Необновљиви ресурси

Из Википедије, слободне енциклопедије

Необновљиви ресурси представљају групу ресурса који када се једном искористе не могу бити обновљени. Ту спадају фосилна горива (угаљ, нафта, природни гас), минерали, руде као и подземне воде у одређеним облицима, иако те воде садрже елементе који су конзервирани.

Супротно необновљивим ресурсима имамо обновљиве у које спадају вода, ветар, дрво итд.


Фосилна горива[уреди]

Ресурсима као што су угаљ, нафта и земни гас је потребно и до неколико хиљада година да се формирају и не могу се заменити толико брзо колико се у данашње време користе. Сматра се да ће ресури који су базирани на фосилима постати прескупи за обраду, да ће човек морати да се окрене другим изворима енергије као што су соларна енергија и енергија ветра. Погледати обновљиви извори енергије. Тренутно главни извор енергије који човек користи јесу необновљива фосилна горива. Још од 19. века са појавом мотора са унутрашњим сагоревањем, нафта и остала фосилна горива су у константној потражњи. Константно коришћење фосилних горива довело је до тога да имамо појаву глобалног загревања, као и оштре климатске промене[1].


Минерали и руде[уреди]

Минерали и руде као и метали су примери необновљивих ресурса. Сами минерали су присутни у огромним количинама у Земљиној кори и њихова екстракција од стране човека настаје искључиво на местима где су концентрисани природним геолошким процесима (као што су топлота, притисак) у тој мери да постану економски одрживи за издвајање. Ови процеси обично трају од неколико десетина хиљада до милиона година.

Нуклеарна горива[уреди]

Употреба нуклеарне технологије која се заснива на фисији у природи се јавља као радиоактивни материјал, односно гориво. Уранијум је најчешћа фисија горива, а присутан је у реалтивно ниским концентрацијама, а експлоатише се у 19 земаља. Уранијум се користи као гориво енергената нуклеарних реактора, који генерише топлоту која се користи за напајање турбине за производњу струје.

Нуклеарна енергија обезбеђује око 6% светске енергије и 13%-14% светске електричне енергије. Нуклеарна производња је повезана са потенцијално опасном радиоактивном контаминацијом јер се ослања на несигурне елементе. Наиме, нуклеарна постројења произведу око 200.000 тона ниског и средњег нивоа отпада и 10.000 тона на високом нивоу отпада сваке године.

Економија[уреди]

У економији, необновљвиви ресурси су дефинисани као роба, где већа потрошња данас подразумева мању потрошњу сутра. Давид Рикардо у својим раним радовима је анализирао цене од ограничених ресурса и тврди да би се временом цена минералне сировине требала повећати. Он говори да се цена одређује на основу рудника са највећим трошковима експлоатације. Први модел је дефинисан Хотелинговим правилом. То је економски модел управљања необновљивим ресурсима из 1931. који је донео Харолд Хотелинг. Овај модел показује да би ефикасна експлоатација необновљивих ресурса, под стабилним условима, довела до исцрпљења ресурса. [2]Правило каже да ће то довести до нето цене или ’’Хотелинг рента’’ где би цена порасла на годишњем нивоу по стопи која је једнака стопи интереса, што одржава све већу несташицу ресурса.

Референце[уреди]

  1. „Klimatske promene”. Klimatske promene (на језику: српски). Приступљено 21. 5. 2017. 
  2. Харолд, Хотелинг. „Хотелингово правило”. Wikipedia (на језику: енглески). Приступљено 22. 5. 2017. 

Спољашње везе[уреди]