Олово-сулфид

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Olovo(II) sulfid)
Олово сулфид
кристална решетка
Називи
Други називи
олово(II) сулфид
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.861
Својства
PbS
Моларна маса 239.28 g/mol
Густина 7700 kg/m3
Тачка топљења 1390 K
Тачка кључања 1281°C
Растворљивост у води нерастворан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Олово-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле PbS. Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.

Налажење[уреди]

Олово-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.[1]

Добијање[уреди]

Настаје:

Особине[уреди]

Оловосулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.[1]

Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.[1]

Значај[уреди]

У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.[2]

Галенит је главна руда за добијање олова.[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. Рајковић М. Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хемија. Савремена администрација. Београд.
  3. Симс, Р. Ф. & сарадници, 1989. Стене и минерали. Вук Караџић. Београд.

Спољашње везе[уреди]