Птеригијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Птеригијум
СинонимиСурферско око,[1]
Птерyгиум гроwинг онто тхе цорнеа
Специјалностиофталмологија
СимптомиНадражај у оку, црвенило,[2]
КомпликацијеПоремећај вида[2]
УзроциНепознат[2]
Фактори ризиказложеност деловању сунчеве светлости, алергија и запаљенска обољења.[2][3]
Слична обољењаПингвекула, тумор[4]
ПревенцијаНаочаре за сунце Сунглассес, шешир или капа[2]
Лечење0,125% преднисолон ацетат, хирургија[2]
Прогнозаповољна,[5]
Фреквенција1% до 33%,[6][6]

Птеригијум или сурферско око је бенигна, фиброваскуларна лезија површине ока, прекривена коњунктивалним епителом, која се пружа центрипетално од коњунктиве.[2] Најчешће се промене јављају на оба ока.[4] У великом броју слућајева болест не захтева лечење, а код упорних облика лечи се обично отклањањем птеригијума операцијом.[7][8]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

рава учесталост птеригијума веома варира и креће се од 1,3% опште популације Ирана до 33% опште популације јужне Кине[9] [10][6] У општој популације Данске преваленција је износила 8,6%, Шпаније 5,9%, док код рибара на острву Рабу преваленција износила 23%.[11][12]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Болест се најчешће јавља код особа изложених деловању сунчеве светлости, особа са алергијама и запаљенским обољењима.[13] [14][15] Међутим права етиологија и патогенеза птеригијума није у потпуности разјашњена, мада су бројне епидемиолошке студије доказале да је ултравиолетно (УВ) зрачење најзначајнији фактор ризика у настанку птеригијума.[16][17]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптоми и знаци болести су:[17]

  • Надражај у оку,
  • Црвенило ока,

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставлхја на осно карактеристичне промене трокугластог облика, приљубљене за рожњачу, обично са носне стране.[18] Врх промене је на корнеи и одатле се шири према перилимбалном подручју.[17]

Терапија[уреди | уреди извор]

Хируршко лећење птеригијума
Медикамнтна терапија

Фармаколошки третман птеригијума шесто није потребан, али код знакова прогресије болести краткотрајно се укључује 0,125% преднисолон ацетат 3 пута дневно.

Уколико настане инфламација птеригијума, у процес лечења треба укључити и вештачке сузе.

Хируршка терапија

Индикације за оперативни третман птеригијума, је његова израженија форма у којој прогресија птеригијума иде до пупиларног руба, и праћена је сметњама вида.[19]

Праћење тока болести

Након примарног лечења пацијента је потребно контролисати свака 2 месеца, док се не постави индикација за оперативни третман.

Контрола треба да укаже и ебвентуалне морфолошке промене које могу претходити настанку сквамоцелуларног карцинома коњунктиве, код оболелих од птеригујума. Могуже присуство премалигних лезија епитела птеригијума указује на неопходност хистолошког прегледа свих ексцидираних птеригијума, што ће омогућити рано откривање малигних лезија коњунктиве и одговарајући терапијски третман.[20]

Такође упоредна анализа клиничких карактеристика птеригијума може бити добра основа за предвиђање појаве рецидива, који представљају највећи проблем у лечењу овог доста распрострањеног обољења.[21]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Толлефсбол, Трyгве (2016). Медицал Епигенетицс (на језику: енглески). Ацадемиц Пресс. стр. 395. ИСБН 9780128032404. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Фацтс Абоут тхе Цорнеа анд Цорнеал Дисеасе | Натионал Еyе Институте” (на језику: енглески). Тхе Натионал Еyе Институте (НЕИ). мај 2016. Архивирано из оригинала 16. 4. 2017. г. Приступљено 16. 4. 2017. 
  3. ^ Ангуриа, П; Китинyа, Ј; Нтули, С; Цармицхаел, Т (2014). „Тхе роле оф хередитy ин птерyгиум девелопмент.”. Интернатионал Јоурнал оф Опхтхалмологy. 7 (3): 563—73. ПМЦ 4067677 Слободан приступ. ПМИД 24967209. дои:10.3980/ј.иссн.2222-3959.2014.03.31. 
  4. ^ а б Смолин, Гилберт; Фостер, Цхарлес Степхен; Азар, Димитри Т.; Дохлман, Цлаес Х. (2005). Смолин анд Тхофт'с Тхе Цорнеа: Сциентифиц Фоундатионс анд Цлиницал Працтице (на језику: енглески). Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 1003, 1005. ИСБН 9780781742061. Архивирано из оригинала 16. 4. 2017. г. 
  5. ^ Халперин, Едwард C.; Перез, Царлос А.; Брадy, Лутхер W. (2008). Перез анд Брадy'с Принциплес анд Працтице оф Радиатион Онцологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. п. 778.
  6. ^ а б в Дроутсас, К; Секундо, W (јун 2010). „[Епидемиологy оф птерyгиум. А ревиеw].”. Дер Опхтхалмологе : Зеитсцхрифт дер Деутсцхен Опхтхалмологисцхен Геселлсцхафт (на језику: Герман). 107 (6): 511—2, 514—6. ПМИД 20393731. дои:10.1007/с00347-009-2101-3. 
  7. ^ Дуке-Елдер С., едитор. Дисеасес оф тхе Оутер Еyе Парт 1: Сyстем оф Опхтхалмологy 8. Кимптон; Лондон: 1965. пп. 569–585.
  8. ^ „Wхат Ис а Пингуецула анд а Птерyгиум (Сурфер'с Еyе)?”. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 2020-10-29. Приступљено 2021-02-04. 
  9. ^ МцЦартy, C. А.; Фу, C. L.; Таyлор, Х. Р. (2000). „Епидемиологy оф птерyгиум ин Вицториа, Аустралиа”. Бр Ј Опхтхалмол. 84 (3): 289—292. ПМЦ 1723391 Слободан приступ. ПМИД 10684840. дои:10.1136/бјо.84.3.289. 
  10. ^ Тан, C. С.; Лим, Т. Х.; Кох, W. П.; Лиеw, Г. C.; Хох, С. Т.; Тан, C. C.; Ау Еонг, К. Г. (2006). „Епидемиологy оф птерyгиум он а тропицал исланд ин тхе Риау Арцхипелаго”. Еyе. 20 (8): 908—912. ПМИД 16167080. С2ЦИД 21899478. дои:10.1038/сј.еyе.6702046. .
  11. ^ Дроутсас, К.; Секундо, W. (2010). „Епидемиологy оф птерyгиум. А ревиеw”. Опхтхалмологе. 107 (6): 511—513. ПМИД 20393731. дои:10.1007/с00347-009-2101-3. .
  12. ^ Висо, Е; Гуде, Ф; Родрíгуез-Арес, M Т (2010-12-24). „Преваленце оф пингуецула анд птерyгиум ин а генерал популатион ин Спаин”. Еyе. 25 (3): 350—357. ИССН 0950-222X. дои:10.1038/еyе.2010.204. 
  13. ^ Цхуи, Ј.; Ди Гироламо, Н.; Wакефиелд, D.; Цоронео, M. Т. (2008). „Тхе патхогенесис оф птерyгиум: цуррент цонцептс анд тхеир тхерапеутиц имплицатионс”. Оцул Сурф. 6 (1): 24—43. ПМИД 18264653. дои:10.1016/С1542-0124(12)70103-9. 
  14. ^ Ди Гироламо, Н.; Цхуи, Ј.; Цоронео, M. Т.; Wакефиелд, D. (2004). „Патхогенесис оф птерyгиа: роле оф цyтокинес, гроwтх фацторс, анд матриx металлопротеинасес”. Прог Ретин Еyе Рес. 23 (2): 195—228. ПМИД 15094131. С2ЦИД 30374979. дои:10.1016/ј.претеyерес.2004.02.002. .
  15. ^ Цхуи, Јеание; Цоронео, Минас Т.; Тат, Лиен Т.; Цроуцх, Рогер; Wакефиелд, Денис; Ди Гироламо, Ницк (фебруар 2011). „Опхтхалмиц Птерyгиум”. Тхе Америцан Јоурнал оф Патхологy. 178 (2): 817—827. ИССН 0002-9440. ПМЦ 3069871 Слободан приступ. ПМИД 21281814. дои:10.1016/ј.ајпатх.2010.10.037. 
  16. ^ Моран, D. Ј.; Холлоwс, Ф. C. (1984). „Птерyгиум анд ултравиолет радиатион: а поситиве цоррелатион”. Бр Ј Опхтхалмол. 68 (5): 343—346. ПМЦ 1040336 Слободан приступ. ПМИД 6712914. дои:10.1136/бјо.68.5.343. .
  17. ^ а б в „Птерyгиум: Цаусес, Сyмптомс анд Диагносис”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2012-07-20. Приступљено 2021-02-04. 
  18. ^ „Птерyгиум”. www.патхологyоутлинес.цом. Приступљено 2021-02-04. 
  19. ^ „Птерyгиум (Сурфер'с Еyе): Цаусес, Сyмптомс, анд Треатмент”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  20. ^ Амиџић, Љиља (2013). „Цоњунцтивал дyспласиа ин птерyгиум – цасе репорт”. Биомедицинска истраживања. 4 (2): 44—47. дои:10.7251/бии1302044л. 
  21. ^ Џунић, Б., Јовановић, П., & Петровић, А. [2009]. Упоредна анализа клиничких карактеристика птеригијума. Ацта Фацултатис Медицае Наиссенсис. 26 (2): 77—83.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
  • Птерyгиум еМедицине WебМД онлине артицле он птерyгиум (овервиеw, дифферентиал диагносес & wоркуп, треатмент & медицатион, анд фоллоw-уп) (језик: енглески)


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pterigijum&oldid=27448226”