Покрет за грађанска права

С Википедије, слободне енциклопедије
Главне личности покрета за грађанска права: Вилијам Едвард Бергарт, Малколм Икс, Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг

Покрет за грађанска права (енгл. Civil rights movement) је израз којим се у контексту историје САД означавају настојања да се пропагандом, агитацијом, демонстрацијама, политичким лобирањем и бројним другим, у правилу ненасилним акцијама као што су демонстрације и бојкоти, изборе грађанска права за припаднике црне, односно афроамеричке заједнице у САД, те укине дотада институционална расна сегрегација и дискриминација, те афроамерички држављани САД изједначе у својим правима са већинским белцима.

У ужем смислу се под тим подразумева кампања која се од средине 1950-их до краја 1960-их водила, претежно у државама америчког Југа, са циљем да се укину тзв. закони Џима Кроуа који су на разне, најчешће посредне начине, црном становништву спречавали политички ангажман, прописивала де јуре расна сеграција, а црначко становништво де фацто стављало у неравноправан и подређен социоекономски положај. Она је под водством црног баптистичког свећеника Мартина Лутера Кинга, упркос изразитог непријатељства Демократске странке која је доминирала америчким Југом, а у неким случајевима и насилних и терористичких акција од стране локалних расиста,[1] с временом успела стећи широку подршку те средином 1960-их подстакнути Џонсонову федералну администрацију и Конгрес да донесу низ далекосежних закона којима су закони Џима Кроуа укинути.[2] Тако је афроамеричко становништво у САД у формалном смислу потпуно изједначено с белим, али су Кингова каснија настојања да се положај црнаца побољша у економском погледу доживела неуспех,[3] односно коинцидирала с низом крвавих расних нереда и радикализацијом унутар саме црначке заједнице која ће додатно ескалирати након Кинговог убиства 1968. године. Упркос томе, успех тог покрета често се успоређује с достигнућима ранијег покрета за индијску независност, односно доказом како се и најрадикалнија друштвена промена може постићи мирним путем, па су бројни слични покрети узимали њега као узор, а за што је најновији пример покрет за ЛГБТ права.

Покрет за грађанска права у САД се често смешта у шири контекст глобалног покрета за грађанска права који од средине 20. века постоји у готово свим земљама света. Многе популарне репрезентације покрета усредсређене су на харизматично вођство и филозофију Мартина Лутера Кинга млађег, који је добио Нобелову награду за мир 1964. године за улогу у ненасилном моралном вођству. Међутим, неки научници примећују да је покрет био превише разнолик да би се могао приписати било којој особи, организацији или стратегији.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]