Penthophera morio
| Пентхопхера морио | |
|---|---|
| |
| Мужјак | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Натпородица: | Ноцтуоидеа |
| Породица: | Еребидае |
| Род: | Пентхопхера |
| Врста: | П. морио
|
| Биномно име | |
| Пентхопхера морио Лине, 1767
| |
| Синоними | |
| |
Penthophera morio, ливадски губар[1] је врста ноћног лептира (мољца) из породице Еребидае. Припада потпородици Лyмантриинае, а врсту је први описао Карл Лине, 1767. године, најпре под називом Пхалаена морио.[2]
Распрострањење, станиште и биљка хранитељка
[уреди | уреди извор]Врста је европског распрострањерња, нарочито присутна у Средњој и Источној Европи.[3] У већем делу свог ареала, популације су у опадању услед све масовније експлоатације земљишта, али је у Србији и даље релативно често сусретана врста, нарочито у источном делу земље. Станишта су кречњачке и камените долине, травнати насипи, ливаде за испашу са спорадичном жбунастом вегетацијом. Због биологије врсте, популације су често изоловане на већим локалитетима. У литератури се као биљке хранитлејке наводе бројне Поацеае, нешто ређе Цyперацеае, а најчешће бележене су Дацтyлус гломерата, Поа пратенсис, Фестуца сп. и слично.[4][5]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Женке полажу гомилицу жутих, сферичних јаја на вегетацију и облажу их сетама са свог абдомена ради заштите. Тек излегле гусенице су слузавог, провидног интегумента и прекривенае сетама са црним папилозним основама. Ларва на полоивини свог развојног пута хибернира у специјалној пресвлаци од многобројних сета. Веома често се могу сусрети накупине гусеница у овом ступњу, најчешће на тлу, у агрегацији. Са даљим пресвлачењима, гусеница добија црн интегумент, папилозне осонове сета су још израженије, а почињу да се, латерално, појављају и бела поља са наранџастим папилама. Зрела гусеница задржаће црн интегумент, беле лонгитуде, све папиле постају крупне, широке и наранжасте. Наранџасти су и лажни и прави екстремитети. Главена капсула је тамно сива. Гусеница је здепаста и има благо отечен излгед. Зрела је у априлу и мају. Улуткавају се на вегетацији, у претходном припремљеном свиленом заштитном кокону. Адулти показују полни диморфизам. Мужјаци су раскошних, перастих антена, црне боје и полупровидних крила са израженом венацијом. Распон крила је до 25мм. Женке су крупног тела, неугледне, редукованих крила и седентарне.[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
♂ -
♂ △ -
Кошуљица лутке мужјака након еклозије
_Penthophera_morio_-_Vorchdorf_Austria_-_male_dorsal.jpg)
_Penthophera_morio_-_Vorchdorf_Austria_-_male_ventral.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пентхопхера морио - ливадски губар | Алципхрон”. алципхрон.хабипрот.орг.рс. Приступљено 2020-12-02.
- ^ „Пентхопхера морио (Линнаеус, 1767) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-02.
- ^ Заплеталовá, L.; Заплетал, M.; Конвичка, M. (2016-10-01). „Хабитат Импацт он Ултравиолет Рефлецтанце ин Мотхс”. Енвиронментал Ентомологy (на језику: енглески). 45 (5): 1300—1305. ИССН 0046-225X. дои:10.1093/ее/нвw097.
- ^ Гyпсy Мотх, Лyмантриа диспар Линнаеус (Лепидоптера: Лyмантриидае), Спрингер-Верлаг, Приступљено 2020-12-02
- ^ Хеппнер, Ј. Б. (1991-05-01). „Брацхyптерy анд аптерy ин Лепидоптера.”. Тропицал Лепидоптера Ресеарцх (на језику: енглески): 11—40. ИССН 2575-9256.
- ^ Павликова, Анезка; Конвицка, Мартин (2012-04-01). „Ан ецологицал цлассифицатион оф Централ Еуропеан мацромотхс: хабитат ассоциатионс анд цонсерватион статус ретурнед фром лифе хисторy аттрибутес”. Јоурнал оф Инсецт Цонсерватион (на језику: енглески). 16 (2): 187—206. ИССН 1572-9753. дои:10.1007/с10841-011-9405-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- "10408 Penthophera morio (Linnaeus, 1767) - Trauerspinner". Lepiforum e. V. Retrieved April 5, 2020.
- Маззеи, Паоло; Морел, Даниел; Панфили, Раниеро. „Пентхопхера морио (Линнаеус, 1767)”. Мотхс анд Буттерфлиес оф Еуропе анд Нортх Африца. Приступљено 5. 4. 2020.