Пређи на садржај

Пресотерапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пресотерапија омогућава детоксикацију организма, стимулацијом лимфне дренаже (методом притиска на одређеним лимфне чворове (на слици)

Пресотерапија је безболна, неинвазивна терапијска метода која омогућава детоксикацију организма, стимулацијом лимфне дренаже, или метода којом притисак на одређеним лимфним чворовима мења лимфни одговор.[1] Може се користити у условима лимфедема, и/или у условима застоја течности у међућелијском простору који отежава проток лимфе кроз лимфне судове што успорава доставу хранљивих материја ћелијама и тиме метаболичке процесе у њима.[2][3]

Пресотерапије се заснива на примени адекватног, умереног притиска на горње или доње удове, који се постиже посебно конструисаним додацима – ногавицама или рукавима, сачињеним од комора које се наизменично пуне ваздухом. Редослед, трајање терапије и притисака су стручно вођени софтверски и претходно програмирани поступци у зависности од стања која се пресотерапијом третирају.[4]

Лимфотерапија — лимфна дренажа — пресотерапије — лимфна физиотерапија

Историја

[уреди | уреди извор]

Након што је 1912. Алексис Карел примио Нобелову награду за узгајање живих ћелија, почела је примена метода лимфне дренаже која се заснива на његовом истраживању у којем је он узгајао ћелије пилећег срца. Према овим истраживањима ћелије су могле вечно да живе хранећи се соком из лимфних судова. Тиме је Карел доказао да здравље организма зависи од лимфне циркулације, и да је застој у кретању лимфе један од разлога дегенерације и смрти ћелија, односно да се у правилној лимфној циркулацији скрива „еликсир" младости и живота.[5]

Лимфотерапију је први пут предложио др С. Артаулт де Вевеи из Париског терапијског друштва као једну од метода лечење заразних болести. Иако је имао много присталица али и противника, овај третман је посто веома популаран у Италији током 1960-их и 1970-их.[6] Тренутно се пракса лимфотерапије претежно примењује у комплементарној и алтернативној медицини.[7][8]

Основне информације

[уреди | уреди извор]
Формирање међупросторне течности из крви. чворне силе су означена: хидростатички притисак је проксимално виши, доводећи течност ван; чворне силе (погрешно означене „осмотске силе”) постају дисталније, водећи течност у унутрашњост.

Лимфни систем као један од посебно важних делова имуног система, а чине лимфни чворови, грудна жлезда (тимус) и слезина, који су повезани лимфним судовима. Лимфни систем представља помоћни пут преко кога се течност из међућелијског простора враћа у крвоток. Представља један од главних путева за апсорпцију и транспорт масти из дигестивног тракта. После оброка богатог мастима, лимфа може да садржи 1-2% масти. Такође лимфни систем је део имуног система организма и има важну одбрамбену улогу - штити од инфекције. Бактерије, вируси и друге патогене честице које доспевају у лимфни систем бивају уништене у лимфним чворовима.[9]

Лимфа која циркулише кроз лимфни систем је безбојна течност богата лимфоцитима, ћелијама које пружају имуни одговор организма. Лимфни систем комуницира са кардиоваскуларним системом преко венских крвних судова, тако да је његово добро функционисање од великог значаја за целокупну циркулацију у организму.[10]

Застој течности у међућелијском простору отежава проток лимфе кроз лимфне судове што успорава доставу хранљивих материја ћелијама и метаболичке процесе у њима. На кретање лимфе негативно могу да утичу и спољашњи фактори као што је:

  • Смањено кретање
  • Неравномерно оптерећење мишића у одређеној регији тела
  • Стресна стања
  • Физичко преоптерећење

Имајући напред наведено у виду циљ лимфне дренаже јесте нормализовање кретања телесних течности, било да су оне постале блокиране из неког од многобројних здраствених разлога, или као последица неадекватног начина живота, стреса, без довољно кретања, са неправилном и нередовном исхраном. Полазћи од ових одлика лимфног ситма пресотерапијом се жели побољшату стање лимфотоку његовим убрзањем и преусмеравањем када је то потребно, уз директно и индиректно дејство на проток венске крви.[11]

Лимфедем је једна од индикација за пресотерапију
Синдром карпалног тунела је једна од индикација за пресотерапију

Пресотерапија се примењује у циљу:

  • уклањања масних наслага и целулита,
  • редукције течности током процедура губљења телесне масе,
  • учвршћивања коже и везивног ткива,
  • пре и после липосукцијских третмана,
  • олакшавања тегоба због натечених (тешких ногу),
  • превенције проширења површинских вена,[12]
  • релаксације и регенерације мишића,
  • детоксикације уопште.

Регенеришући ефекти лимфне дренаже нису ограничени само на ткиво које се дренира пресотерапијом, већ и на дубока ткива, нпр. код остеопорозе и укочених зглобова.

Индикације

[уреди | уреди извор]

Пресотерапија је индикована за:

  • Детоксикацију (редукција и елиминација вишка воде, токсина...),
  • Редукцији течности у процедурама губљења телесне масе,
  • Превенцију и редукцију целулита,
  • Липосукцијске третмане (пре и после њиховог сппровођења),
  • Учвршћивање коже и везивних ткива.
  • Лечење пост-оперативне опструкције лимфних канала
  • Превенцију и третман варикозитета (проширене вене)
  • Лечење синдрома карпалног тунела (пре и после операције).[13]
  • Лечење Рејноовог синдрома
  • Третман неуропатија, неуралгија
  • Лечење артроза, остеопороза, гихта
  • Третман теналгија - „тениски лакат", „скакачко колено"
  • Третман стерилитета.[14]

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Пресотерапијом се не препоручује пацијентима који имају:

  • срчане проблеме,
  • малигна обољења,
  • венску тромбозу,
  • проширене вене,
  • атеросклерозу,
  • кожне инфекције и улцерације.

Начин примене

[уреди | уреди извор]

Пресотерапија се изводи тако што је пацијент пре терапије обучен у специјалне додатке, у којим је у релаксираном, лежећем положају и иyложен поступак терапије који је доста пријатан.

Једна терапијска сеанса обично траје од 30 до 60 минута, а може се комбиновати са другим врстама физикалне терапије, као и са естетским третманима, у просеку два до три пута недељно.

Нежељени ефекти пресотерапије

[уреди | уреди извор]
  • Тренутна појава бола,
  • Руптура капилара – уколико притисак превазилази препоручени ниво
  • Хематом,
  • Вегетативна реакција – код пацијената чији је вегетативни систем осетљив,
  • Нагомилавање лимфе – у областима које нису третиране пресотерапијом.
  1. ^ „Лyмпхотхерапy - дефинитион - Енцyцло”. www.енцyцло.цо.ук. Приступљено 2021-01-31. 
  2. ^ Аврахами, Р.; Габбаy, Е.; Бсхарах, Б.; Хаддад, M.; Корен, А.; Дахн, Ј.; Зеликовскy, А. (2004). „Севере лyмпхедема оф тхе арм ас а потентиал цаусе оф схоулдер траума”. Лyмпхологy. 37 (4): 202—205. ПМИД 15693538. 
  3. ^ Тидхар D, Катз-Леурер M (Марцх 2010). "Аqуа лyмпхатиц тхерапy ин wомен wхо суффер фром бреаст цанцер треатмент-релатед лyмпхедема: а рандомизед цонтроллед студy". Суппортиве Царе ин Цанцер. 18 (3): 383–92.
  4. ^ Граце С, Деал M (2012). Теxтбоок оф Ремедиал Массаге. Елсевиер Аустралиа. стр. 169. ИСБН 978-0-7295-3969-2. 
  5. ^ Царрел А. Тхе сургерy оф блоод весселс. јохнс Хопкинс Хосп булл 1907;18:18.
  6. ^ Мооре Е, Гернер РЕ, Миноwада Ј, Мизрахи Ј, Wоодс ЛК (септембар 1970). „[Цлиницал еxпериенцес wитх лyмпхотхерапy]”. Гиорнале ди Цлиница Медица (на језику: Италиан). 51 (9): 683—94. ПМИД 5517785. 
  7. ^ „Боутиqуе брингс Бразилиан флаир то Бирмингхам”. Детроит Неwс. 7. 9. 2005. 
  8. ^ "Бенефитс оф Лyмпхатиц Массаге" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2019). АлтМедицинеЗоне.цом. Аугуст 18, 2010.
  9. ^ Голдсбy Р, Киндт ТЈ, Осборне БА, Јанис К (2003) [1992]. "Целлс анд Органс оф тхе Иммуне Сyстем (Цхаптер 2)". Иммунологy (Фифтх ед.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман анд Цомпанy. ИСБН 0-7167-4. стр. 24–56.
  10. ^ Wарwицк, Рогер; Петер L. Wиллиамс (1973) [1858]. „Ангиологy (Цхаптер 6)”. Граy'с анатомy. иллустратед бy Рицхард Е. M. Мооре (Тхиртy-фифтх изд.). Лондон: Лонгман. стр. 588—785.
  11. ^ Мооре, Е.; Гернер, Р. Е.; Миноwада, Ј.; Мизрахи, Ј.; Wоодс, L. К. (1970). „Цлиницал еxпериенцес wитх лyмпхотхерапy”. Гиорнале ди Цлиница Медица. 51 (9): 683—694. ПМИД 5517785. 
  12. ^ Азоубел, Роберта; Торрес, Гилсон де Васцонцелос; Салветти, Марина де Гóес; Сантос, Wасхингтон да Силва; Xавиер, Тхаиза Теиxеира; Гомес, Фабиано Велосо (2014). „Паин, оедема анд хеалинг ин веноус улцер патиентс треатед wитх лyмпхотхерапy”. Фоцус он Алтернативе анд Цомплементарy Тхерапиес (на језику: енглески). 19 (2): 78—83. ИССН 2042-7166. дои:10.1111/фцт.12114. 
  13. ^ Боцхаров, V. Е.; Варнаков, С. I.; Макаров, I. А.; Мел'никова, M. V. (1999). „[Лyмпхотхерапy оф еарлy постоперативе период ин интраоцулар цатарацт цоррецтион]”. Вестник Офталмологии. 115 (1): 22—24. ИССН 0042-465X. ПМИД 10207315. 
  14. ^ Манриqуе, Едwин (2013). „Лyмпхотхерапy индуце ан инцреасе оф блоцкинг фацторс анд цоррецт инфертилитy проблемс”. редиб.орг (на језику: Спанисх). Приступљено 2021-01-31. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).