Пит Сигер

С Википедије, слободне енциклопедије
Пит Сигер
Лични подаци
Име по рођењуПитер Сигер
Датум рођења(1919-05-03)3. мај 1919.
Место рођењаМенхетн, Њујорк,  САД,
Датум смрти27. јануар 2014.(2014-01-27) (94 год.)
Занимањемузичар, писац пјесама, активист, ТВ водитељ
Музички рад
Активни период1939—2014
Жанрпротестна музика, Америцана, америчка фолк музика
Инструментбенџо, гитара, блок флаута, мандолина, клавир, укулеле
Остало
Веб-сајтwww.peteseeger.net

Питер Сигер (енгл. Peter Seeger; 3. мај 191927. јануар 2014) био је амерички фолк музичар и љевичарски активист, познат по томе што је низом популарних пјесама као што су Wхере Хаве Алл тхе Флоwерс Гоне?, Иф I Хад а Хаммер и Турн! Турн! Турн! почетком 1960-их потакао велики Препород америчке фолк музике.[1]

Одрастао је у породици угледног музиколога Чарлса Сигера, а као младић је напустио студиј на Харварду како би се посветио проучавању и његовању "аутентичне" народне музике, односно свирању на синдикалним зборовима. Из тог периода датира и његово чланство у Комунистичкој партији, као и пријатељство и сурадња са знаменитим музичаром Wоодиејем Гутхриејем, са којим ће наступати као члан фолк бенда Тхе Алманац Сингерс, с којим је први пут постао познат. Крајем 1940-их је основао нови бенд Тхе Wеаверс, са којим је направио неколико великих хитова; његову каријеру је, међутим, озбиљно угрозила макартистичка хистерија, чија је кулминација, између осталог, било и довођење пред злогласни Конгресни одбор за антиамеричку активност 1955. године. Сеегер, који се није хтио одрећи својих љевичарских ставова, је одбио сурађивати са ХУАЦ-ом и био осуђен на затворску казну за непоштивање Конгреса, што је касније оборено судском жалбом.

Иако је Сигер због тога био неколико година на црној листи, 1960-их је поновно постао једном од најпознатијих америчких музичара, настојећи свој талент искористити како би пропагирао низ друштвених покрета, укључујући нуклеарно разоружање и заштиту околине. Ипак, његовим најзначајнијим доприносом на том пољу се сматра поновно откривање пјесме Wе Схалл Оверцоме, која се сматра неслужбеном химном покрета за права америчких црнаца. Сигер је већ тада стекао репутацију музичке легенде те постао ментор низу млађих извођача међу којима се највише истиче Боб Дилан.

Сигер се каснијих година, реагирајући на критике да је био стаљинистички апологет, настојао све више оградити од своје комунистичке прошлости, те је критизирао совјетски режим, а 1980-их држао концерте подршке пољском синдикату Солидарност. Наставио је наступати све до данашњих дана, а године 2009. му је указана посебна част да наступа на инаугурацији предсједника Барацка Обаме.

Сигер је од 1943. у браку са Тосхи-Алине Ōта са којом је имао четворо дјеце. Његов унук Тао Родрíгуез-Сигер је такођер познат као друштвено ангажирани музичар.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пете Сеегер | Фолк Сингер, Ацтивист & Сонгwритер | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-01-23. Приступљено 2024-01-30. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]