Pepeljuga
| Пепељуга | |
|---|---|
 Илустрација Густава Доре за Пепељугу | |
| Бајка | |
| Име | Пепељуга |
| Друга имена | Cendrillon, Cenicienta, Aschenputtel, Cenerentola, Askungen, Золушка |
| Подаци | |
| Регион | Евроазија |
Пепељуга је народна бајка која садржи елементе мита о неправедно угњетаваној особи која тријумфује. Главна јунакиња је млада девојка која живи тежак живот, који се услед срећних околности изненада мења. Познато је неколико хиљада варијанта широм света.[1][2] Најстарије забележене верзије сачуване су у Кини и старој Грчкој. Најпопуларнију верзију ове приче обрадио је и објавио Шарл Перо 1697.[3] Заплет описан у њој данас је не само најпознатији, већ је готово потиснуо остале верзије. Браћа Грим су почетком деветнаестог века објавили сопствену верзију.[4] Бајка „Пепељуга” постоји и у усменој традицији српског народа, и једну варијанту је забележио Вук Караџић од народног приповедача и објавио у „Српским народним приповијеткама” (1821).[5]
Иако се наслов приче и име јунакиње разликује зависно од језика, у већини европских варијаната везано је за реч „пепео”, сугеришући по аналогији особу чије врлине нису биле препознате или особу која се уздиже са дна. Перо-Гримова верзија „Пепељуге” је адаптирана у бројне игране и анимиране филмове, позоришне представе, радио драме, сликовнице, а у популарној култури и свакодневном говору присутне су бројне алузије на познати заплет. У Арн-Томсоновом систему класификовања народних бајки „Пепељуга” се класификује под „прогоњена јунакиња”.
Пепељуга према анимираном филму[уреди | уреди извор]
У овој бајци девојка по имену Пепељуга остаје без оца и мајке, и наставља да живи са маћехом и својим грозним полу-сестрама. Пепељуга је била приморана да ради најтеже послове у кући, уместо њене маћехе. Једног дана, стигне позивница за краљевски бал у којој је писало да су позване све неудате девојке. Пепељуги је било дозвољено да иде на бал под условом да уради све послове у кући. Она стиже да уради све послове, али не и да сашије хаљину. Али мишеви и птице су јој сашили хаљину. Видевши то љубоморне полу-сестре су јој поцепале хаљину. Јадна Пепељуга открива добру вилу која јој помаже, али јој каже да ће чаролија трајати само до поноћи. Пепељуга је на балу плесала са принцем заборавивши на сат. Када је сат откуцао поноћ Пепељуга је побегла заборавивши стаклену ципелицу. Принц је наредио да све девојке пробају ципелицу како би нашао Пепељугу. Када је дошао ред да Пепељуга проба ципелу зла маћеха је сломила ципелу, али на срећу Пепељуга је имала другу. Принц је оженио Пепељугу и живели су срећно,док их смрт није одвојила.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зипес, Јацк (2001). Тхе Греат Фаирy Тале Традитион: Фром Страпарола анд Басиле то тхе Бротхерс Гримм. W. W. Нортон & Цо. стр. 444. ИСБН 978-0-393-97636-6.
- ^ Дундес, Алан. Циндерелла, а Цасебоок. Мадисон, Wис. . University of Wisconsin Press. 1988..
- ^ Bottigheimer, Ruth. (2008). "Before Contes du temps passe (1697): Charles Perrault's Griselidis, Souhaits and Peau". The Romantic Review, Volume 99, Number 3. pp. 175–89
- ^ Zipes, Jack (2001). The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm. W. W. Norton & Co. стр. 444. ISBN 978-0393976366.
- ^ Stefanovic Karadzic, Vuk (2007). Srpske narodne bajke. Kreativni centar; 3rd edition (2007). стр. 214. ISBN 978-8677812843.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Lynn Thiesmeyer (2003). „The Romantic Redefinition of Myth and Folklore”. Romantic Poetry. John Benjamins Pub Co. ISBN 9027234507.
- Stefanovic Karadzic, Vuk (2007). Srpske narodne bajke. Kreativni centar; 3rd edition (2007). стр. 214. ISBN 978-8677812843.
- Zipes, Jack (2001). The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm. W. W. Norton & Co. стр. 444. ISBN 978-0393976366.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
