Сауроподи

Сауроподи; Временски распон: Касни тријас–Касна креда,
	Диплодокус
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Кладус:	Диносауриа
Кладус:	Саурисцхиа
Подред:	†Сауроподоморпха
Кладус:	†Анцхисауриа
Кладус:	†Сауропода; Marsh, 1878
Породице
	Aeolosauridae; Andesauridae; Antarctosauridae; Argyrosauridae; Blikanasauridae; Brachiosauridae; Camarasauridae; Cetiosauridae; Dicraeosauridae; Diplodocidae; Euhelopodidae; Melanorosauridae; Nemegtosauridae; Omeisauridae; Rebbachisauridae; Saltasauridae; Tendaguridae; Titanosauridae; Vulcanodontidae;

Сауроподи су инфраред диносауруса који су живели током периода јуре и креде. У сауроподе спадају највећи диносауруси. За разлику од својих предака (просауропода), сауроподи нису могли дуго да стоје на задњим ногама. Такође су били већи и тежи од било којих других диносауруса. Први пут се представници ове групе појављују у тријасу, пре око 230 милиона година, док је највећи број сауропода живео у јури, пре око 160 милиона година. Њихови фосилни остаци нађени су на свим данашњим континектима, укључујући и Антарктик.^[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Најпознатија одлика сауропода био је њихов дуг врат и мала глава. Тела су била огромна и тешка. Половина укупне дужине тела отпадала је на тежак и дугачак реп. Ноге су им биле кратке и стубасте, а задње ноге су биле изузетно масивне и јаке да би могле да поднесу огромну тежину ових диносауруса када се подигну на задње ноге да би брстили лишће са високих грана. Најпознатији представник ове врсте Диплодокус се разликовао од сродника, јер је био тежак само око 10 тона, док су други били тежи од 30 тона. Вероватно су имали снажно срце које је пумпало крв у цело гломазно тело.^[2]

Понашање[уреди | уреди извор]

Сауроподи су били огромни биљоједи. Нису били много активни, по цео дан су брстили лишће на једном месту. Научници претпостављају да су сауроподи мигрирали сваке јесени, као данашње птице селице. Кретали су се у крдима. За један дан могли су да пређу велике раздаљине. Битна карактеристика сауропода је да су у стомаку имали гастролите које им је помагало при варењу хране.^[3]

Самоодбрана[уреди | уреди извор]

Реп сауропода био је налик на бич, и вероватно је имао улогу у самоодбрани од предатора. На сличан начин се бране неки данашњи китови. Међутим, сауроподи су имали дебелу кожу, па грабљивци нису успевали да их убију. Титаносаури су на леђима имали оклоп са малим тупим шиљцима.