Плумбит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У хемији, плумбит је со која има један или неколико оксиањона који садрже олово у оксидационом стању +2. Термин плумбит се исто таком може односити на сам оксиањон. Плумбит је традиционални термин за ИУПАЦ име плумбат(II).

На пример, олово(II) оксид (PbO) се раствара у алкалијама да формира соли које садрже HPbO
2
ањон:[1]

PbO + OH
HPbO
2

Олово(II) хидроксид се такође раствара у вишку алкалија да формира Pb(OH)4−
6
ањон:[2]

Pb(OH)
2
+ 4 OH
Pb(OH)4−
6

Плумбитни јон је слаб редукујући агенс. Он се оксидује до плумбатног јона.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Амит Арора (2005). Теxт Боок Оф Инорганиц Цхемистрy. Дисцоверy Публисхинг Хоусе. стр. 450—452. ИСБН 978-81-8356-013-9. 
  2. ^ Е. Н. Рамсден (2000). А-левел цхемистрy. А-Левел Цхемистрy Сериес (4тх изд.). Нелсон Тхорнес. стр. 434. ИСБН 978-0-7487-5299-7. 

Литература[уреди]