Пиролизин
![]() | |
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
N6-{[(2R,3R)-3-metil-3,4-dihidro-2H-pirol-2-il]karbonilL-лизин}-
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
КЕГГ[1] | |
| |
Својства | |
C12H21N3O3 | |
Моларна маса | 255,313 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
Пиролизин (Пyл, О) се јавља у природи као гентички кодирана аминокиселина коју користе поједине метаногениске археје као и неке бактерије. Он се јавља у ензимима који учествују у дељу њиховог метаболизма којим се формира метан. Пиролизин је сличан лизину, али има додатни пиролински прстен везан на крају лизинског бочног остатка. Постоје специфична тРНК и аминоацил тРНК синтетаза за пиролизин. Оне формирају део неуобичајеног генетичког кода тих организама. Пиролизин се сматра двадесетдругом протеиногеном аминокиселином.
Заједнички номенклатурни комитети ИУПАЦ-а/ИУБМБ-а су званично препоручили ознаке Pyl и О за пиролизин.
Структура[уреди | уреди извор]
На основу кристалографских[4] и МАЛДИ масено спектрометријских мерења, пиролизин се састоји од 4-метилпиролин-5-карбоксилата везаног амидном везом за ϵN лизина.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Бинг Хао; Wеимин Гонг; Тсунео К. Фергусон; Цареy M. Јамес; Јосепх А. Крзyцки; Мицхаел К. Цхан (24. 05. 2002). „А Неw УАГ-Енцодед Ресидуе ин тхе Струцтуре оф а Метханоген Метхyлтрансферасе”. 296 (5572). Сциенце: 1462—1466. ПМИД 12029132. дои:10.1126/сциенце.1069556.
- ^ Јитесх А. Соарес; Лиwен Зханг; Рхонда L. Питсцх; Нанетте M. Клеинхолз; Р. Бењамин Јонес; Јеремy Ј. Wолфф; Јон Амстер; Кари Б. Греен-Цхурцх & Јосепх А. Крзyцки (04. 11. 2005). „Тхе ресидуе масс оф L-пyрролyсине ин тхрее дистинцт метхyламине метхyлтрансферасес”. Тхе Јоурнал оф биологицал цхемистрy. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 280 (44): 36962—36969. ПМИД 16096277. дои:10.1074/јбц.М506402200.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јохн Ф. Аткинс & Раy Гестеланд (2002). „Тхе 22нд Амино Ацид”. Сциенце. 296 (5572): 1409—1410. ПМИД 12029118. дои:10.1126/сциенце.1073339.
- Крзyцки Ј (2005). „Тхе дирецт генетиц енцодинг оф пyрролyсине”. Цурр Опин Мицробиол. 8 (6): 706—712. ПМИД 16256420. дои:10.1016/ј.миб.2005.10.009.
Види још[уреди | уреди извор]
- Генетички код
- транслација
- Селеноцистеин, 21-ва генетички кодирана аминокиселина