Пиран (молекул)

Пиран (молекул)
2Х-пyран	4Х-пyран
Називи
	IUPAC назив 2H-Piran, 4H-Piran
	Други називи 2H-Оксин, 4H-Оксин
Идентификација
CAS број	289-66-7 (2Х) ; 289-65-6 (4Х);
3Д модел (Jmol)	(2Х): интерактивна слика; (4Х): интерактивна слика;
PubChem C ID	186148 (2Х); 136135 (4Х);
	SMILES ; (2H): C1=CC=CCO1; (4H): C1=CCC=CO1; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C5H6O
Моларна маса	82,10 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења	Дихидропиран; Тетрахидропиран
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

У хемија, пиран, или оксин, је шестоатомски хетероциклични, неароматични прстен, који се састоји од пет атома угљеника и једног атома кисеоника и који садржи две двоструке везе. Молекулска формула је C₅H₆O. Постоје два изомера пирана, који се разликују по локацији двоструких веза. У 2H-пирану, засићени угљеник је у позицији 2, док је у 4H-пирану, у позицији 4.

4H-Пиран је први пут изолован и окарактерисан 1962. путем пиролизе 2-ацетокси-3,4-дихидро-2H-пирана.^[3] Утврђено је да је сувише нестабилан, посебно у присуству ваздуха. 4H-пиран се лако диспропорционише до кореспондирајућег дихидропирана и пирилијум јона, који се лако хидролизују у воденом раствору.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Масамуне, С.; Цастеллуцци, Н. Т. (1962). „γ-Пyран”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 84 (12): 2452—2453. дои:10.1021/ја00871а037.

Види још[уреди | уреди извор]

Фуран

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Масамуне, С.; Цастеллуцци, Н. Т. (1962). „γ-Пyран”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 84 (12): 2452—2453. дои:10.1021/ја00871а037.

[1]

[2]

[3]