Полистирен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Полистирен
Репеатинг унит оф ПС полyмер цхаин
Називи
ИУПАЦ назив
Поли(1-фенилетан-1,2-диил)
Други називи
Термокол
Идентификација
Абревијација ПС
ЕЦХА ИнфоЦард 100.105.519
Својства
(C8Х8)н
Густина 0,96-1.04 g/cm³
Тачка топљења ~240 °C[1] (децомпосес ат лоwер Т)
Топлотна проводљивост 0,033 W/(m·K) (пена, ρ 0,05 g/cm3)[2]
Индекс рефракције (nD) 1,6; диелектрична константа 2,6 (1 KHz – 1 GHz)[3]
Сродна једињења
Сродна једињења
Стирен (мономер)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
Референце инфокутије
Полистиренска амбалажа
Полистиренски контејнер за јогурт

Полистирен је синтетички ароматски полимер изграђен од стирена, течне петрохемијске супстанце.

Полистирен може да буде чврст или у облику пене. Полистирен за уобичајену употребу је транспарентан, тврд и крт. Овај полимер има ниску цену по јединици тежине. Веома је пропустљив за кисеоник и водену пару и има релативно ниску температуру топљења. Полистирен је један од највише коришћених пластичних материјала. Обим производње износи неколико милијарди килограма годишње. Приодно је безбојан, али се може обојити. Употреба обухвата заштитну амбалажу (CD или ДВД кутије), боце, поклопци и пробор за јело за једнократну упортебу.

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Р. Wунсцх (2000). Полyстyрене – Сyнтхесис, Продуцтион анд Апплицатионс. иСмитхерс Рапра Публисхинг. стр. 15. ИСБН 978-1-85957-191-0. Приступљено 25. 7. 2012. 
  2. ^ Хаyнес, стр. 12-214
  3. ^ Хаyнес, стр. 13-17

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]