Olovo(IV) hlorid

Olovo(IV) hlorid
Nazivi
	IUPAC nazivs Olovo(IV) hlorid; Olovo tetrahlorid
Identifikacija
PubChem C ID	166945;
Svojstva
Hemijska formula	PbCl4
Molarna masa	349,01 g/mol
Agregatno stanje	žuta masna tečnost
Tačka topljenja	-7°C
Tačka ključanja	105°C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Olovo(IV) fluorid; Olovo(IV) bromid; Olovo(IV) jodid
Drugi katjoni	Olovo(II) hlorid; Kalaj(II) hlorid; Germanijum(II) hlorid
Srodna jedinjenja	Thalijum(I) hlorid; Bizmut hlorid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Olovo(II) hlorid (PbCl₄) je binarno neorgansko jedinjenje, so metala olova i hlorovodonične kiseline sa formulom PbCl₄. On je žuto maslinasta tečnost koja reguje sa vodom.

Dobijanje[уреди | уреди извор]

Olovo(IV) hlorid se može formirati razlaganjem olovo-heksahloridnih soli u prisustvu jakih koncentrovanih kiselina na niskoj temperaturi

{\mathsf {H_{2}[PbCl_{6}]\ {\xrightarrow {0^{o}C}}\ PbCl_{4}+2HCl}}

{\mathsf {(NH_{4})_{2}[PbCl_{6}]+H_{2}SO_{4}\ {\xrightarrow {0^{o}C}}\ PbCl_{4}+(NH_{4})_{2}SO_{4}+2HCl}}

Dobijanje iz olovo(II) oksida

{\mathsf {PbO_{2}+4HCl\ {\xrightarrow {}}\ PbCl_{4}+2H_{2}O}}

Hemijska svojstava[уреди | уреди извор]

Pri zagrevanju se razlaže do olovo(II) hlorida

{\mathsf {PbCl_{4}\ {\xrightarrow {30-100^{o}C}}\ PbCl_{2}+Cl_{2}}}

Hidroliza vodom:

{\mathsf {PbCl_{4}+2H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ PbO_{2}+4HCl}}

Rastvaranje u koncentrovanoj sonoj kiselini:

{\mathsf {PbCl_{4}+2HCl\ {\xrightarrow {}}\ H_{2}[PbCl_{6}]}}

Razlaganje bazama:

{\mathsf {PbCl_{4}+2NaOH\ {\xrightarrow {}}\ PbO_{2}\downarrow +4NaCl+2H_{2}O}}

{\mathsf {PbCl_{4}+4NaOH\ {\xrightarrow {}}\ Na_{2}[Pb(OH)_{6}]+4NaCl}}

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Literatura[уреди | уреди извор]

Редкол.: Кнунянц И. Л.; et al. (1995). Химическая энциклопедия. 4. М.: Советская энциклопедия. стр. 639. ISBN 5-82270-092-4 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
Редкол.: Никольский Б. П.; et al. (1971). Справочник химика. 2. Л.: Химия. стр. 1168.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[1]

[2]