Пређи на садржај

Пренасељеност

С Википедије, слободне енциклопедије

Графикон људске популације од 10.000 пне до 2000 године. Приказан је експоненцијални раст светске популације до кога је дошло од краја седамнаестог века.
Светска популација

Пренасељеност у најширем смислу означава генерално нежељене прилике где број одређених организама премашује способност одређеног хабитата да им подржи живот. У свом ужем смислу се под тиме често подразумева однос између људске популације и њене животне околине; при томе се може под „околином” може подразумевати и цела Земља, али и мање географске целине, као што су земље, регије, градови и насеља.[1] До пренасељености може доћи због повећања стопе рађања, смањења стопе смртности, повећања досељавања, неодрживог биома те трошења ресурса. До преносељености може доћи чак и у иначе ретко насељеним подручјима ако она имају ограничену или никакву способност одржавања живота (нпр. пустиња).

Већина историчара и демографа сматра како је становништво света у сталном порасту од завршетка епидемије Црне смрти око 1400. године, иако је најзначајнији и најприметнији пораст забележен у посљедњих 50 година, углавном захваљујући напретку медицине као и продуктивности пољопривреде. Од 1980-их се стопа раста становништва почела генерално смањивати, иако у томе постоје значајне регионалне разлике, при чему је високе стопе задржала субсахарска Африка. Према Бироу за попис становништва на свету данас има око 7,06 милијарди,[2] а према агенцијама УН око 7 милијарди становника.[3] Већина данашњих процена држи да Земља као планета има капацитет за између 4 и 16 милијарди становника, па је, према неким критеријама, већ сада пренасељена.

Уз пренасељеност се у данашње време често повезују проблеми везани уз загађење и њене дугорочне последице као што су глобално затопљење, али и повећана потражња за ресурсима као што су храна и питка вода, исцрпљивање извора фосилних горива те недостатком тих ресурса изазвано сиромаштво и пад животног стандарда. У настојању да спрече негативне последице пренасељености, неке од земаља су уводиле, понекад и драстичне мере, од којих се највише истиче НР Кина са својом политиком једног детета.

Контроверзнија дефиниција пренасељености, коју заговара Пол Ерлих, ситуација је у којој је становништво у процесу исцрпљивања необновљивих ресурса. Према овој дефиницији, промене у начину живота могу узроковати да пренасељено подручје више не буде пренасељено без икаквог смањења броја становништва, или обрнуто.[4][5][6] Научници сугеришу да је укупни утицај људи на животну средину, услед пренасељености, прекомерне потрошње, загађења и ширења технологије, гурнуо планету у нову геолошку епоху познату као антропоцен.[7][8][9]

Тренутна динамика становништва и узроци за забринутост[уреди | уреди извор]

Према подацима из септембра 2019. године људска светска популација процењује се на 7,731 милијарди.[10] Број становника је био 7,622 милијарди 14. маја 2018. године, а према прорачуну Биро за попис становништва Сједињених Држава 7,473 милијарде истог датума,[2] док су Уједињене нације наводиле преко 7 милијарди.[3][11][12] Већина савремених процена носивости Земље у постојећим условима је између 4 и 16 милијарди. У зависности од тога која се процена користи, до прекомерне популације људи је већ дошло или то можда још није случај. Ипак, брзи недавни пораст људске популације изазвао је забринутост. Очекује се да ће број становника достићи између 8 и 10,5 милијарди између 2040.[13][14] и 2050. године.[15] Током 2017. године, Уједињене нације су повећале пројекције средње варијанте на 9,8 милијарди за 2050. годину и 11,2 милијарде за 2100. годину.[16]

Како је нагласио Ханс Рослинг, критични фактор је да становништво не „само расте”, већ да је однос раста достигао свој врхунац и укупно становништво сада расте много спорије.[17] Популациона прогноза УН за 2017. годину предвиђала је да је на глобалном нивоу досегнут „скоро крај високе плодности”, те да ће до 2030. године преко ⅔ светског становништва живети у земљама са плодношћу испод нивоа замене,[18] као и да ће се укупна светска популација стабилизовати на између 10-12 милијарди људи до 2100. године.[19] Брз пораст светске популације у последња три века изазвао је забринутост да планета можда неће бити у стању да одржи будући или чак садашњи број својих становника. Изјава ИАП панела о расту становништва, из око 1994. године, навела је да се многи проблеми заштите животне средине, попут повећања нивоа атмосферског угљен-диоксида, глобалног загревања и загађења, погоршавају експанзијом становништва.[20]

Остали проблеми повезани са пренасељеношћу укључују повећану потражњу за ресурсима као што су питка вода и храна, изгладњивање и неухрањеност, потрошња природних ресурса (попут фосилних горива) брже од стопе регенерације и погоршање животних услова. Богате, али густо насељене територије попут Британије, ослањају се на увоз хране из иностранства.[21] То се оштро осетило током светских ратова када је, упркос иницијативама за ефикасношћу хране попут „вртова победе” и нормирања оброка, Британија морала да се бори за обезбеђивање увозних рута. Међутим, многи сматрају да отпад и прекомерна потрошња, посебно богатих земаља, више оптерећују околину него сама пренасељеност.[22]

Мапа популационе густине по земљи, по квадратном километру. (Погледајте списак држава по густини насељености.)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Глобал фоод црисис лоомс ас цлимате цханге анд популатион гроwтх стрип фертиле ланд Архивирано 2016-04-29 на сајту Wayback Machine". Гуардиан.цо.ук (2007-08-31).
  2. ^ а б „У.С. анд Wорлд Популатион Цлоцк”. Приступљено 5. 3. 2016. 
  3. ^ а б „Популатион севен биллион: УН сетс оут цхалленгес”. ББЦ. 26. 10. 2011. Приступљено 27. 10. 2011. 
  4. ^ Ехрлицх, Паул Р. Ехрлицх & Анне Х. (1990). Тхе популатион еxплосион. Лондон: Хутцхинсон. стр. 39—40. ИСБН 978-0091745516. Приступљено 20. 7. 2014. „Wхен ис ан ареа оверпопулатед? Wхен итс популатион цаннот бе маинтаинед wитхоут рапидлy деплетинг нонренеwабле ресоурцес [39] (ор цонвертинг ренеwабле ресоурцес инто нонренеwабле онес) анд wитхоут децреасинг тхе цапацитy оф тхе енвиронмент то суппорт тхе популатион. Ин схорт, иф тхе лонг-терм царрyинг цапацитy оф ан ареа ис цлеарлy беинг деградед бy итс цуррент хуман оццупантс, тхат ареа ис оверпопулатед.” 
  5. ^ Ехрлицх, Паул Р; Ехрлицх, Анне Х (2004), Оне wитх Ниневех: Политицс, Цонсумптион, анд тхе Хуман Футуре, Исланд Пресс/Схеарwатер Боокс, стр. 76—180, 256 
  6. ^ Ехрлицх, Паул Р; Ехрлицх, Анне Х (1991), Хеалинг тхе Планет: Стратегиес фор Ресолвинг тхе Енвиронментал Црисис, Аддисон-Wеслеy Боокс, стр. 6—8, 12, 75, 96, 241 
  7. ^ „Цопинг wитх тхе Антхропоцене”. Пхyс.орг. 17. 3. 2015. Приступљено 23. 1. 2017. 
  8. ^ Ваугхан, Адам (7. 1. 2016). „Хуман импацт хас пусхед Еартх инто тхе Антхропоцене, сциентистс саy”. Тхе Гуардиан. Приступљено 23. 1. 2017. 
  9. ^ Димицк, Деннис (21. 9. 2014). „Ас Wорлд'с Популатион Боомс, Wилл Итс Ресоурцес Бе Еноугх фор Ус?”. Натионал Геограпхиц. Приступљено 23. 1. 2017. 
  10. ^ „Wорлд Популатион Цлоцк: 7.7 Биллион Пеопле (2019) - Wорлдометерс”. www.wорлдометерс.инфо (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2019. 
  11. ^ Цолеман, Јасмине (31. 10. 2011). „Wорлд'с 'севен биллионтх бабy' ис борн”. Тхе Гуардиан. Лондон. Приступљено 31. 10. 2011. 
  12. ^ „7 биллион пеопле ис а 'сериоус цхалленге'”. 
  13. ^ „Wорлд Популатион Цлоцк – Wорлдометерс”. Wорлдометерс.инфо. Приступљено 1. 8. 2010. 
  14. ^ „Интернатионал Дата Басе (ИДБ) – Wорлд Популатион”. Ценсус.гов. 28. 6. 2010. Архивирано из оригинала 7. 7. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010. 
  15. ^ „Wорлд Популатион Проспецтс:Тхе 2008 Ревисион” (ПДФ). Популатион Дивисион оф тхе Департмент оф Ецономиц анд Социал Аффаирс оф тхе Унитед Натионс Сецретариат. јун 2009. 
  16. ^ „Wорлд популатион пројецтед то реацх 9.8 биллион ин 2050, анд 11.2 биллион ин 2100”. Популатион Дивисион оф тхе Департмент оф Ецономиц анд Социал Аффаирс оф тхе Унитед Натионс Сецретариат. јун 2017. 
  17. ^ Рослинг, Ханс (2018). Фацтфулнесс: Тен Реасонс Wе'ре Wронг Абоут тхе Wорлд – анд Wхy Тхингс Аре Беттер Тхан Yоу Тхинк. Сцептре. ИСБН 9781473637467. 
  18. ^ „Тхе енд оф хигх фертилитy ис неар” (ПДФ). популатион.ун.орг. Приступљено 9. 12. 2018. 
  19. ^ „Wорлд Популатион Проспецтс” (ПДФ). популатион.ун.орг. Приступљено 9. 12. 2018. 
  20. ^ „јоинт статемент бy фифтy-еигхт оф тхе wорлд'с сциентифиц ацадемиес”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2010. г. 
  21. ^ Wригхт, Оливер. „Бритаин'с фоод селф-суффициенцy ат риск фром релианце он оверсеас импортс оф фруит анд вегетаблес тхат цоулд бе продуцед ат хоме”. индепендент.цо.ук. Приступљено 11. 7. 2014. 
  22. ^ Фред Пеарце (13. 4. 2009). „Цонсумптион Дwарфс Популатион ас Маин Енвиронментал Тхреат”. Yале Университy. Приступљено 12. 11. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пренасељеност на Викимедијиној остави.
Спољашњи видео-запис
Сир Давид Аттенбороугх он Оверпопулатион на сајту YouTube
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prenaseljenost&oldid=27675856”