Ото Ранк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ото Ранк
Отто Ранк
Ото Ранк
Пуно имеОтто Ранк
Име по рођењуОтто Росенфелд
Датум рођења22. април 1884 (1884-04-22)
Место рођењаБеч
 Аустроугарска
Датум смрти31. октобар 1939.(1939-10-31) (55 год.)
Место смртиЊујорк Сити, Њујорк
 САД
ПребивалиштеАустрија, Француска
Држављанствоаустријско
Занимањепсихолог
ОрганизацијаУниверзитет Пенсилваније
Деловањепсихологија
Радовиконтравоља
Ранк-Рагланов митотип
Родни градБеч

Ото Ранк (по рођењу Росенфелд; 22. април 1884 – 31. октобар 1939) био је аустријски психоаналитичар, писац, и учитељ. Рођен у Бечу, он је био један од Сигмунд Фројдових најближих колега током 20 година, плодан писац о психоаналитичким темама, уредник два еминентна аналитичка часописа своје ере, генерални директор Фројдове издавачке куће и креативни теоретичар и терапеут. Ранк је 1926. године напустио Беч и прешао Париз, а током остатка живота водио успешну каријеру предавача, писца и терапеута у Француској и Сједињеним Државама.

У Бечком психоаналитичком друштву[уреди | уреди извор]

Године 1905, у својој 21. години, Ото Ранк је представио Фројду кратки манускрипт о уметнику, студију која је толико импресионирала Фројда да је позвао Ранка да постане секретар настајућег Бечког психоаналитичког друштва. Ранк је тако постао први плаћени члан психоаналитичког покрета, и Фројдова „десна рука” током скоро 20 година. Фројд је сматрао да је Ранк, с којим је интелектуално био приснији од својих синова, најбриљантнији од његових бечких ученика.

Охрабрен и подржан од стране Фројда, Ранк је завршио „гимназију” или припремну средњу школу за колеџ, похађао Бечки универзитет, а докторирао из области књижевности 1912. Његова теза, о Лоенгриновој саги, објављена је 1911, била је прва Фројдованска докторска дисертација која је објављена као књига.

Ранк је био један од шест Фројдових сарадника окупљених у тајном „комитету” или „прстену” каји су настојали да одбране психоаналитички главни ток, кад се развила опозиција предвођена Адлером и Јунгом. Ранк је био најплоднији аутор у „прстену” осим самог Фројда, који је проширио психоаналитичку теорију на проучавање легенде, мита, уметности и других стваралачких дела. Блиско је сарађивао са Фројдом, доприносећи два поглавља о миту и легенди у Тумачењу Снова. Његово име се појављивало испод Фројдовог на насловној страници Фројдовог највећег дела од 1914. до 1930. Између 1915. и 1918, Ранк је служио као секретар Међународног психоаналитичког удружења које је Фојд основао 1910. Сви у малом психоаналитичком свету разумели су колико Фројд поштује Ранга и његову плодну креативност у ширењу психоаналитичке теорије. Фројд је објавио у унутрашњем кругу, препуном љубоморних ривала, да је Ранк био „његов наследник”.[1]

Ранк је 1924. објавио Das Trauma der Geburt (у преводу Траума рођења 1929. године), истражујући како су уметност, мит, религија, филозофија и терапија били осветљени сепарационом анксиозношћу у „фази пре развоја Едиповог комплекса”. (стр. 216). Међутим у Фројдовим теоријама није постојала таква фаза. Едипов комплекс, објаснио је Фројд, био је језгро неурозе и темељни извор све уметности, мита, религије, филозофије, терапије - заиста целе људске културе и цивилизације. То је било први пут да се било ко у унутрашњем кругу усудио да сугерише да Едипов комплекс можда није врховни узрочни фактор психоанализе. Ранг је био први који је користио израз „преедиповски” на јавном психоаналитичком форуму 1925. године.[2] У самоанализи својих сопствених записа из 1930. године, Ранк је приметио да је Меланија Клајн претерано нагласила преедиповски супер его, без икаквог спомена о њему.[3]

Главне публикација[уреди | уреди извор]

По датуму прве публикације
Година Немачки наслов (садашње издање) Енглески превод (садашње издање)
1907 Дер Кüнстлер Тхе Артист
1909 Дер Мyтхус вон дер Гебурт дес Хелден (Туриа & Кант. 2000. ISBN 978-3-85132-141-8.) Тхе Мyтх оф тхе Биртх оф тхе Херо (Јохнс Хопкинс. 2004. ISBN 978-0-8018-7883-1.)
1911 Дие Лохенгрин Саге [доцторал тхесис] Тхе Лохенгрин Сага
1912 Дас Инзест-Мотив ин Дицхтунг унд Саге Тхе Инцест Тхеме ин Литературе анд Легенд (Јохнс Хопкинс. 1991. ISBN 978-0-8018-4176-7.)
1913 Дие Бедеутунг дер Псyцхоаналyсе фур дие Геистесwиссенсцхафтен [wитх Ханнс Сацхс] Тхе Сигнифицанце оф Псyцхоаналyсис фор тхе Хуман Сциенцес
1914 "Траум унд Дицхтунг" анд "Траум унд Мyтхус" ин Сигмунд Фреуд'с Дие Траумдеутунг Тхе Интерпретатион оф Дреамс едс. 4–7: "Дреамс анд Поетрy"; "Дреамс анд Мyтх" аддед то Цх. VI, "Тхе Дреам-Wорк." Ин Дреаминг бy тхе Боок L. Маринелли анд А. Маyер, Отхер. 2003. ISBN 978-1-59051-009-4.
1924 Дас Траума дер Гебурт (Псyцхосозиал-Верлаг. 1998. ISBN 978-3-932133-25-1.) Тхе Траума оф Биртх, 1929 (Довер. 1994. ISBN 978-0-486-27974-9.)
1924 Ентwицклунгсзиеле дер Псyцхоаналyсе [wитх Сáндор Ференцзи] Тхе Девелопмент оф Псyцхоаналyсис / Девелопментал Гоалс оф Псyцхоаналyсис
1925 Дер Доппелгäнгер [wриттен 1914] Тхе Доубле (Карнац. 1989. ISBN 978-0-946439-58-4.)
1929 Wахрхеит унд Wирклицхкеит Трутх анд Реалитy (Нортон. 1978. ISBN 978-0-393-00899-9.)
1930 (Цонсистс оф Волумес II анд III оф "Тецхник дер Псyцхоаналyсе": Вол. II, "Дие Аналyтисцхе Реактион ин ихрен конструктивен Елементен"; Вол. III, "Дие Аналyсе дес Аналyтикерс унд сеинер Ролле ин дер Гесамтситуатон". Цопyригхт 1929, 1931 бy Франз Деутицке.) Wилл Тхерапy, 1929–31 (Фирст публисхед ин Енглисх ин 1936;репринтед ин папербацк бy Нортон. 1978. ISBN 978-0-393-00898-2.)
1930 Сееленглаубе унд Псyцхологие Псyцхологy анд тхе Соул (Јохнс Хопкинс. 2003. ISBN 978-0-8018-7237-2.)
1932 Кунст унд Кüнстлер (Псyцхосозиал-Верлаг. 2000. ISBN 978-3-89806-023-3.) Арт анд Артист (Нортон. 1989. ISBN 978-0-393-30574-6.)
1933 Ерзиехунг унд Wелтансцхауунг: Еине Критик д. псyцхол. Ерзиехунгс-Идеологие, Мüнцхен: Реинхардт, 1933 Модерн Едуцатион
1941   Беyонд Псyцхологy (Довер. 1966. ISBN 978-0-486-20485-7.)
1996   А Псyцхологy оф Дифференце: Тхе Америцан Лецтурес [талкс гивен 1924–1938; едитед анд wитх ан интродуцторy ессаy бy Роберт Крамер (Принцетон. 1996. ISBN 978-0-691-04470-5.)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lieberman and Kramer, 2012, pp. 225)
  2. ^ Rank 1996, стр. 43
  3. ^ ibid., pp. 149n)

Literatura[уреди | уреди извор]

Korespondencija

Радови дужне књиге о Оту Ранку.

  • Цоста, Јулио Роберто (2014). То Бе Море Персон: а Реадинг оф Отто Ранк. Амазон Дигитал Сервицес, Инц. ИСБН 978-85-917073-0-0. .
  • Карпф, Фаy Бергер (1970). Тхе Псyцхологy анд Псyцхотхерапy оф Отто Ранк: Ан Хисторицал анд Цомпаративе Интродуцтион. Wестпорт, Цоннецтицут: Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-8371-3029-3. .
  • Лиеберман, Е. Јамес (1985). Ацтс оф Wилл: Тхе Лифе анд Wорк оф Отто Ранк. Фрее Пресс. ИСБН 978-0-684-86327-6. . Упдатед ед. Университy оф Массацхусеттс Пресс, 1993. Френцх транслатион: Ла волонтé ен ацте: Ла вие ет л'œвре д'Отто Ранк ПУФ. 1991. ISBN 978-2-13-043306-4.; Герман транслатион Отто Ранк: Лебен унд Wерк Псyцхосозиал. 1997. ISBN 978-3-932133-13-8.
  • Менакер, Естхер (1982). Отто Ранк: А Редисцоверед Легацy. Цолумбиа Университy Пресс.
  • Тафт, Јессие (1958). Отто Ранк: А Биограпхицал Студy Басед он Нотебоокс, Леттерс, Цоллецтед Wритингс, Тхерапеутиц Ацхиевементс анд Персонал Ассоциатионс. Неw Yорк: Тхе Јулиан Пресс.

Магистарске тезе о Ранку.

Журналске серије о Ранку.

  • Јоурнал оф тхе Отто Ранк Ассоциатион Волс. 1 – 17, 31 иссуес, 1967–1983, диверсе wритерс, инцлудинг Отто Ранк.

Чланци и поглавља књига о Оту Ранку.

  • Крамер, Роберт (2015). 'I ам Боилинг wитх Раге': Wхy Дид Фреуд Банисх Ранк?, ан артицле ин Псyцхоаналyсе им Wидерспруцх, Волуме 53, пп. 31–43.
  • Крамер, Роберт (2006). Отто Ранк. Единбургх Интернатионал Енцyцлопедиа оф Псyцхоаналyсис, Росс Скелтон (ед.) Единбургх Университy Пресс), пп. 389.
  • Крамер, Роберт (2003). Wхy Дид Ференцзи анд Ранк Цонцлуде тхат Фреуд Хад Но Море Емотионал Интеллигенце тхан а Пре-Оедипал Цхилд? Ин Цреативе Диссент: Псyцхоаналyсис ин Еволутион, Цлауде Барбре, Баррy Уланов, анд Алан Роланд (едс.), Праегер, Цх.3, пп. 23–36.
  • Крамер, Роберт (1995). Тхе Биртх оф Цлиент-Центеред Тхерапy: Царл Рогерс, Отто Ранк, анд 'Тхе Беyонд,' ан артицле ин Јоурнал оф Хуманистиц Псyцхологy, Волуме 35, пп. 54–110. [1]
  • Крамер, Роберт (1995). Тхе 'Бад Мотхер' Фреуд Хас Невер Сеен: Отто Ранк анд тхе Биртх оф Објецт-Релатионс Тхеорy, ан артицле ин Јоурнал оф тхе Америцан Ацадемy оф Псyцхоаналyсис, Волуме 23, пп. 293–321.
  • Ландy, Роберт Ј. (2008). Тхе Цоуцх анд тхе Стаге: Интегратинг Wордс анд Ацтион ин Псyцхотхерапy. Ланхам: Јасон Аронсон, пп. 23–33.
  • Лиеберман, Е. Јамес. (2003) Тхе Еволутион оф Псyцхотхерапy Синце Фреуд. Ин Цреативе Диссент: Псyцхоаналyсис ин Еволутион, Цлауде Барбре, Баррy Уланов, анд Алан Роланд (едс.), Праегер, Цх. 4, пп. 37–44.
  • Роазен, Паул анд Блума Сwердлофф (едс.) (1995). Хересy: Сандор Радо анд тхе Псyцхоаналyтиц Мовемент. Неw Јерсеy: Јасон Аронсон.
  • Схеетс-Јохнстоне, Маxине (2008). Тхе Роотс оф Моралитy. Университy Парк: Пеннсyлваниа Стате Университy Пресс, пп. 63–91.

Днвевник Сандор Ференција.

  • Тхе Цлиницал Диарy оф Сáндор Ференцзи (1988), Едитор Јудитх Дупонт, Транслатор Мицхаел Балинт анд Ницола Зардаy Јацксон, Харвард Университy Пресс.

Чланци или поглавља о примени Ранкове психологије уметности на трансформативну акцију учења, развоја лидера и организацијског учења.

  • Крамер, Роберт (2003). Манагемент анд Организатион Девелопмент Тхроугх тхе Ленс оф Отто Ранк анд Царл Рогерс, Интернатионале Зеитсцхрифт фűр Созиалпсyцхологие унд Группендyнамик [Виенна, Аустриа], Вол. 28, пп. 26–43. (Ин Енглисх.)
  • Крамер, Роберт (2007). Хоw Мигхт Ацтион Леарнинг Бе Усед то Девелоп тхе Емотионал Интеллигенце анд Леадерсхип Цапацитy оф Публиц Администраторс? Јоурнал оф Публиц Аффаирс Едуцатион,13 (2), пп. 205–246.
  • Крамер, Роберт (2008). Леарнинг Хоw то Леарн: Ацтион Леарнинг фор Леадерсхип Девелопмент. А цхаптер ин Рицк Морсе (ед.) Инноватионс ин Публиц Леадерсхип Девелопмент. Wасхингтон DC: M.Е. Схарпе анд Натионал Ацадемy оф Публиц Администратион, пп. 296–326.
  • Крамер, Роберт анд Јамес Келлy (2010). Трансформативе Ацтион Леарнинг ин тхе У.С. Говернмент. А цхаптер ин Yури Босхyк анд Роберт Дилwортх (едс.), Ацтион Леарнинг анд Итс Апплицатионс. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан, пп. 43–54.
  • Крамер, Роберт (2012). Отто Ранк он Емотионал Интеллигенце, Унлеарнинг анд Селф-Леадерсхип. Америцан Јоурнал оф Псyцхоаналyсис.72, пп. 326–351.
  • Крамер, Роберт (2016). Фром Скиллсет то Миндсет: А Неw Парадигм фор Леадер Девелопмент. Публиц Администратион Иссуес, Нумбер 5, пп. 125–142.

Друге референце.

  • Бецкер, Ернест (1973). Тхе Дениал оф Деатх. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс.
  • Бецкер, Ернест (1975). Есцапе фром Евил. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс.
  • Крипал, Јеффреy Ј. (2007). Есален: Америца анд тхе Религион оф Но Религион. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс.
  • Нин, Анаис (1966). Тхе диарy оф Анаïс Нин: 1931–1934, Волуме 1.Неw Yорк: Хоугхтон Миффлин Харцоурт.
  • Wеинстеин, Фред (2001). Фреуд, Псyцхоаналyсис, Социал Тхеорy: Тхе Унфулфиллед Промисе. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс.
  • Полстер, Ервинг (1968). А Цонтемпорарy Псyцхотхерапy. Ин Паул Давид Пурсглове (ед.) Рецогнитионс ин Гесталт Тхерапy Неw Yорк: Функ & Wагналлс.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ото Ранк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oto_Rank&oldid=27676348”