Плумбит

С Википедије, слободне енциклопедије

У хемији, плумбит је со која има један или неколико оксиањона који садрже олово у оксидационом стању +2. Термин плумбит се исто таком може односити на сам оксиањон. Плумбит је традиционални термин за ИУПАЦ име плумбат(II).

На пример, олово(II) оксид (PbO) се раствара у алкалијама да формира соли које садрже HPbO
2
ањон:[1]

PbO + OH
HPbO
2

Олово(II) хидроксид се такође раствара у вишку алкалија да формира Pb(OH)4−
6
ањон:[2]

Pb(OH)
2
+ 4 OH
Pb(OH)4−
6

Plumbitni jon je slab redukujući agens. On se oksiduje do plumbatnog jona.

Vidi još[уреди | уреди извор]


Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Amit Arora (2005). Text Book Of Inorganic Chemistry. Discovery Publishing House. стр. 450—452. ISBN 978-81-8356-013-9. 
  2. ^ E. N. Ramsden (2000). A-level chemistry. A-Level Chemistry Series (4th изд.). Nelson Thornes. стр. 434. ISBN 978-0-7487-5299-7. 

Literatura[уреди | уреди извор]