Примарни транскрипт
Примарни транскрипт или примарни препис је једанострука рибонуклеинска киселина (РНК), која настаје као производ транскрипције смисленог полуланца ДНК. Након прераде она даје различите зреле РНК производе, као што су иРНК, тРНК и рРНК. Примарни транскрипти су предодређени да буду иРНК у модификацији припреме за транслацију. На пример, прекурзорска РНК (пре-иРНК) је врста примарног транскрипта који постаје РНК (иРНА) након обраде.[1][2][3][4][5][6]
Постоји неколико корака који доприносе производњи примарних транскрипата. Сви они укључују низ интеракција које покрећу и завршавају транскрипцију ДНК у једру еукариота. Одређени фактори играју кључну улогу у активирању и инхибицији транскрипције. Они регулишу производњу примарног транскрипт. Транскрипција производи примарне транскрипте који бивају додатно модификовани у неколико процеса. Ови процеси укључују 5' капу, 3'-полиаденилацију и алтернативну прераду. Конкретно, алтернативна прерада директно доприноси разноликости иРНК у ћелијама. Модификације примарних транскрипата додатно су студиране у истраживањима која су усредсређена на разјашњавање улоге и значаја тих транскрипата. Експерименталне студије на основу молекулске промене у процесовању примарних транскрипата прије и након транскрипције довеле су бољег разумевања болести које укључују примарне транскрипте.
Производња примарног транскрипта[уреди | уреди извор]
Први корак који је у производњи примарних транскрипата укључује низ молекулских интеракција које иницирају транскрипцију ДНК у једрима ћелија. Одређене ДНК секвенце се преписују да произведу различите РНК производе који ће се превести у функционалне протеине за мобилну употребу. Да би се покренуо процес транскрипције у једру неопходно је опружање двоструког хеликса неодмотане ДНК и раскидање водоничних веза и повезивање компатибилних нуклеинских киселина ДНК. Један полуланац је шаблонска ДНК и користи се за транскрипцију једноланчане примарне иРНК. Ова ДНК је везана за РНК полимеразе у промоторској регији гена у молекулу ДНК.
Код еукариота, три врсте РНК - рРНК, тРНК и иРНК-производи засновани су на активност три различите РНК полимеразе, док код прокариота постоји само једна РНК полимераза за стварање свих врста РНК молекула.[7] РНК полимераза II еукариота транскрибује припарни препис који се прерађује у иРНК, из антисенс ДНК темплета у 5' ка 3' смеру, а новосинтетизирани примарни транскрипт је комплементаран антисенсном ланцу ДНК. РНК полимераза II гради примарни транскрипт користећи сет од четири специфичне рибонуклеозидна монофосфатна остатака (аденозинмонофосфат (AMP), цитидин монофосфат (ЦМП), гуанозин монофосфат (ГМП), и уридин монофосфат (УМП)) који се континуирано додају на 3' хидроксилне групе на 3' крају растуће иРНК.[8]
Студије примарно-транскрипатних производа РНК полимеразе II су показале да одређени примарни транскрипт просечно садржи 7.000 нуклеотида, а неки расту у дужину и до 20.000 нуклеотида.[9] укључујући и ексонске и интронске секвенце унутар примарног транскрипта, што објашњава величину разлика између већих примарних транскрипата и мањих, зрелих иРНК молекула, спремних за превођење на протеине.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4.
- ^ Албертс Б. ː Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Сциенце, Неw Yорк. 2002. ISBN 978-0-8153-3218-3.
- ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. : The Oxford Textbook of Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2012) (5тх ед.). Оxфорд Университy Пресс
- ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2010. ISBN 978-9958-9344-3-8.
- ^ Хаџиселимовић Р. : Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-2-1.
- ^ Капур Појскић L., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2014. ISBN 978-9958-9344-8-3.
- ^ хттп:. //www.нцби.нлм.них.гов/боокс/НБК21853 /; НЦБИ, WХ Фрееман, Неw Yорк.
- ^ Страцхан Т.Реад А. П. : Хуман молецулар генетицс 3.хттп: //боокс.гоогле.цом/боокс ид = г4хЦ63УрПбУЦГарланд Сциенце |yеар=2004|исбн=978-0-153—4184-08|пагес=}}
- ^ хттп:. //www.нцби.нлм.них.гов/боокс/НБК28319/, НЦБИ, Гарланд Сциенце, Неw Yорк}}
