Петрозитис
| Петрозитис | |
|---|---|
 | |
| Петросквамозни део слепоочне кости у којој се одвија запаљењски процес | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неурологија |
| МКБ-10 | Х70.2 |
Петрозитис или запаљење пирамиде слепоочне кости (лат. Petrositis) је инфекцијом изазвано обољење које настаје као компликација акутних гнојних запаљења средњег ува када се остеолитични процес прошири према врху коштане пирамиде слепоочне кости, било директно из бубне дупље или преко перилабиринтарних ћелија.[1][2]
Анатомија[уреди | уреди извор]
Слепоочна кост (ос темпорале) је парна кост лобање која се налази између сфеноидалне или клинасте кости, окципиталне или потиљачне кости и париеталне или темене кости.
Чини је:[3]
- парс сqуамоса који гради латерални зид крова лобање,
- парс тyмпаница, који гради зид спољног слушног ходина (меатус ацустицус еxтернус)
- петрозни део (парс петроса), који је састављен од спољашњег дела који гради мастоидни наставак и унутрашњег, који гради средњи део базе лобање (средње и унутрашње уво).
Петрозни део је најзначајнија анатомска структура слепоочне кости јер у себи садржи средње и унутрасње уво и изградјује средњи део базе лобање
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Најважнији узрочници бактеријске упале су Стрептоцоццус пнеумониае, Хаемопхилус инфлуензае и Мораxелла цатаррхалис. Сматра се да је данас у свету пнеумокок најчешћи узрочник акутног запаљења средњег ува у 20%-40% случајева, Хаемопхилус инфлуензае нешто је ређи у 20%-25% случајева (и чешћи код мање деце), а Мораxелла цатаррхалис узрочник је у 10%-15% упала. Преваленција моракселе данас у порасту у свету.
У ери антибиотика петрозитис је је данас веома ретко обољење
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Петрозитис настаје 4-6 недеље од гнојног запаљења средњег ува, понекад и касније. Ширење инфекције може се одвијати преко пнеуматизиране кости, васкуларних канала или директним ширењем.[4]
Ширењем упале у подручје мастоида настаје мастоидитис, а даљњим ширењем гној се може накупљати иза ушне шкољке под периостом и при томе је одизати од кости (субпериостални апсцес). Ширењем упале на унутарашње уво настаје лабиринтитис с наглим погоршањем слуха и сметњама равнотеже.
Како близу петрозног (пирамидалног) апекса, одвојен од њега само дуром матер, лежи тригеминални ганглион н. абдуценса медијално уз тригеминални ганглијон, екстрадурално запаљење код секундарног апикалноог петрозитиса може захватити наведене структуре и узроковати симптоме Градениговог синдрома. Синдром се карактерише тријасом симптома: супуративним запаљењем средњег ува, болом у пределу дистрибуције тригеминалног живца и парезом живца абдуценса.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Док је процес ограничен само на пирамиду слепоочне кости болесник нема никаквих карактеристичних симптома. Када се процес прошири јављају се карактеристични знаци и симптоми петрозитис:
- пареза абдуценса
- неуралгија тригеминуса, због ширења запаљења према ганглион-у Гассери.
Клинички знаци којим се кављају у овој фази болести су диплопија, фотофобија и страбизам.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу :
- клиничке слике,
- присуства акутног мастоидитиса,
- погоршања болести,
- рендгенографије мастоида,
- оперативног налаза.
Терапија[уреди | уреди извор]
Првенствено се заснива на:
- мастоидектомији и дренажа апикалног процеса
- примени сулфамидске или антибиотска терапије у великим дозама.
Компликације[уреди | уреди извор]
Компликација које могу да настану код петрозитис су: екстрадурални апсцес и менингитис.
Иако петрозитис може довести до фаталних последица: менингитиса, интракранијалних апсцеса, ширења на базу лобање и захватања IX, X и XI кранијалног живца (Вернетов синдром), превертебралних/парафарингеалних апсцеса и ширења у симпатички плексус око каротидне овојнице, инциденција наведених компликација знатно је смањена појавом антибиотика.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ УХАРИ M, МÄНТYСААРИ К, НИЕМЕЛÄ M. А мета- аналyтиц ревиеw оф тхе риск фацторс фор ацуте отитис медиа. Цлин Инфецт Дис 1996;22:1079-83.
- ^ ТАПИАИНЕН Т, ЛУОТОНЕН L, КОНТИОКАРИ Т, РЕНКО M, УХАРИ M. Xyлитол администеред онлy дуринг респираторy инфецтионс фаилед то превент ацуте отитис медиа. Педиатрицс 2002;109:19.
- ^ Ромер, Алфред Схерwоод; Парсонс, Тхомас С. (1977). Тхе Вертебрате Бодy. Пхиладелпхиа, ПА: Холт-Саундерс Интернатионал. пп. 217–244. ИСБН 0-03-910284-X.
- ^ Цхоле, Рицхард А.; Судхофф, Холгер Х. (2010), Цхрониц Отитис Медиа, Мастоидитис, анд Петроситис, Елсевиер, стр. 1963—1978, ИСБН 978-0-323-05283-2, Приступљено 2023-11-29
Литература[уреди | уреди извор]
- Тх. Хüнерманн, D. Плестер: Дие Оператионен ам Охр. (= Дер Оператионскурс дес Халс-, Насен- унд Охренарзтес. Банд 1). Ј. А. Бартх, Леипзиг 1970,
- Ерхард Лüсцхер: Лехрбуцх дер Охренхеилкунде. Спрингер, Wиен 1952.
- К. Флеисцхер: Отитискомпликатионен хеуте. Ин: Х. Ганз, W. Сцхäтзле: ХНО Праxис Хеуте. Банд 9, Спрингер-Верлаг, Берлин 1989.
- M. Е. Глассцоцк, Г. Е. Схамбаугх: Сургерy оф тхе Еар. W.Б. Саундерс, Пхиладелпхиа 1990, ISBN 0-7216-2063-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
