Расна хигијена
Термин „расна хигијена“ се користио да опише приступ еугеници у раном двадесетом веку, која је нашла своју најширу примену у нацистичкој Немачкој (нацистичка еугеника). Обележена је напорима да се избегне мешање раса, слично узгајивачу животиња који тежи да узгаја животиње чисте расе. Као и већина еугеничара тога доба, расни хигијеничари су веровали да би недостатак еугенике довео до брзе друштвене дегенерације, пада цивилизације ширењем инфериорних карактеристика.
Немачки еугеничар Алфред Плуц је увео термин расна хигијена у својој књизи „Основе расне хигијене“ 1895. године. Он је говорио о важности избегавања „контраселективних сила“ као што су рат, стварање потомства међу сродницима, бесплатна здравствена нега за сиромашне, алкохол и венеричне (полне) болести.[1] У најјранијем уобличавању, у питању је више био пад наталитета у Немачкој држави и повећан број ментално оболелих и инвалида у државним институцијама (и њихових трошкова по државу) него „јеврејско питање“ и „дегенерација нордијске расе“, чија ће филозофија доминирати у Немачкој од 1920-тих до Другог светског рата.
У нацистичкој пропаганди, термиин „раса“ је често имао значење „аријевски“ или немачки, а изговарао се као представљање идеалне и чисте доминантне расе која је биолошки била супериорна у односу на све друге расе.[2] 1930-их, под утицајем еугеничара Ернста Рудена, националсоцијалистичка идеологија је прихватила ово последње значење „расне хигијене“ које је захтевало чистоћу аријевске расе и осуђивало мешање раса. То веровање у важности чистоће немачке расе често је служио као теоретска кичма нацистичке политике расне супериорности и крајњег геноцида. Ове политике су зачете 1935. године, када су националсоцијалисти донели Нирнершке законе који су легализовали чистоћу расе забрањивањем сексуалних веза и бракова између Аријеваца и не- Аријеваца као расну срамоту.
Расни хигијеничари су играли кључне улоге у Холокаусту, настојању немачких националсоцијалиста да очисте Европу од Јевреја, Румуна, Пољака, Срба (заједно са већином Словена),црнаца, људи мешовите расе, физички и ментално хендикепираних људи.[3] У програму Акција Т4, Хитлер је наредио погубљење ментално болесних пацијената еутаназијом под плаштом смрти од срчаних удара и болести.[4] Методе и опрема који су коришћени током убиства хиљада ментално болесних су затим пребачени у концентрационе логоре јер су материјали и ресурси потребни за ефикасно убијање невероватно великог броја људи постојали и доказали се као успешни. Медицинске сестре и особље које је помагало и изводило убиства је затим премештено заједно са гасним коморама у концентрационе логоре, који су грађени како би могли да понављају масовна убиства више пута.[5]
Лекари који су изводили ужасне експеримента на затвореницима у концентрационим логорима, специјализовали су се за расну хигијену и користили су наводну науку за подршку својих медицинских експеримената. Неки експерименти су коришћени за општа медицинска истраживања, на пример, убризгавање узрочника познатих болести затвореницима, да би се тестирале вакцине или могући лекови. Други експерименти су коришћени да унапреде стратегије немачког рата стављањем затвореника у вакуумске коморе да се види шта би могло да се деси телима пилота уколико буду избачени на високој надморској висини или су потапали затворенике у ледену воду да виде колико дуго би преживели и који материјали би могли да се користе за продужетак живота, како би могли да направе ефикасну одећу за немачке пилоте који у оборени у Енглеском каналу.[6] Претходница њиховиих сазнања су били раније извођени медицински експерименти на афричким ратним заробљеницима у концентрационим логорима у Намбији током геноцида над Хереро и Намака племенима.[7]
Кључни део националсоцијализма је био концепт расне хигијене, а ово поље је уздигнуто до примарне филозофије немачке медицинске заједнице, прво од стране активиста лекара у оквиру медицинске професије, а посебно међу психијатрима. Ово је касније озакоњемо и институционализовано током и након долажења нациста на власт 1933. године, током процеса „координације“ или „унификације“, што је довело професију медицинске и ментале хигијене (ментално здравље) на врх строге хијерархије са националсоцијалистичким вођством.[8]
Нацрт за нацистички став према другим расама су написали Ервин Баур, Фриц Ленц и Еуген Фишер објавили под насловом Теорија о људском наслеђу и расна хигијена (1936).
Након другог светског рата, расистичка идеологија је одбачена и проглашена ненаучном од стране многих,[9] али и даље је било оних који подржавају и ојачавају еугенику, чак и након широко распростањене свести о нацистичкој пропасти. Након 1945. године заговорници еугенике су били и Јулиан Хаксли и Мари Стопш.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Турда & Wеиндлинг 2007, стр. 1
- ^ Лонгерицх, Петер (2010). Холоцауст: Тхе Нази Персецутион анд Мурдер оф тхе Јеwс. Оxфорд Университy Пресс. стр. 30. ИСБН 978-0-19-280436-5.
- ^ Гумкоwски, Јанусз; Лесзцзyнски, Казимиерз; Роберт, Едwард (транслатор) (1961). Хитлер'с Планс фор Еастерн Еуропе. Поланд Ундер Нази Оццупатион (Фирст изд.). Полониа Пуб. Хоусе. стр. 219. АСИН Б0006БXЈЗ6. Архивирано из оригинала 09. 04. 2011. г. Приступљено 12. 3. 2014. ат Wаyбацк мацхине.
- ^ Процтор, Роберт Н. "Нази Доцторс, Рациал Медицине, анд тхе Хуман Еxпериментатион", ин Аннас, Георге Ј. анд Гродин, Мицхаел А. едиторс, Тхе Нази Доцторс анд тхе Нурембург Цоде: Хуман Ригхтс ин Хуман Еxпериментатион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. (1982). стр. 19-26.
- ^ Процтор, Роберт Н. "Нази Доцторс, Рациал Медицине, анд тхе Хуман Еxпериментатион", ин Аннас, Георге Ј. анд Гродин, Мицхаел А. едиторс, Тхе Нази Доцторс анд тхе Нурембург Цоде: Хуман Ригхтс ин Хуман Еxпериментатион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. (1982). стр. 19-23.
- ^ Процтор, Роберт Н. "Нази Доцторс, Рациал Медицине, анд тхе Хуман Еxпериментатион", ин Аннас, Георге Ј. анд Гродин, Мицхаел А. едиторс, Тхе Нази Доцторс анд тхе Нурембург Цоде: Хуман Ригхтс ин Хуман Еxпериментатион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. (1982). стр. 25-26.
- ^ Лусане, Цларенце (13. 12. 2002). „Хитлер'с блацк вицтимс: Тхе хисторицал еxпериенцес оф Афро-Германс, Еуропеан Блацкс, Африцанс, анд Африцан Америцанс ин тхе Нази ера”. ИСБН 9780415932950.
- ^ Херзог, Дагмар (2005). Сеxуалитy анд Герман Фасцисм. Бергхахн Боокс. стр. 167.
- ^ Wентз С, Процтор РН, Wеисс СФ (1989). „Рациал хyгиене: тхе псеудо-сциенце оф Нази медицине”. Медицал Хуманитиес Ревиеw. 3 (1): 13—8. ПМИД 11621731.
- ^ Росе, Јуне (1993). Марие Стопес анд тхе Сеxуал Револутион. Лондон: Фабер анд Фабер. стр. 244.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Glad, John. (2008). Future Human Evolution: Eugenics in the Twenty-First Century. Hermitage Publishers.
- Joseph, J. (2004). The Gene Illusion: Genetic Research in Psychiatry and Psychology Under the Microscope. New York: Algora. (2003 United Kingdom Edition by PCCS Books)
- Joseph, J. (2006). The Missing Gene: Psychiatry, Heredity, and the Fruitless Search for Genes. New York: Algora.
- Paul, Diane B. Controlling Human Heredity, 1865 to the Present. New Jersey: Humanities Press, 1995.
- Proctor, Robert. Racial Hygiene: Medicine Under the Nazis. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1988.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
