температурама око 20 °Ц добијају се најквалитетнији плодови вишње.

Ветар[уреди | уреди извор]

Пре подизања засада облачинске вишње потребно је прикупити податке о јачини и правцу ветра. Ветар може имати врло негативно дејство на вишњу у конбинацији са ниским температурама, а исто тако и у току врелих летњих дана.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Избор подлоге[уреди | уреди извор]

Облачинска вишња се размножава најчешће на сопственом корену, школованим изданцима. Размножавање изданцима се врши узимањем истих из засада уроду са здравих стабала најбоље родности. Почетком новембра ваде се изданци, класирају, пакују, и трапе до садње. Размножавање путем изданака може да буде узрок ширења неких вироза.

Време садње[уреди | уреди извор]

Изданци се саде у јесен или пролеће. Треба настојати да се сађење облачинске вишње обави у јесен, пре наступања јачих мразева, или у пролеће што је могуће раније. Јесења садња у пракси увек даје боље резултате.

Растојање садње[уреди | уреди извор]

За облачинску вишњу пракса је показала да је минимално растојање између редова 4,0m., а у реду између стабала 2,5m. до 3,0m.

Избор садница[уреди | уреди извор]

Треба користити једногодишње изданке, који су здрави и добро развијени. Пре сађења здраве жиле се скраћују за четвртину, а оштећене до места оштећења. Пре сађења саднице се потапају у житку смесу направљену од иловаче, говеђе балеге и воде. Ако се сађење врши у јесен онда се садница не залива, ако се пак сади у пролеће онда се направи левкасто удубљење и залије са 5 - 6 литара воде. Да би се сађење правилно извело потебна су два лица, једно да држи садницу друго да обави сађење.

Подизање вишњара — припрема земљишта[уреди | уреди извор]

После чишчења терена треба пођубрити стајњаком и комплексним ПК ђубривом. После тога обавити ригловање. У јаме ископане за садњу убацује се само оранична земља са комбинованим ђубривом. Ђубрење се наставља сваке године па и у периоду пуне родности, смо што се тада количина ђубрива по хектару повећава. Након бербе, између редова вишања, се коровска флора тањирачом или фрезом заорава и уноси у земљу.

Подизање вишњара на стрмим теренима[уреди | уреди извор]

Изузетно леп пример искоришчавања планинског земљишта је засад облачинске вишње на планини Кукавица на надморској висини 500–600m. Пре садње вишње овде су биле шикаре. Засади облчинске вишње су у изузетно доброј кондицији, а она се може мерити са приносима на најбољим земљиштима у плодној равници.

Паковање[уреди | уреди извор]

Плодови облачинских вишања намењени било страном, било домаћем тржишту морају да се правилно и лепо упакују. Плодови облачинских вишања првог и другог квалитета пакују се у:

  • Мале отворене плитке летварице.
  • Средње отворене плитке летварице.
  • Велике отворене плитке летварице.

У једној амбалажи се могу бити паковани плодови облачинских вишања само од истог квалитета. Техника паковања зависи од врсте амбалаже, квалитета и намене плодова. При обичном паковању облачинских вишања, на дно летварице се поставља хартија, па плодови и на крају се покрију хартијом.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Облачинска вишња, текст на сајту Земљорадничке задруге „Облачинска вишња“ из Мерошине