Пређи на садржај

Отправник послова

С Википедије, слободне енциклопедије

Отправник послова представља дипломату, који води амбасаду у ситуацијама када амбасадор није присутан. Порекло речи „цхарге д’аффаирес” је француског порекла и означава особу која је ,,задужена за“.

Отправник послова ужива исте услуге и имунитете као и амбасадор. Међутим отправник послова има ниже рангиран статус у односу на амбасадора, зато он/она има нижи приоритет на формалним дипломатским догађајима.[1]

У већини случајева, дипломата би радио као отправник послова на привремено, током одсуства амбасадора. Постоје ретки случајеви када се отправник поставља на неодређени период, када због неспоразума између две земље није могуће или је непожељно да се пошаље дипломата који има виши ранг.

Пресеанс у дипломатском кору:

  1. Амбасадори и Опуномоћени папски нунције
  2. Опуномоћени министри
  3. Отправници послова ад хоц или про темпоре
  4. Отправници послова ад интерим (амбасада)
  5. Отправници послова ад интерим (легација)

Типови отправника послова[уреди | уреди извор]

Отправник послова ад интерим (привремено), то су отправници који су постављени да воде амбасаду због одсуства амбасадора. Уобичајено је да се постави саветник или секретар делегације. Пре него што напусти свој положај, бивши шеф мисије представи отправника министру иностраних послова у држави која акредитује. Отправници се не сматрају формлано акредитованим, јер они немају дипломатске акредитације.[2]


Отправник послова ен пиед, отправник који је постављен на дужи перод као шеф мисије, то се дешава у случају када земље немају однос на амбасадорском нивоу.[3][4] Постављају се дипломатском нотом од министра иностраних послова државе која шаље држави која акредитује, тј. њеном Министарству иностраних послова.

Отправник послова ен пиед има предност у односу на отправника ад интерим, али су нижи чин од амбасадора. Некада се ословљавају као ад хор или ен титре.[1][5][2]

Дугогодишњи односи на нивоу отправника[уреди | уреди извор]

У одређеним случајевима отправник послова може бити постављен на дужи период, када мисију води амбасадор који је акредитован у више држава. Мисија може бити деградирана са нивоа амбасадора на ниво отправника послова како би се показало незадовољство или како би се избегли екстремни кораци прекидања дипломатских односа. Као пример може послужити случај Саудијске Арабије и Тајланда, ове две државе нису размениле амбасадоре јос од 1989.године, због још увек нерешене афере „Плави дијамант”.[6]

Када се дипломатско звање проширује на нову владу, отправник послова ће одмах бити послат да установи дипломатско представништво. У случају да не дође до благовремене размене амбасадора, може доћи до продуженог периода односа на нивоу отправника послова. Један од примера јесте однос Народне Републике Кине и Уједињеног Краљевства. Уједињено Краљевство је признало НР Кину 1950. године и поставила отправника послова у Пекингу. Међутим Кина није желела да размени амбасадоре све док Енглеска не повуче свој конзулат из Тајпеја. Односи нису имали помака до 1972. године.[7]

С обзиром да отправник послова представио своје акредитиве министру иностраних послова, а не шефу државе, именовање „отправник послова” може избећи политички осетљив састанак, који би значио признање тог шефа државе или владе.

Слично томе, држава пријема може одбити да акредитује амбасадора, али да ипак одржи дипломатске односе прихватањем отправника послова. Пример је Репиблика Кипар која именује велики број отправника послова ен пиед у својим представништвима у иностранству.[8]

Историјат[уреди | уреди извор]

У модерној употреби се отправник послова у суштини се не разликује од амбасадора или изасланика или министра резидента. Они представљају своју државу, одвојено од ранга и пресеанса, уживају исте привилегије и имунитете као остали дипломатски агенти.

Али у историји постоје ретки примери у којима је дипломатски положај, формално рангиран као отправник послова, заправо запослен у много значајнијој колонијалној улози, коју обично има резидент.

Анам-Тонкин (већина данашњег Вијетнама), први отрправник послова Француске био је један од тројице локалних владара града Хуе 1875. године. Касније је именован први резидент-генерал 11. јуна 1884. године, јер су престали да буду одани Кинеском царству.

Отправник послова у француској употреби може означавати и положај и изван дипломатије као специфичан положај или индивидуа са више или мање привременом одговорношћу за одређено подручје деловања.

Види такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „2 ФАМ 320 Прецеденце” (ПДФ). У.С. Департмент оф Стате Фореигн Аффаирс Мануал. 18. 10. 2011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 10. 2015. г. Приступљено 20. 3. 2016. 
  2. ^ а б Боцзек, Болеслаw Адам (2005). Интернатионал Лаw: А Дицтионарy. Сцарецроw Пресс. стр. 48. ИСБН 978-0810850781. 
  3. ^ „У.С. Релатионс Wитх Венезуела”. Буреан оф Wестерн Хемиспхере Аффаирс, У.С. Департмент оф Стате. 20. 7. 2015. Архивирано из оригинала 15. 3. 2016. г. „Тхере цуррентлy ис но У.С. Амбассадор то Венезуела; тхе У.С. Цхарге д'Аффаирес ен пиед ис Лее МцЦленнy. 
  4. ^ Денза, Еилеен (2016). Дипломатиц Лаw: Цомментарy он тхе Виенна Цонвентион он Дипломатиц Релатионс. Оxфорд Университy Пресс. стр. 99. ИСБН 9780198703969. „Цхаргéс д'аффаирес ад интерим аре дистинцт фром тхе 'цхаргéс д'аффаирес аццредитед то Министерс фор Фореигн Аффаирс' wхо аре листед ундер Артицле 14 оф тхе Цонвентион ас форминг тхе тхирд цласс оф хеадс оф миссион. Тхе латтер аре офтен десцрибед ас 'цхаргéс д'аффаирс ен пиед ', анд цан бе трацед бацк то тхе еигхтеентх центурy 'агентс'. 
  5. ^ Фрееман, Јр., Цхарлес W. (1993). Дипломат'с дицтионарy. Wасхингтон, DC: Натионал Дефенсе Университy Пресс. стр. 56. ИСБН 9780788125669. „Цхаргé д'Аффаирес: Ан оффицер ин цхарге оф ан ембассy wхо ис нот ан амбассадор, е.г., wхен тхе левел оф релатионс бетwеен тwо статес хас беен лоwеред то белоw тхе амбассадориал левел, анд аццредитед то тхе Министер оф Фореигн Аффаирс, ратхер тхан то тхе цхиеф оф стате. Ин суцх цирцумстанцес, термед Цхаргé д'Аффаирес ад хоц.' 
  6. ^ „Ембассy иссуес анотхер ангрy статемент”. натионмултимедиа.цом. Архивирано из оригинала 22. 09. 2010. г. Приступљено 28. 05. 2018. „Мр. Набил Асхри саид тхат "Тхе Кингдом оф Сауди Арабиа'с гоал он тхис иссуе стемс дирецтлy фром итс фирм анд цлеар фореигн полицy оф нон-интерференце, анд сеекинг цлосер цооператион анд девелопинг фриендлy интернатионал релатионс, ас итс релатионс wитх тхе Кингдом оф Тхаиланд суфферед бецаусе оф тхе аппаллинг унсолвед цримес цуррентлy пендинг анд wхицх хаве ресултед ин тхе доwнградинг оф билатерал релатионс аффецтинг ботх тхе пеопле оф Сауди Арабиа анд Тхаиланд фор море тхан 20 yеарс", аддинг "ит ис мy дутy то трy то неготиате тхис иссуе wитх тхе Тхаи Говернмент, ин ордер то авоид анy фуртхер тенсион ор ундесирабле цомплицатионс ин билатерал релатионс". 
  7. ^ „Цхина (Еxцханге оф Амбассадорс)”. Парлиаментарy Дебатес (Хансард). Хоусе оф Цоммонс. 13. 3. 1972. цол. 31–35. „Wхен еарлy ласт yеар wе децидед то ресуме дисцуссионс wитх тхе Цхинесе Говернмент он тхис субјецт wе толд тхем тхат иф ан агреемент он ан еxцханге оф амбассадорс wас реацхед wе wоулд бе препаред то wитхдраw оур цонсулате фром Таиwан. Тхис wе схалл ноw до.  Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  8. ^ „Cyprus Diplomatic Missions Abroad”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2013. 

Izvori i spoljašne veze[уреди | уреди извор]